Noviteti MSUB i stari problemi
Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) najavio je za 2014. godinu ambiciozan program, koji uključuje i gostovanja poznatih stranih umetnika, a među onima sa kojima se pregovara je i Joko Ono. MSUB ujedno nastavlja borbu za završetak rekonstrukcije zgrade na Ušću, i to u težim okolnostima nego što je prvobitno dogovoreno s nadležnima, budući da su finansijska sredstva planirana za radove u naredne tri godine prepolovljena.
V.d. direktora MSUB-a Vladislav Šćepanović rekao je 26. decembra na konferenciji za novinare da je na sastanku koji je održan krajem septembra u Ministarstvu kulture i informisanja, u prisustvu predstavnika Ministarstva finansija, dogovoreno da za nastavak radova na rekonstrukciji zgrade na Ušću bude odobren celokupan potreban iznos od 764 miliona dinara. Garant za ta sredstva trebalo je da bude Vlada Srbije. Ideja Ministarstava kulture i finansija bila je da MSUB, uz Narodni muzej, bude kapitalni projekat u naredne tri godine, na osnovu čega je izvedena projekcija da rekonstrukcija zgrade na Ušću bude završena 2016.
Nedavno usvojenim državnim budžetom za 2014. godinu, međutim, predviđeno je da MSUB u naredne tri godine dobije polovinu od potrebne sume, odnosno oko 360 miliona dinara, a ostatak sredstava raspodeljen je na veći broj muzejskih institucija koje su dobile status projekata od kapitalnog značaja.
“Završavanje zgrade MSUB je najvažnija stvar u kulturi koja ne može da čeka”, naglasio je Šćepanović, napominjući da je Ministarstvo kulture obavestilo MSUB da će moći da traži dodatna sredstva ako dodeljeni iznos za rekonstrukciju utroši i pre predviđenog roka.
Da bi zgrada na Ušću mogla da bude otvorena 2016. godine, MSUB će započeti i sopstvenu kampanju za pronalaženje finansijskih sredstava, uporedo sa državom, najavio je Šćepanović.
U toku je izrada preseka stanja dosad izvedenih radova i izrada novog predmera i predračuna, za šta je Ministarstvo obezbedilo 1,8 miliona dinara.
Osim završavanja zgrade na Ušću, cilj MSUB-a je, kako je naglasio Šćepanović, i popularizacija savremene umetnosti i njeno približavanje široj javnosti, zbog čega su u planu izložbe svetski priznatih umetnika, promocija muzejske kolekcije, problemske postavke i intenziviranje međunarodne saradnje.
“U velikoj smo borbi i za sredstva i za promovisanje MSUB-a u narednom periodu”, rekao je Šćepanović, ističući da su postignuti dogovori za realizaciju značajnih izložbi velikih svetskih autora, poput austrijskog umetnika Hermana Niča, predstavnika bečkog akcionizma, kao i nemačkog umetnika Sigmara Polkea.
Austrijsko-irski umetnik Gotfrid Helnvajn, koji je nedavno posetio MSUB, predstaviće se 2015. godine u Legatu Zore i Rodoljuba Čolakovića i Salonu MSUB.
Gost MSUB biće i kontroverzni američki umetnik i zastupnik trans-genetske umetnosti Eduardo Kac, koji će 2014. održati javnu prezentaciju svog rada i dogovoriti se sa MSUB-om o daljoj saradnji.
Slični pregovori vode se i sa japanskom umetnicom Joko Ono, mirovnom aktivistkinjom i udovicom Džona Lenona.
Za proleće 2014. planirana je revijalna gostujuća izložba radova jugoslovenskog umetničkog prostora iz perioda od 1900. do 1945. godine u Muzeju istorije Jugoslavije.
Prema rečima Šćepanovića, svake godine biće predstavljan po jedan segment zbirke MSUB-a.
Najavljena je i izložba radova iz Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, a biće organizovane i samostalne izložbe domaćih umetnika Mihaela Milunovića, Ane Adamović, Simonide Rajčević i Nikole Božovića.
Retrospektivnom izložbom vajara Đorđija Crnčevića (1941-2013) biće predstavljene skulpture, ali i slike, crteži, grafike i “dnevnici u slikama” tog umetnika.
Najavljena je i izložba vajara Dušana Jovanovića Đukina već od 23. januara.
Značajno mesto u programu MSUB-a imaće grupne izložbe, uglavnom međunarodnog karaktera.
MSUB nastavlja saradnju sa Tejt Modern - beogradskom izložbom u okviru projekta kustoske razmene sa tim čuvenim londonskim muzejem, u kojem je krajem novembra otvorena izložba “Izvrnuta kuća” (Inverted house) umetnika Siniše Ilića iz Srbije i Tine Gverović iz Hrvatske, nastala u saradnji kustoskinja Une Popović i Hane Devar.
Sa partnerima iz Španije i Irske, MSUB će realizovati i internacionalnu grupnu izložbu “Nevidljivo nasilje”.
Grupna izložba radnog naziva “Fluksus” predstavuće dela vodećih protagonista tog internacionalnog neoavangardnog pokreta iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka iz zbirke MSUB-a.
Najavljena je i izložba u okviru projekta “Evropski kontekst srpskog nadrealizma”, kao i izložba “Slikari ratnici Prvog svetskog rata”, povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.
MSUB je tokom 2013. godine realizovao 15 izložbi i 30 pratećih programa u vidu predavanja, razgovora, javnih vođenja, projekcija, promocija i prezentacija. U okviru Dečjeg, Omladinskog i Nastavničkog kluba, organizovano je 13 radionica.
Muzejske zbirke obogaćene su sa 15 novih dela, a u saradnji sa 13 institucija u zemlji i inostranstvu, pozajmljeno je 135 umetničkih dela.
MSUB bi uskoro trebalo da dobije i novi sajt, čije je vizuelno rešenje osmislio studio Orange, a urađen je uz podršku Telenor fondacije.
Na konferenciji MSUB predstavljeni su i poražavajući podaci istraživanja javnog mnenja koje je agencija Faktor plus obavila u dva navrata (u julu, i u novembru i decembru) po narudžbi MSUB, na uzorku od po 2.000 ljudi.
Prema rezultatima tog istraživanja, u muzeje u Beogradu ne ide često ili ne ide uopšte čak 90 odsto ispitanih, a redovno ide svega 10 odsto.
O prepoznatljivosti MSU ukazuje podatak da više od polovine ispitanih nije čulo za taj muzej.
Rezultati istraživanja pokazuju i da 60 odsto ispitanih nema želju da poseti MSUB, a 36 odsto ima, rekao je direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić.
Istraživanje pokazuje i da četvrtina ispitanih smatra da su muzeji značajni za zemlju, nešto manje da nisu značajni, a čaj oko 40 odsto ispitanih nisu sigurni.
Prema rezultatima istraživanja, za državu su od prioriteta zdravstvo (94%), privreda (84%), sudstvo (77%), obrazovanje (56%), pa sport (41%), dok je kultura na poslednjem mestu u tom nizu (36%).
Većina ispitanih smatra da je za stanje u muzejima odgovorna država (45-48%), a oko 36 odsto smatra da je odgovorno društvo.
(SEEcult.org)
