Od Susreta do zajedničkih akcija ka celovitom sistemu umetnosti
Izložba “Susreti” Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), na kojoj je prvi put predstavljen izbor ponude privatnih profesionalnih galerija iz Beograda i još nekoliko gradova u Srbiji, dovela je do zaključka o neophodnosti daljeg dijaloga galerijske i umetničke zajednice kako bi zajedničkim snagama i u obostranom interesu pokušali da utiču na rešavanje problema nepostojanja regularnog umetničkog tržišta, ali i čitavog sistema umetnosti.
Dok se u svetu raspravlja o već milijardama dolara vrednom NFT tržištu, razgovor u završnici izložbe “Susreti” u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” pokazao je slabost gotovo svih aktera na sceni savremene umetnosti u Srbiji, uz ocene da sistem umetnosti zapravo i ne postoji, što znači da nema ni umetničkog tržišta u savremenom značenju te reči.
Umetnici bez finansijske podrške za produkciju i plasiranje radova, mali broj galerija koje im mogu pružiti profesionalnu pomoć u tom pogledu, ali i kolekcionara, medija, kritike i publike zainteresovane za savremenu umetnost – samo su neki od problema iznetih u razgovoru 6. aprila u krcatoj biblioteci ULUS-a, u kojem je posebno ukazano na anahronu poresku i drugu zakonsku regulativu kao polje na kojem je pre svega i potrebno zajednički poraditi u cilju promena.
U razgovoru u kojem su učestvovali predsednica Asocijacije umetničkih galerija Srbije (AUGS) Aleksandra Lazar i direktori galerija Bel art iz Novog Sada i B2 iz Beograda Vesna Latinović i Bojan Muždeka, te predsednik Slikarske sekcije ULUS-a Vladan Jeremić kao moderator, izneta je opšta ocena da bi izložba “Susreti” trebalo da postane tradicionalna, jer je retka prilika za prezentaciju rada galerija koje se ne bave samo izlaganjem, već i produkcijom savremene umetnosti, sarađujući mahom sa članovima ULUS-a kao najvećeg reprezentativnog udruženja umetnika.
Budući da se pitanje kompleksnog položaja savremenih umetnika u Srbiji, kojom se poslednjih godina aktivno bavi ULUS, uveliko prepliće sa pitanjima zbog kojih je 2018. godine AUGS, zaključeno je da bi nastavak njihovog dijaloga, uz uključenje drugih zainteresovanih strana, mogao da pokrene stvari sa mrtve tačke kako bi se zajedničkim zagovaranjem uticalo na promenu regulative koja danas pogoduje samo razvoju crnog ili sivog tržišta, ugrožavajući i mogućnosti međunarodne saradnje kako umetnika, tako i galerija.
“Crno-sivo tržište obeležava nas i u inostranstvu, gde kažu da su hteli nešto da urade, pokušali, razgovarali… ali nije im jasno kako sve to ovde funkcioniše, koje su vrednosti radova, na osnovu čega se formira cena, jer je aproksimativna… Umetnici van Srbije poštuju određena pravila ili su deo baze ArtFacts, gde se na osnovu njihovih izložbi, učestvovanja na bijenalima itd. dobija određeni kod-marker, na osnovu kojeg mogu da formiraju svoju cenu. To je javno dostupno, podržavaju i galeristi i kolekcionari, nije nešto što može da se izmisli. Postoji sistem. Ja imam problem da kažem galeristima u inostranstvu na osnovu čega mi dolazimo do procene, pri čemu je drugačije kada se odnosi na legate, umetnike koji više nisu živi ili na aktuelne, savremene umetnike, one koji su tek napustili fakultet, i one koji su u zreloj fazi, ali nemaju te markere…”, rekla je Aleksandra Lazar, kustoskinja Wiener kolekcije savremene srpske umetnosti, koja živi i radi poslednjih godina u Londonu, a svojevremeno je vodila Galeriju “Drina” u Beogradu.
