Od avangarde do socrealizma

Kraljevska akademija umetnosti u Londonu predstavlja izložbu posvećenu revolucionarnom periodu u Rusiji od 1917. do 1932. godine, koja obuhvata reprezentativan izbor od više od 200 dela umetnika od avangarde do socrealizma, od kojih mnoga nikada nisu viđena do sada u Velikoj Britaniji, a među njima su i radovi Marka Šagala, Vasilija Kandinskog, Kazimira Maljeviča, Vladimira Tatlina, Ela Lisickog, Ljubov Popove, Aleksandra Rodčenka…

Izložba “Revolucija: ruska umetnost 1917-1932” obuhvata period od početka Oktobarske revolucije do početka Staljinove represije nad avangardom, a osim slika, čine je i fotografije, skulpture, film, posteri i porcelan.

Organizovana povodom stogodišnjice Oktobarske revolucije, izložba daje uvid u jedinstven 15-godišnji period u istoriji ruske umetnosti tokom kojeg su, kako je navela Kraljevska akademija, bile otvorene sve mogućnosti za razvoj nove proleterske umetnosti za novu sovjetsku državu. Vek posle Oktobarske revolucije, taj prelomni događaj u ruskoj istoriji ostao je i dalje veliki događaj sa posledicama koje se protežu do danas.

Iako je u Londonu već bilo niz izložbi ruke umetnosti 20. veka, izložba u Kraljevskoj akademiji specifična je po tome što je posebno fokusirana na avangardu i socrealizam.

     Isak Brodski, V.I.Lenin i Manifest, 1919, ulje na platnu, 90x135 cm, Državni istorijski muzej. Foto © Državni istorijski muzej i ROSIZO

Londonska izložba organizovana je po ugledu na veliku izložbu koja je 1932. godine održana u više od 30 soba Državnog ruskog muzeja u tadašnjem Lenjingradu, predstavljajući širok spektar ruske umetnosti iz prvih 15 godina posle Oktobarske revolucije, prema koncepciji uglednog likovnog kritičara i kustosa Nikolaja Punina, supruga slavne pesnikinje Ane Ahmetove. Punin je, inače, poslat u gulag 1949. godine, nakon što je portrete državnih funkcionera opisao kao "neukusne". U gulagu je i umro, nedugo nakon Staljinove smrti.

Na izložbi je zastupljen širok spektar tema, od kojih svaka istražuje kompleksnost interakcije umetnosti i politike u burnom i dinamičnom periodu ruske istorije. Tako je izložbena celina “Pozdrav vođi” fokusirana na Lenjinov dolazak na vlast i njegov kultni status posle smrti, a prati je sekcija posvećena Staljinu. Segment “Čovek i mašina” posvećen je herojima proletarijata – muškarcima i ženama čiji je fizički napor omogućio uspeh industrije i tehnologije, a zabeležen je na moćnim slikama, fotografijama i filmu. Celina “Hrabri novi svet” posvećena je svetu kulture, a “Sudbina seljaka” kolektivnoj poljoprivrednoj proizvodnji i tradicionalnom seoskom životu. “Večna Rusija” pokazuje kako su slike stare Rusije opstale i u revolucionarnim vremenima, a celina “Novi grad, novo društvo” fokusirana je na nove urbane životne stilove, socijalno raslojavanje na bogate i siromašne. Tu je i celina posvećena Lenjinovoj “Novoj ekonomskoj politici”, kao i Staljinovoj utopiji, koja pokazuje grandiozne projekte i mračnu realnost njegovih vizija progresa.

  Kazimir Maljevič, Seljaci, oko 1930, ulje na platnu, 53x70 cm. Državni muzej u Sankt Peterburgu, Foto © Državni muzej u Sankt Peterburgu

Vrhunac izložbe je postavka od više od 30 slika i drugih radova Kazimira Maljeviča, koji su prvi put izloženi zajedno od 1932. godine, pri čemu je rekonstruisana originalna postavka koju je sam umetnik osmislio za lenjingradsku izložbu. Posetioci mogu videti “Crni kvadrat” (poslednja verzija iz 1932) i “Crveni kvadrat” (1915), suprematističke kompozicije, te slike seljaka - anonimnih bezličnih figura koje su, kako je navedeno, daleko od zvanično odobrene predstave i koje sugestivno pokazuju dehumanizujući uticaj kolektivizacije.

Lenjingradska izložba, inače, trebalo je da bude postavljena u Moskvi 1933. godine, ali su mnogi umetnici već bili na crnoj listi sovjetskih vlasti. Na moskovskoj izložbi Maljevič je bio znatno manje zastupljen, a u to vreme već je bio ispitivan od tajne državne policije.

