O s(a)vesti, 22 godine od smrti Dade Vujasinović

Predstava “O s(a)vesti” Sanje Krsmanović Tasić, posvećena tragičnoj sudbini novinarke Dade Vujasinović, biće izvedena 8. aprila u dva termina u Bitef teatru u Beogradu, povodom 22 godine od njene smrti koja još nije razjašnjena.

Predstava će u 18 časova biti igrana na engleskom jeziku, na kojem je sa uspehom već izvođena u Bergenu i Prištini, a u 20 časova biće igrana verzija na srpskom, čija je premijera bila 2014. godine.

Predstava se izvodi u formi obrnutog “eseja u pokretu”, nove forme koju razvijaju Hleb teatar i autorka predstave Sanja Krsmanović Tasić, predstavljajući svojevrsnu slagalicu sastavljenu od scena-fusnota.

Redosled igranja tih scena bira sama publika, a njihovim odigravanjem se upotpunjuje slika ličnosti i dela Dade Vujasinović, hrabre novinarke koja je život izgubila pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.

Novo igranje predstave “O s(a)vesti” je ujedno i obeležavanje dve godine od premijere, tokom kojih je nagrađena sa pet priznanja, a u 2014. ocenjena je od stručne javnosti kao jedan od najuspešnijih nezavisnih umetničkih projekata.

Muziku za predstavu komponovala je Aleksandra Đokić, kostim potpisuje Boris Čakširan, a za video radove je zaslužna Anastasia Tasić.

Dada Vujasinović, novinarka nedeljnika “Duga”, pronađena je mrtva u porodičnom stanu u Beogradu 8. aprila 1994.

Zvanična verzija o njenoj smrti bila je tada da je izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice. Istraga je obnovljena 1998. godine, a Okružni sud u Beogradu je krajem 2006. naložio novo sudsko-medicinsko i balističko veštačenje, uz obrazloženje da “ranije obavljena veštačenja nisu bila saglasna”.

Prema veštačenju koje je obavljeno po nalogu Okružnog suda u Beogradu, na zahtev tužioca, Dada Vujasinović je “najverovatnije ubijena”.

Ministarstvo pravde Srbije prosledilo je u jesen 2015. godine dokaze Nacionalnom forenzičkom institutu u Hagu radi superveštačenja kako bi se utvrdilo da li je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo ili je ubijena, s obzirom da su veštačenja domaćih stručnjaka dala različite odgovore.

Dada Vujasinović bila je drugarica iz detinjstva Sanje Krsmanović Tasić. Pripadale su istoj, kako je ona nazivala, “žrtvovanoj generaciji”, kojoj su ratovi 90-ih ostavili duboke ožiljke, nevidljive ili opipljive.

Prema rečima Sanje Krsmanović Tasić, namera predstave je da se Dada Vujasinović uzdigne iz pozicije žrtve jednog sistema na mesto simbola slobode govora, kao uzor mladima, koji razočarani društveno-ekonomskim i političkim sistemom, napuštaju zemlju u potrazi za pravednijim i prosperitetnijim uslovima za život.

Dada Vujasinović pisala je 1993. godine: “Prestala sam da idem na ratište onda kada su na front nahrupili oni koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi. Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru, postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam. Prošlo je neko vreme, dovoljno da počnu da se uobličavaju konture novih ofanziva. Počele su već da se obeležavaju godišnjice pojedinih bitaka i pobeda, upotpunjene, normalno, romansiranim momentima. Jedina sreća u nesreći moje, žrtvovane generacije, jeste u tome što nas kao svedoke ovog puta neće moći da lažu. Nećemo im dozvoliti ponovo da falsifikuju.

Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se, u stvarnosti, često kriju nesposobne i štetne face. Da je u nacionalnom interesu redigovati i prepravljati nepismene izjave tih neobrazovanih i banalnih tipova, kojima je neko dekretom odredio da budu merne jedinice patriotizma”, navela je Dada Vujasinović za “Tiker” 14. aprila 1993.

(SEEcult.org)