Oči koje čuju, uši koje vide
Festival savremenog eksperimentalnog filma Rez, u saradnji sa Images festivalom iz Kanade i Domom omladine Beograda, predstavlja 25. avgusta u DOB-u izbor recentnih eksperimentalnih filmova koji su putovali po festivalima širom sveta, a temama od forenzičkih analiza pucnja iz vatrenog oružja do ručno izrađenih tetovaža oružja u zatvorima, ukazuju na činjenicu da, osim svakodnevnih znakova i tragova nasilja, postoje i oni koje naše oči i uši ne primećuju.
Program objedinjen naslovom “Oči koje čuju, uši koje vide”, priređen povodom 30 godina postojanja Images festivala, predstaviće od 20 sati jedan od selektora Faraz Anušapur (Anoushahpour), kustos i umetnik, koji je diplomirao arhitekturu na Udruženju arhitekata u Londonu, a master iz oblasti Interdisciplinarnih umetnosti stekao na univerzitetu OCAD u Torontu.
Program obuhvata filmove “U mirno doba” (In Still Time, Kanada, 2017, 10’) Lesli Sapnet (Leslie Supnet), eksperimentalnu animaciju koja istražuje prizor katastrofe, uz pomoć slika rata u Siriji preuzetih sa interneta, zatim “Čelik obložen gumom” (Rubber Coated Steel, Liban/Nemačka, 2016, 22’) Lorensa Abu Hamdana (Lawrence Abu Hamdan) o suđenju i forenzičkoj istrazi ubistva dva nenaoružana Palestinca, te “Utisci o ratu” (La Impresión de una Guerra, Francuska/Kolumbija, 2015, 27’) Kamila Restrepa (Camilo Restrepo) u kojem je narativ jednog nejasnog rata ispričan kroz niz svakodnevnih zapisa i tragova unutrašnjeg oružanog sukoba koji je u Kolumbiji stvorio atmosferu opšteg nasilja koje traje već 70 godina.
Utisci o ratu.
Images festival jedan je od najprestižnijih festivala avangardnog filma danas, posvećen je nezavisnom i eksperimentalnom filmu, video artu, novim medijima i medijskim instalacijama. Održava se svakog proleća u Torontu od 1987. godine, kada je osnovan prvobitno kao alternativa Međunarodnom filmskom festivalu u tom kanadskom gradu (TIFF).
Festival REZ pokrenut je 2014. godine u Beogradu kao filmski festival koji se bavi savremenim praksama eksperimentalnog i umetničkog filma, a zasnovan je na ideji da svake godine u fokusu bude jedan/na od najznačajnijih i još uvek aktivnih autora/ki koji svoje radove smeštaju u polje filmskog eksperimenta. Cilj REZ-a, koji organizuje Teorija koja Hoda, jeste da kreira umetničku i edukativnu platformu za predstavljanje i promociju inovativnih i radikalnih filmskih praksi.
Ovogodišnji REZ, održan krajem januara u DOB-u, bio je posvećen američkoj umetnici i rediteljki Šeron Lokhart (Sharon Lockhart), a prikazao je i nova ostvarenja Debore Stratman (Deborah Stratman) i Džejmsa Beninga (James Benning), takođe iz SAD.
(SEEcult.org)