Predstavljajući ukratko AUGS, Aleksandra Lazar posebno se osvrnula na Etički kodeks te asocijacije koju čine galerije B2, Bel art, Štab, Novembar, Rima i X Vitamin. Reč je o dokumentu zasnovanom na priznatim profesionalnim praksama galerijskog poslovanja, koji definiše kako galerije deluju, šta su im odgovornosti, a šta dužnosti, jer “nisu samo u pitanju prostori u kojima se okače slike i proda se nešto ili ne”, već je reč o dugoročnom delovanju koje poštuje legat umetnika.
Napominjući da je i ranije bilo razmišljanja i istraživanja kako definisati i preporučiti dobre prakse na tržištu, koja AUGS poštuje, Aleksandra Lazar rekla je da galerije imaju svoje sisteme anagažovanja umetnika, na osnovu ugovora, koje je umetnicima i preporučila da potpisuju. ULUS i srodna udruženja pozvala je da i sami doprinesu unapređenju Kodeksa, koji odražava nameru da se samoregulišu i koordinišu profesionalne prakse i odnosi galerija i umetnika, galerija i kupaca, kao i kolegijalni odnosi samih galerista.
I direktorka Galerije Bel Art Vesna Latinović istakla je da su galeristi i umetnici saveznici u pokušaju da na najbolji način prezentuju scenu i pokussaju da uspostave umetničko tržište koje će funkcionisati prema određenim pravilima. Ako Kodeks AUGS bude primenjen i 60%, biće to veliki napredak, ocenila je direktorka Galerije Bel art, koja je osnovana 1998. godine, a bavi se konvencionalnom galerijskom delatnošću, što podrazumeva organizovanje izložbi, promocija, marketing i prodaju umetničkih radova, art konstalting, pružanje profesionalnih usluga koje se ne odnose samo na umetnike, već i na građane – na primer izdavanje dozvola za izvoz, pakovanje, organizovanje transporta, procene savremenih umetničkih radova… Galerijski program podeljen je na dve linije – modernu umetnost druge polovine 20. veka i savremenu umetnost.
Bel art sarađuje i sa arhitektama u opremanju prostora umetničkim radovima, bavi se izdavaštvom, ali i projektima u umetnosti, od kojih je najvažniji festival “Dunavski dijalozi”, pokrenut 2013. Jedan od projekata Bel arta odnosi se i na izlaganje umetnika sa kojima sarađuje u partnerskim galerijama u inostranstvu, pa je do sada bilo tridesetak takvih izložbi. Bel art je i suosnivač nagrade “Sava Šumanović”, dodeljene nedavno 25. put.
Bel art ima dugogodišnju saradnju sa desetak umetnika, ali čak ni galerija sa tako razvijenim poslovanjem, nema kapacitet za njihovo ekskluzivno zastupanje, već je reč o ugovorima za izložbe ili za određeni broj radova. “Galerija ne može da ponudi dovoljno da bi se ugovori o zastupanju potpisivali. To je ozbiljan angažman, posebno u zemlji u kojoj umetničko tržište nije uspostavljeno kako funcioniše u drugim zemljama Evrope”, rekla je direktorka Galerije Bel art, koja je registrovana kao preduzetnička radnja, ima Umetnički savet i asistenta-projekt menadžera, a treća osoba je uvek mladi umetnik na praksi, pripravnik koji stiče znanja o galerijskom poslu, budući da se na akademijama to ne uči.
Osim u prostoru od 35 kvadrata u centru Novog Sada, uz koji ima i znatno veći depo, Galerija Bel art ima i mogućnost organizovanja kompleksnijih prezentacija umetnika, s obzirom da sarađuje sa svim drugim galerijama i muzejima u gradu. Da bi se bavili projektima, osnovali su sestrinsko udruženje, u kojem deluje ista grupa ljudi uz mrežu saradnika (kustosi, fotografi, producenti, dizajneri…), rekla je Vesna Latinović, pominjući posebno i projekat Galerija na štrafti – uličnu galeriju u izlogu Crvenog krsta, u kojoj svakog meseca izlaže po jedan mladi umetnik, te projekat “Trg jarbola”, realizovan u okviru programa “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, koji podrazumeva 49 jarbola visokih osam metara u Limanskom parku, na kojima se četiri puta godišnje postavljaju izložbe zastava umetnika.
