Obeležen Dan Kinoteke
Jugoslovenska kinoteka obeležila je 6. juna svoj dan uručenjem priznanja, podsećanjem na burnu istoriju i osvrtom na savremene probleme i izazove, među kojima je i već dvogodišnje odlaganje izdavanja upotrebne dozvole za njenu zgradu u Uzun Mirkovoj, ali i opšta neizvesnost budućnosti filmske arhivistike usled tehnološkog razvoja koji polako, ali sigurno šalje filmsku traku u prošlost.
Dan Jugoslovenske kinoteke, kojim je ujedno obeležena i 117. godišnjica prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, proslavljen je u zgradi u Uzun Mirkovoj 1, čija je rekonstrukcija završena pre dve godine, ali još nije dobijena upotrebna dozvola kako bi konačno mogla za stalno da otvori vrata za najširu publiku.
Vršilac dužnosti direktora Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović izrazio je nadu da će se Muzej Kinoteke, Biblioteka, deo Arhiva i Direkcija uskoro preseliti u zdanje u Uzun Mirkovoj.
“Na korak smo da dobijemo upotrebnu dozvolu”, rekao je Zelenović, koji je više od 20 godina na čelu Kinoteke, a zajedno sa saradnicima uspeo je da se izbori da zgrada u Uzun Mirkovoj, koja je dodeljena Kinoteci 1995. godine, ne postane još jedan u nizu tržnih centara.
Istorijatu zgrade u Uzun Mirkovoj, čije je otvaranje za najširu publiku više puta najavljivano proteklih godina, posvećen je i veći deo filma o Jugoslovenskoj kinoteci, prikazan zvanicama u velelepnoj bioskopskoj sali u kojoj je, između ostalog, 1939. godine proslavljen 16. rođendan kralja Petra II Karađorđevića, a 1946. održano suđenje Aleksandru Leku.
Sanacija tog zdanja počela je 1995. godine, a 1997. je prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava. Bez obaveštenja Kinoteke, zgrada je 2000. data na raspolaganje tadašnjoj Saveznoj direkciji za imovinu, a borba za nju potrajala je sve do 2006. godine, kada je konačno uvedena u posed Kinoteke. Ceo proces pratile su ucene, kratki rokovi za završetak radova, pretnja da će biti prodata i pretvorena u robnu kuću...
Nakon završetka rekonstrukcije, otvaranje za najširu publiku više puta je najavljivano i odlagano, uz obrazloženja administrativne prirode.
Konačno otvaranje vrata tog zdanja za publiku čeka i izložba eksponata iz predistorije i istorije filma, koja je nedavno priređena.
Značaj Kinoteke istakao je na svečanosti i državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije Zoran Avramović, navodeći da je fond od više od 82.000 filmskih kopija svrstava među najbogatije filmske arhive u svetu.
“Ministarstvo kulture u svakoj vladi dužno je da na svaki mogući način podrži rad Jugoslovenske kinoteke”, rekao je Avramović, ističući da Kinoteka čuva i duh vremena kroz koji je prolazilo filmsko stvaralaštvo.
Povodom Dana Kinoteke održana je i druga ekskluzivna projekcija restaurisanog filma o proslavi 1600-godišnjice Milanskog edikta 1913. godine u Nišu, a tradicionalno su uručena i Kinotekina priznanja za doprinos filmskoj umetnosti.
Zlatne pečate, koji se od 2009. godine dodeljuju i domaćim umetnicima, dobili su glumac Dragan Nikolić i scenarista Gordan Mihić.
Takođe, uručene su i plakete za doprinos filmskoj umetnosti i za dugogodišnju uspešnu saradnju.
Plaketu za doprinos filmskoj umetnosti dobili su: Darko Bajić, Dušan Petričić, Nikola Lorencin, Siniša Pavić, Milan Cvetković, Slobodan Jocić, Vera Čukić, Rada Đuričin, Predrag Ejdus, Milan Gutović, Miodrag Krivokapić, Toma Kuruzović, Marko Nikolić, Vlastimir Velisavljević, Milorad Glušica, Milan Spasić, Snežana Ivanović i Vojkan Borisavljević.
Plakete za dugogodišnju uspešnu saradnju dobili su: Pavle Vasev, Dubravko Badalić, Milan Nikodijević, Zorica Dimitrijević, glavni urednik Portala SEEcult.org Miroljub Mima Marjanović, Dubravka Lakić, Crnogorska kinoteka, Kinoteka Bosne i Hercegovine, Japi.com Novi Sad i RTV “Studio B”.
Plaketa za bogaćenje fonda Kinoteke u pratećoj filmskoj građi dodeljena je Uglješi Rajčeviću koji je poklonio 2.500 foto-aparata i kamera koji ilustruju istoriju filma. Deo te kolekcije predstavljen je na izuzetnoj izložbi Kinoteke koja je otvorena na nedavnu Noć muzeja, a publika će moći da je vidi ponovo tek u nekoj specijalnoj prilici - do konačnog otvaranja zgrade u Uzun Mirkovoj.
Proslavljeni glumac Dragan Nikolić, primajući prestižno Kinotekino priznanje Zlatni pečat, rekao je da je dobio do sada u karijeri mnoge značajne nagrade, ali da misli da tek treba da uradi nešto značajno da bi stavio pečat na karijeru. “Pečat je tu, karijera je tu, a što se tice onog nečeg - ima vremena…”, rekao je Nikolić, pozdravljen gromoglasnim aplauzom.
Gordan Mihić je kazao da u svim velikim porodicama postoji neko iz koga su svi potekli, a u filmu je za njega to Kinoteka, kao neka vrsta majke, ili bake.
“Mojoj generaciji Kinoteka je bila jedina učionica”, rekao je Mihić, dodajući da je, zahvaljujući Kinoteci, učio od takvih velikana kao što su Vitorio de Sika, Džon Ford, Akira Kurosava, Luis Bunjuel...
Mihić je podsetio i na nedavno preminulog Dinka Tucakovića, dugogodišnjeg direktora Muzeja Jugoslovenske kinoteke, koji je, uz Zelenovića i njegove druge saradnike, dao nemerljiv doprinos Kinoteci.
Na Dan Jugoslovenske kinoteke tradicionalno počinje i Festival nitratnog filma, koji u jubilarnom, 15. izdanju predstavlja do 14. juna u dvorani u Kosovskoj više od 30 filmova snimljenih na zapaljivoj traci, uz predavanja, koncerte i susrete sa brojnim gostima iz evropskih kinoteka.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
