Novo Mrešćenje šarana

Predstava “Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića, biće premijerno izvedena 17. maja u Ateljeu 212 u Beogradu kao kombinacija originalne verzije teksta i čuvene adaptacije reditelja Dejana Mijača, kojom je 1984. godine otvoren Zvezdara teatar i koju je potom i sam pisac prihvatio kao zvaničnu verziju.

“Mrešćenje šarana” je komad o “prelomnim istorijskim trenucima, političkim previranjima i velikim društvenim promenama koje se paralelno događaju u jednoj kući, unutar mešovite porodice malih građana i seljaka koji se, međusobno, bore za vlast i prevlast. Komično i apsurdno je koliko u toj borbi provejavaju i duševnost i ranjivost i smešna ljudska moralna posrnuća”, navelo je Atelje 212 povodom premijere nove verzije te predstave, čiji je dramaturg Jelena Mijović.

“Kada je komad pisan (1984) neke teme su, kao što je Rezolucija Informbiroa, već bile prošlost, jer se bavi 40-im i 50-im godinama 20. veka. Sada proveravamo koliko korespondira sa današnjicom ta priča o vremenu velike represije kada iz ljudi progovara ono što u normalnim okolnostima ne bi”, rekla je Jelena Mijović 16. maja na konferenciji za novinare i citirala Popovićev stav da “muka ne spaja ljude, već ih razdvaja”.

Podsetivši da je Popović (1929-1996) bio posebno vezan za Atelje 212, gde mu je izveden prvi komad - “Ljubinko i Desanka” (1964), ona je istakla da su ga “glumci tog pozorišta različitih generacija voleli i važili za one koji znaju kako se Aca igra”.

“Popović piše u jarkim bojma, njegovi likovi su živi, situacije i odnosi životni toliko da ih na sceni čak treba obuzdavati”, istakla je Jelena Mijović.

Milan Nešković (31) prvi put režira u Ateljeu 212, koji mu je 2015. godine dodelio nagradu “Ljubomir Muci Draškić” upravo za režiju jedne Popovićeve drame - “Bele kafe” u Narodnom pozorištu u Beogradu.

“Osnovno je pitanje zašto danas radimo ‘Mrešćenje šarana’. Imali smo sreću da nam je Dejan Mijač bio na generalnoj probi. I on je hteo da vidi koji je ključ današnjeg čitanja tog komada. Rekao je da su oni 1984. godine lako mogli da prave realističan, pučki teatar o događajima kojih su se svi još sećali - ljudi u publici su znali i o Informbirou i o Golom otoku”, rekao je Nešković, koji se još nije bio ni rodio kada je bila Mijačeva premijera.

“Morali smo da izvučemo neke druge teme koje su i danas aktuelne, a to je da represivni sistemi uvek i nužno izazivaju da iz čoveka izađe ono najgore u njemu. Ne zato što je u osnovi loš. Naprotiv, Aca uvek brani svoje likove i voli ih, kao i glumci koji ih igraju”, rekao je Nešković i citirao Popovićevo pitanje: “Koji je to monstrum, kakav je to fatum koji potpuno neovisno od naših nastojanja upravlja našim životima”?

Nešković je ocenio da Popovićeve drame pri čitanju deluju kao da ih je lako izvesti, ali da je sasvim drugačiji osećaj kada se stane na scenu. Zato je pred glumačkim ansamblom bio veliki i ozbiljan posao.

U predstavi igraju Svetozar Cvetković, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Viktor Savić, Nemanja Oliverić, Dubravka Mijatović, Ivan Jevtović i Dragana Đukić.

Autorka scenografije je Vesna Popović, kostime je osmislila Marina Medenica, a kompozitor je Vladimir Pejković.  

Upravnik Ateljea 212 Branimir Brstina i glumci Svetozar Cvetković i Nenad Jezdić istakli su značaj poznanstva sa Acom Popovićem.

“To je moje blago. Igrao sam u tri predstave koje je on pisao i radim u pozorištu  u kojem je ovo već 11. predstava po nekom od njegovih komada. Ova kuća je ozračena njime i verujem da sa takvim značajem može da ide dalje u svojoj 60. godini rada”, rekao je Brstina.

I Cvetković je rekao da je za njegovu generaciju poznanstvo sa Popovićem nezaboravno iskustvo.

“Želja mi je da nešto od duha tog jedinstvenog čoveka unesem u novu predstavu. S druge strane, mi ne bismo, i kada bismo hteli, mogli da igramo ovaj komad kao što je igran nekada. To ne bi ni bilo dobro. Ovo je autorski pristup i verujem da će se vremenom još razrađivati”, rekao je Cvetković.

Jezdić se takođe prisetio razgovora sa Popovićem, ističući da tačno zna šta radi kada igra njegove komade o “vagonu treće klase”, o malom čoveku koga ovaj pisac uvek kritikuje, ali mu ne sudi, stvarajući jednu koliko komičnu, toliko i tragikomičnu sliku sveta.

Prvo izvođenje nove predstave biće 16. maja u Rumi, a u planu su dalja gostovanja.

*Foto: Igor Mandić

(SEEcult.org)