Za razliku od Bel Arta, Galerija B2 u Balkanskoj u Beogradu, projekat je oročen na deset godina, koji je od osnivanja 2018. godine do danas realiyovao oko 40 izložbi, a prema rečima Bojana Muždeke, nastao je kao posledica umetničkog tržišta. “Vlasnik Dragan Stojadinović imao je neka loša iskustva, nije bio zadovoljan načinom na koji može da učestvuje u umetnosti preko sekundarnog marketa (stari majstori posle Drugog svetskog rata), pa se rodila želja da formira prostor gde bi umetnost mogla da se istražuje, da se živi to kako nastaje neki umetnički predmet, da se ostvari blizak kontakt sa autorima…”
Program B2, koji je postavila Dragica Vuković iz Prodajne galerije “Beograd”, zasnovan je na ideji da se galerija bavi apstrakcijom kao vrstom mišljenja. Prve godine istraživano je svetlo, naredne tri godine tema je bio prostor (prostor iz kojeg dolazi umetničko delo, prostor samog umetničkog dela i prostor oko umetničkog dela, tzv. prošireno polje), a naredne tri godine tema je vreme (vreme da se nešto napravi, da se nešto razume i vreme koje ima sam umetnički rad). “To je jedna vrsta eksperimenta - da kroz svetlo, prostor i vreme objasnimo umetnički predmet, a umetnički predmet za nas je rad”, dodao je Muždeka.
Kada je o tržištu reč, Muždeka smatra da Srbija ima umetnike i to vrlo posebne, ali da nema umetnički sistem, koji podrazumeva i galerije, i kritičare i sve druge ljude koji se dodatno bave određenim poslovima i osvetljavaju umetnički rad. “Najjednostavnije rečeno – nama nedostaje aproprijacija”, konstatovao je Muždeka, koji smatra i da savremenoj umetnosti nedostaje publika.
“Možemo reći da postoji umetnost, da se uspostavlja umetnički sistem, ali zadatak svih nas ovde je da formiramo publiku. Tek kada imamo umetnost, umetnički sistem i publiku, možemo imati tržište”, dodao je Muždeka, pominjući hronične probleme umetničke scene u Srbiji koji su konstatovani i na drugim sličnim skupoivima – između ostalog i na konvenciji “Sisteman”, održanoj 2009. godine na inicijativu Slavka Timotijevića u okviru pratećeg programa 50. Oktobarskog salona, kao i na tribini u okviru izložbe Kolekcije Trajković “Lična svita” 2016. godine u Muzeju Jugoslavije.
Na uspostavljanju sistema umetnosti insistira i ULUS, koji okuplja oko 2.700 umetnika, od kojih je aktivno oko hiljadu u četiri sekcije.
Fokusirajući razgovor i na način na koji ULUS i AUGS mogu da sarađuju izvan samog izložbenog programa u pronalaženju sistemskih rešenja, Vladan Jeremić ocenio je da je “to nešto na čemu zaista može jako mnogo da se radi".
"Situacija u kojoj se nalazimo obeležena je sa dva osnovna problema – Paviljon nije u dobrom stanju i trebalo da se izvrši pritisak da (nadležni) konačno pristupe renoviranju, pa je donekle i svaki program apel u tom pravcu, a drugi aspekt je uopšte loš status samostalnih umetnika - njihovi dugovi koji su gomilani ne zbog ULUS-a i samih umetnika, već zbog javašluka nadležnih organa. To su loši uslovi rada umetnika koji se odražavaju i na umetnički sistem, publiku, produkciju…”, rekao je Jeremić, napominjući i potrebu unapređenja sistema obrazovanja koje je neophodno da bi se pojavilo uopšte interesovanje za savremenu umetnost.
Prema mišljenju Aleksandre Lazar, ULUS bi mogao da razmisli o tome šta bi trebalo dopuniti u Kodeksu AUGS-a. U tom smislu posebno je pomenula ugovore, jer umetnici često ne znaju kako treba da izgleda, na šta se odnosi, da li su za ceo život, za određene radove, na neki rok, da li se odnose samo na jednu galeriju ili na više njih…
Kao posebno važno, Aleksandra Lazar navela je potrebu unapređenja regulative koja se odnosi na oporezivanje i promet umetničkih dela.
