O s(a)vesti o Dadi Vujasinović
Predstava Sanje Krsmanović Tasić “O s(a)vesti”, esej u pokretu o Dadi Vujasinović, biće premijerno izvedena 7. aprila u Bitef teatru, a nastala je pre svega iz potrebe da se otrgnu od zaborava lik i delo hrabre novinarke Dade Vujasinović, čija je smrt nerasvetljena i posle 20 godina.
Premijera predstave zakazana je za dan uoči 20-godišnjice smrti Dade Vujasinović, novinarke lista “Duga” koja je prvih godina ratova 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije izveštavala sa ratišta, a zatim otvoreno, jasno i istinito pisala o događajima na političkoj i društvenoj sceni zemlje. Život je izgubila pod nerazjašnjenim okolnostima 8. aprila 1994. Imala je 30 godina.
Dada Vujasinović bila je drugarica iz detinjstva Sanje Krsmanović Tasić. Pripadale su istoj, kako je ona nazivala, “žrtvovanoj generaciji”, kojoj su ratovi 90-ih ostavili duboke ožiljke, nevidljive ili opipljive.
“Neraščišćeni tragovi tog vremena guše ovo sadašnje. Nerazjašnjena smrt jedne hrabre mlade žene doprinosi opštoj paralizi i beznađu zemlje koja tek treba da dokaže da li ima snage da se izbori sa duhovima prošlosti. Da li ima dovoljno svesti i savesti da se razvije u državu pravde i sigurnosti u kojoj će naša deca želeti da ostanu”, navela je Sanja Krsmanović Tasić, koja je autorka koncepta, režiserka i izvođačica predstave “O s(a)vesti”.
Kao i svaki esej, i ovaj pozorišni sadržaće fusnote koje će biti prikazane na samom početku. Sastojaće se od fragmenata sećanja i podataka, kao i umetničkih intervencija, koji će, kao delovi slagalice, na kraju islikati život i rad Dade Vujasinović, kao i vreme njenog odrastanja i stradanja, sa posebnim osvrtom na poslednje četiri godine njenog života. Publika će imati priliku da bira redosled kojim će se fusnote razotkrivati i prikazivati u prostoru, kroz tekst, video rad, scenu i intervenciju u prostoru.
Esej u pokretu biće odigran na kraju predstave, koja je koprodukcija Bitef teatra i Udruženja dramskih umetnika Srbije.
Prema rečima autorke tog projekta Sanje Krsmanović Tasić, namera je da se Dada Vujasinović uzdigne iz pozicije žrtve jednog sistema na mesto simbola slobode govora, kao uzor mladima, koji razočarani društveno-ekonomskim i političkim sistemom, napuštaju zemlju u potrazi za pravednijim i prosperitetnijim uslovima za život.
“Pozicija novinarske profesije danas je jednako teška kao i pre početka demoktratizacije društva, sloboda medija se svakodnevno dovodi u pitanje, a ubistva novinara ostaju nerazjašnjena i posle 20 godina. Opterećeni mnogobrojnim problemima svakodnevnog života, kao da smo zaboravili da oni koji ugrožavaju predstavnike medija prete i svima nama tako što ugrožavaju naše pravo da saznamo istinu”, navela je Sanja Krsmanović Tasić o predstavi koja je prvi deo njenog projekta “O s(a)vesti”.
Budući da su pokret, igra i kretanje njena primarna forma izražavanja, stoga je esej morao biti ispisan pokretom, kao narativni scenski izraz u kojem se kroz umetničke akcije pripovedaju istiniti događaji i pojave, uz kritičko promišljanje njihovog nastanka i posledica.
Dada Vujasinović pisala je 1993. godine: “Prestala sam da idem na ratište onda kada su na front nahrupili oni koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi. Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru, postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam. Prošlo je neko vreme, dovoljno da počnu da se uobličavaju konture novih ofanziva. Počele su već da se obeležavaju godišnjice pojedinih bitaka i pobeda, upotpunjene, normalno, romansiranim momentima. Jedina sreća u nesreći moje, žrtvovane generacije, jeste u tome što nas kao svedoke ovog puta neće moći da lažu. Nećemo im dozvoliti ponovo da falsifikuju.
Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se, u stvarnosti, često kriju nesposobne i štetne face. Da je u nacionalnom interesu redigovati i prepravljati nepismene izjave tih neobrazovanih i banalnih tipova, kojima je neko dekretom odredio da budu merne jedinice patriotizma”, navela je Dada Vujasinović za “Tiker” 14. aprila 1993.
Osim Sanje Krsmanović Tasić, u timu predstave “O s(a)vesti” su i Anastasia Tasić (video rad/scenografija/dizajn programa), Aleksandra Đokić (muzika), Boris Čakširan (kostim) i Aleksandra Vujasinović i Jelena Veljković i Maja Domonji (istraživanje/saradnja na dramaturgiji).
Drugi deo projekta “O s(a)vesti” sastojaće se od filmskih i dramskih radionica na temu slobode govora, kao i od gostovanja predstave u regionu – u zavisnosti od sredstava.
Projekat će ostvariti Centar za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM), u saradnji sa BITEF teatrom.
Predstavu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Grad Beograd i OEBS.
(SEEcult.org)
