Obezvređivanje najviših dometa dramskih umetnika

Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) ostalo je bez podrške Ministarstva kulture Srbije za izdavanje monografija dobitnika nagrada za životno delo Anite Mančić i Egona Savina, zbog čega postavlja pitanje da li tako otvoreno nepriznavanje i vređanje najvećih dometa domaćih stvaralaca od nadležnog ministarstva predstavlja kulturnu politiku Srbije.

UDUS već skoro pola veka dodeljuje nagradu za životno delo “Dobričin prsten”, a to najveće i najznačajnije priznanje u glumačkoj branši, koje se od 1980. godine dodeljuje glumcima za celokupno ostvarenje, za životno delo i izuzetan doprinos kulturi zemlje, sastoji se od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića, unikatne diplome na pergamentu i monografije posvećene dobitniku. Dobitnica “Dobričinog prstena” u 2023. godini je Anita Mančić koja je tim priznanjem pribrojana nizu najvećih glumaca i glumica koje je Srbija ikada imala.

Nedavno objavljeni rezultati javnog konkursa Ministarstva kulture Srbije za oblast pozorišne umetnosti i odluka bez presedana o odbijanju sufinansiranja monografije posvećene Aniti Mančić ostavila je UDUS, kako je navelo u saopštenju, u potpunoj neverici.

Ministarstvo kulture odbilo je da odvoji sredstva za izdavanje monografije o dobitnici “Dobričinog prstena” uz obrazloženje da je “upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa”, kao i da je “upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice”.

“Svako ko se iole razume u kulturu zna da su monografije ovog tipa dokumenta prvog reda jer je u njima sabrano ono što predstavlja sumu svih pregnuća, rada, posvećeništva, izgaranja i dometa jednog stvaraoca tokom čitavog njegovog stvaralačkog puta. One su jedina opipljiva potvrda, trag koji svedoči umetnikovu jedinstvenost, neponovljivost i značaj. Ako je dostojno obeležavanje izuzetnosti nečijeg celoživotnog truda upitno sa stanovišta opšteg interesa u kulturi i uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice, postavlja se pitanje šta je onda neupitno ako to nije nagrada za životno delo? Šta bi trebalo još uraditi kako bi naš trud bio prepoznat kao dovoljno respektabilan i priznat od strane nadležnog ministarstva?”, naveo je UDUS u saopštenju.

To, nažalost, nije sve, budući da je u okviru istog konkursa UDUS konkurisao i za sredstva za izdavanje monografije o reditelju Egonu Savinu, dobitniku nagrade “Dejan Mijač”, koju za rediteljski opus dodeljuju UDUSe i Sterijino pozorje i koja, takođe, predstavlja nagradu za životno delo jer se nagrađuje celokupan rad u oblasti režije.

“Savin je jedan od najznačajnijih reditelja koje je Srbija ikada imala i dobitnik je ogromnog broja domaćih i međunarodnih priznanja za režiju. Sredstva za monografiju o Savinu takođe nisu dodeljena uz identično obrazloženje (kopirano i nalepljeno)”, naveo je UDUS.

“Da li ovako otvoreno nepriznavanje i vređanje najvećih dometa naših stvaralaca od strane nadležnog ministarstva predstavlja kulturnu politiku ove zemlje? I da li je to poruka svim mlađim generacijama da će trud najdarovitijih i najvrednijih biti ovako omalovažen i obesmišljen?  Da li je bolje ne ulagati ga sa željom da svojoj zemlji doprinesu najboljim snagama, umećem i pregalaštvom, ukoliko će sav taj trud jednoga dana biti na ovaj način obezvređen?”, upitao je UDUS.

Od svih projekata članova UDUS-a prijavljenih posredstvom tog udruženja na konkurs Ministarstva kulture za pozorišnu umetnost, ali i druge oblasti, podržana su samo dva. Probleme umetnicima u planiranju i realizaciji projekata uzrokovalo je pritom višemesečno kašnjenje Ministarstva u objavljivanju rezultata konkursa (skoro pet meseci kašnjenja u odnosu na navedeni rok vodilo je odlaganju početka rada na projektima, a time i skraćivanju perioda predviđenog za realizaciju), ukazao je UDUS.

UDUS je skrenuo pažnju i na dodelu priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, za koju je javni poziv Ministarstva kulture objavljen još krajem prošle godine, ali odluka Vlade Srbije još nije poznata.