“Godinama razgovaramo kako da oporavimo tržište, kako da porezi budu realni i stimulativni da bi bili plaćeni, zakoni zahtevaju modernizaciju i harmonizaciju – kako napraviti podršku svim karikama u lancu - umetnicima, galeristima i biznismenima, da bi pristali da učestvuju i da ne bi bili na crnom tržištu”, dodala je ona.
U tom smislu je pomenula i mogućnost saradnje sa ULUS-om na stvaranju svojevrsnog Art fakta za ovdašnje prilike.
Aleksandra Lazar posebno je naglasila potrebu izmena zakona koji bi doprineli održavanju postojećih i doprineli otvaranju novih galerija uvođenjem poreskih podsticaja. U tom kontekstu još 2018. godine, kako je dodala, razgovarala je sa pravnicima i napravljen je nacrt izmena seta aktuelnih zakona, od kojih su neki stari i 20, 30 godina, a regulišu porez na dobra i usluge, porez po dobitku, na prihod od autorskog dela… Između ostalog, predloženo je da se galerije kao pravna lica oslobode poreza na dobit do određenog iznosa, ili da se uvede poreskog oslobađanje na PDV na promet umetničkih dela ili smanji stopa za umetnike na 10%, pređe sa sistema plaćanja po odbitku i uvede sistem da umetnik jednom godišnje podnosi elektronski prijavu za prihode od autorskih dela kojom se oslobađa dalje od određenih dažbina.
“To bio bio neki početak. Jedna stvar je kada između sebe ragzovaramo, a druga je kada pričamo sa pravnicima o tome šta je moguće. U svakom slučaju, nameravamo da lobiramo, i tu negde je i moguća saradnja sa ULUS-om”, rekla je Aleksandra Lazar, ističući potrebu da se umetnicima omogući postojanje zdravog tržišta, koje će biti prepoznato i ostvareno i u inostranstvu.
I Vesna Latinović izrazila je spremnost na saradnju, ističući da Galerija Bel art i sarađuje blisko sa SULUV-om kao reprezentativnim udruženjem umetnika u Vojvodini.
Prema njenom mišljenju, jedan od problema je to što nema dovoljno kolekcionara ili kupaca za savremenu umetnost.
“Postoje kolekcionari koji su zainteresovani pre svega za proverena, dokazana imena istorije umetnosti, a veliki izazov je ubediti ih da je savremena umetnost jednako zanimljiva, iako postoji određeni rizik jer se ne zna kako će kroz potok vremena to biti vrednovano na tržištu, ali će svakako dobiti kvalitetno umetničko delo… Naravno, pojavljuju se i kolekcionari zainteresovani za savremenu umetnost, o tome govori i veliki broj galerija koje se otvaraju, ali to se dešava pre svega u Beogradu”, rekla je ona, ukazujući da u Novom Sadu, kao drugom gradu po veličini u Srbiji, osim Bel arta i Šok zadruge, zapravo nema neke druge galerije koja se bavi i izlaganjem i prodajom.
U tom smislu je uporedila i Novi Sad i Temišvar, kao grad slične veličine i istorijski i kulturološki blizak, koji takođe ima akademiju umetnosti. Temišvar ima dve velike privatne inicijative poslovnih ljudi – Kunsthale Bega i Art Encounters, uz još 6-7 privatnih galerija koje se bave prezentacijom savremene umetnosti.
Kao posebno opterećenje, i Vesna Latinović navela je poreski sistem.
“Znamo kako se obračunavaju umetnicima troškovi koji su oporezivi, moramo da uračunamo to u cenu umetničkog rada. U praksi su stoga privilegovani radovi sa sekundarnog tržišta, jer se ne kupuju direktno od umetnika i tu je stopa 20%. Bel art je u sistemu PDV-a i ako se radi o sporadičnom ugovoru sa vlasnikom koji u kolekciji ima umetnički rad, to je samo 20% PDV-a na cenu koju mogu da isplatim u celosti. Ako se radi preko udruženja, tu je tih 20% poreza na promet plus sve dažbine koje se oduzimaju. I šta se onda dešava - 90% prometa umetničkih radova se odvija u sivoj zoni, bilo direktno u ateljeima ili kod kolekcionara i dilera koji bez ikakvih troškova i logistike samo trguju slikama”, rekla je Vesna Latinović, naglasivši da je promena tih poreskih odredbi zajednički zadatak.