Među ključnim radovima na izložbi u Londonu su i Šagalova “Promenada” (1917-18), “Boljševik” (1920) Borisa Mihailoviča Kustodijeva, Kuzme Petrov-Vodkina “Fantazija” (1925), “Tekstilne radnice” (1927) Aleksandra Dejneke…

  Mark Šagal, Promenada, 1917-18, ulje na platnu, 175,2x168,4 cm, Državni muzej u Sankt Peterburgu, foto: Državni muzej u Sankt Peterburgu/DACS

Poseban prostor rezervisan je i za radove Kuzme Petrov-Vodkina, koji je manje poznat britanskoj publici. Petrov-Vodkin se najpre školovao za ikonopisca, a kasnije je razvio specifičan stil “sferične perspektive”. Bio je jedan od retkih umetnika kojima je bilo dozvoljeno da naprave crteže Lenjina u kovčegu 1924. Slika koju je Petrov-Vodkin kasnije uradio na osnovu tih skica retko je izlagana i uglavnom je tavorila u depou Tretjakov galerije. Petrov-Vodkin je izbegao da ga etiketiraju kao “buržoaskog” slikara, ali je ipak doživeo zabranu pojedinih svojih dela, poput “Smrti komesara” iz 1927. godine, što ukazuje, kako primećuje “Gardijan”, koliko su sovjetske vlasti bile osetljive na svaki, pa i najmanji kriticizam.

Posetioci londonske izložbe imaju priliku da vide i radnički stan u prirodnoj velični koji je dizajnirao El Lisicki, kao i kratke filmove koji ilustruju “biomehaniku” pozorišnog reditelja Vsevolda Mejerholda, te izbor filmova Dzige Vetrova i Sergeja Ejzenštejna.

Izložba obuhvata i niz fotografija i crteža, od kojih mnogi nikada ranije nisu viđeni u Londonu.

   Reklamni plakat, nepoznati autor, 1925.

Period koji pokriva izložba završava se 1932. godinom, kada je Centralni komitet proglasio formiranje Udruženja umetnika SSSR-a čiji je zadatak bio da nametne socrealizam kao jedinu prihvatljivu formu umetničkog izražavanja. Umetnost je trebalo da opiše čovekovu borbu za socijalistički progres i put ka boljem životu.

Kustosi izložbe su An Duma iz Kraljevske akademije za umetnost, profesore ruske umetnosti Džon Miler sa Kurtoovog instituta za umetnost u Londonu, te Natalija Marej, kustoskinja i predavač ruske umetnosti.

   Arkadij Šajhet, Konstrukcija moskovskog Telegrafskog centra, 1928. Alex Lachmann Collection London. © Arkady Shaikhet, ljubaznošću Nailya Alexander Gallery, Njujork

U okviru izložbe, za 3. mart je najavljena diskusija u kojoj će učestvovati britanski umetnik Bob i Roberta Smit, kustos Dejvid Eliot, koji je bio umetnički direktor 56. Oktobarskog salona u Beogradu 2016, godine, te kustoskinja i direktorka Galerije ruske umetnosti i dizajna Elena Sudakova, a govoriće o odnosu umetnosti i države.

Povod za razgovor je činjenica da je tokom istorije umetnost bila pod različitim uticajima državne kontrole u zemljama širom sveta. Evidentno je, kako su naveli organizatori, i da umetnost uspeva da preživi i izuzetno ograničajaućim uslovima slobode izražavanja, ali je pitanje da li može da se razvija. Državna podrška je značajna za razvoj umetnosti, ali čak i u zemljama u kojima se sloboda izražavanja ohrabruje, ta pomoć države može da bude i posredan uticaj kroz finansiranje, kulturnu politiku i kontrolu preko sistema obrazovanja.

Da li umetnost uopšte treba da bude povezana sa državom – pitanje je na koje će pokušati da odgovore učesnici razgovora.

  Aleksander Dejneka, Tekstilni radnici, 1927, ulje na platnu, 161,5x185 cm, Državni muzej u Sankt Peterburgu, foto © Državni muzej u Sankt Peterburgu/DACS 2016.

Izložbu prati reprezentativan, bogato ilustrovan katalog sa tekstovima koje su, uz kustose, napisali i Faina Balahovska, koautorka izložbe "Ruska avangarda u Beogradu" koja je održana u Muzeju istorije Jugoslavije krajem 2015 i početkom 2016. godine, te Džon Boult, Maša Členova, Ijan Kristi, Kristina Loder, Nikoleta Misler, Nik Marej, Evgenija Petrova i Zelfira Tregulova.

Radovi na izložbi pozajmljeni su iz Državnog muzeja Rusije u Sankt Peterburgu, Državne galerije Tretjakov u Moskvi, kao i iz nekih od najznačajnijih međunarodnih privatnih kolekcija.

Izložba će biti otvorena u Kraljevskoj akademiji do 17. aprila. Cena ulaznice je 18 funti.

Do 12. marta je i u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku otvorena izložba posvećena stogodišnjici Oktobarske revolucije i ruskoj avangardi (Revolucionarni impuls: Uspon ruske avangarde).

*Na vrhu: Boris Mikailovič Kustodiev, Boljševik, 1920. ulje na platnu, 101x140,5 cm. Tretjakov galerija. Foto
© State Tretyakov Gallery

(SEEcult.org)