Ministarstvo kulture odredilo je pritom da reprezentativna udruženja u kulturi u oblasti pozorišne umetnosti – scenskog stvaralaštva i interpretacije (UDUS i Savez dramskih umetnika Vojvodine) zajedno mogu predložiti svega tri kandidata godišnje, iako je broj onih koji to priznanje zaslužuju značajno veći. UDUS podseća da takvih ograničenja u drugim oblastima koje država stimuliše nema, na primer u sportu.

Komisija Ministarstva kulture, pritom, nije u obavezi da uvaži nijedan predlog udruženja, pa se tako, na primer, prethodnih godina dogodilo da kandidati poput Vide Ognjenović i Siniše Kovačevića, stvaralaca koji predstavljaju kulturno blago i raritet Srbije, ne budu prepoznati kao umetnici koji to priznanje zaslužuju.

UDUS je podsetio da su nebrojene domaće i međunarodne nagrade koje je to dvoje umetnika dobilo za svoje stvaralaštvo, te bi po svojim stvaralačkim biografijama morali biti priznati mimo svakog konkursa i procene, jer je njihov doprinos nemerljiv i neupitan po bilo kojoj osnovi. Nažalost, Vida Ognjenović je već dva puta odbijena, a Siniša Kovačević jednom, jer njihovi dometi takođe nisu bili dovoljno relevantni i ozbiljni komisiji Ministarstva.

UDUS posebno skreće pažnju i na višedecenijski problem samostalnih umetnika nastao zbog kašnjenja uplata doprinosa za njihovo obavezno socijalno osiguranje od strane lokalnih samouprava, pre svega Grada Beograda, i zbog dugogodišnjih kamata na ta dugovanja koja se pripisuju samim umetnicima iako nisu nastale njihovom krivicom.

Realnost je takva da su samostalni umetnici dovedeni u situaciju da kada žele da ostvare pojedina prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, poput odlaska u penziju, moraju sami da plate dug (jednokratno ili obustavom iz budućih niskih penzija), naveo je UDUS i dodao da je poslednji u nizu pokušaja reprezentativnih umetničkih udruženja da se taj problem reši zastao kod inicijative Radne grupe Ministarstva kulture, u čijem radu su učestvovali i predstavnici umetničkih udruženja, novembra 2022. Vladi Srbije upućen je tada konkretan predlog za rešavanje tog problema, ali  odgovora još uvek nema.

“Da li je unapređenje položaja samostalnih umetnika, kulturnih radnika i strukovnih udruženja zaista prioritet kulturne politike ili je samo deklarativno navedeno u dokumentu Vlade RS Strateški prioriteti razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025? Grešimo li ako smatramo da status samostalnog umetnika i preuzimanje plaćanja doprinosa za njihovo penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje nije socijalna kategorija, već pravo zasnovano na umetničkoj delatnosti i umetničkom doprinosu u programima svih institucija kulture i izraz pozitivne kulturne politike prema umetnosti koja ne može i ne sme biti prepuštena isključivo tržištu, bez podrške države i društva?”, upitao je UDUS.

UDUS je naglasio i da okuplja oko 1.500 članova različitih političkih uverenja i opredeljenja, te se izričito ograđuje od svake eventualne politizacije saopštenja o izostanku podrške nadležnih.

“U svemu navedenom nije reč o pojedinačnim imenima već o instituciji najznačajnijih priznanja u zemlji i o krajnjem bezizlazu u koji je ovakvim tretmanom cela naša branša dovedena”, naveo je predsednik UDUS-a Nebojša Dugalić.

UDUS je, kako je navelo, strpljivo i sa razumevanjem čekalo odluke  Ministarstva kulture, uvažavajući složene i teške okolnosti u kojima su svi radili u prethodnom periodu usled izbora, formiranja i početka rada nove Vlade, perioda letnjih odmora…

“Zaista se nadamo da će nadležni ozbiljno preispitati kako svoje pojedinačne odluke tako i sveukupni tretman kulture i njenih poslenika u našoj zemlji. Očekujemo od Ministarstva kulture da se izjasni kakvu kulturnu politiku želi u ovoj zemlji, ukoliko sve što smo naveli zaslužuje ovakav ignoratski i ponižavajući tretman”, naveo je UDUS.

(SEEcult.org)