Posebno je pomenula i potrebu uvođenja poreskih olakšica za kompanije, jer ih sada ništa ne motiviše da ulažu u umetnost.
Kao posebnu grupu problema, navela je nedostatak umetničke kritike, to što mediji ne afirmišu dovoljno savremenu umetnost, koja je malo zastupljena i u školskom sistemu.
U razgovoru je ukazano i na odgovornost samih umetnika, koji neretko prodaju radove u ateljeima (ako ih imaju), izbegavajući bilo kakvu posredničku ulogu. Pritom je najčešće reč o znatno nižim cenama u odnosu na galerijsku ili prodaju preko udruženja, što za krajnu konsekvencu ima ishodište u opštem smanjenju vrednosti njihovog rada, ali i u nastavku nefunkcionalnog sistema umetnosti.
Što se tiče odnosa galerija i umetnika, Vesna Latinović im je uputila savet da potpisuju ugovore, jer galerije mogu da im obave veliki deo posla profesionalno, a ugovori ih brane i od eventualnih nesporazuma prilikom isplata, zadržavanja radova i drugih životnih stvari.
Nadovezujući se, Aleksandra Lazar je uporedila odnos galerije i umetnika sa odnosom muzičara i izdavačke kuće: “Svako ko proizvodi muziku sarađuje sa timom koji je neka izdavačka kuća, mali ili veći label… Vrlo je redak selfpublishing. Rad sa galerijom je vrlo sličan - imate tim i u idealnim okolnostima kojima težimo umetnik radi sa timom, nije dužan da bude sam svoj i dizajner, prevodilac, nosač radova, kritičar, teoretičar. Fantastično je znati šta svaki taj posao podrazumeva, i znati kritički govoriti o svom radu, ali nije obaveza umetnika da se bavi svim tim, jer onda ne može da se bavi umetničkom produkcijom. Nije stvar napraviti jedan rad i veliku PR pomamu, već treba da se radi metodično, studiozno, tematski obogaćuje, konceptualno, u komunikaciji sa kritičarima, teoretičarima… Tu galerija može da pomogne, ona predstavlja taj tim. Jeste da postoji Instagram, ali za ozbiljniji korak dalje galerija je tu”.
Na opasku Jeremića da se većina radova u galerijama u Srbiji prodaje komisiono, što svodi umetnički rad na suvenir i turističku ponudu, Vesna Latinović rekla je da je je to pitanje koncepta, a ne vrste ugovora, te da i Bel art na taj način radi, ali da to “ne znači da nisu probrani umetnici i da nisu kvalitetne izložbe i prezentacije”. “To može da bude vrlo korektan odnos o procentima, uslovima, trajanju…”, rekla je ona i ocenila da bi i galerije možda trebalo da budu na neki način bodovane, poput SULUV-a, koji ima takav pravilnik za dodelu ateljea umetnicima. “Galerija koja ima umetnički savet, kustosa, jasan i precizan programski koncept, izdaje kataloge - ona može da bude referentna i da se i umenticima računa kao referenca za bodovanje, na primer za ateljee”, rekla je Vesna Latinović.
Na osnovu dosadašnjih iskustava u pokušajima rešavanja problema umetničke scene, Ministarstvo finansija istaknuto je kao najvažnija adresa na koju se treba obratiti zajednički, uz koordinaciju sa Ministarstvom kulture, između ostalog i u vezi sa mogućnošću obrazovanja fondova za otkup umetničkih dela ili produkciju – kakvi postoje u pojedinim evropskim zemljama od dela prihoda od igara na sreću.
Muždeka je konstatovao da su se slične inicijative do sada, nažalost, ispostavljale brzo kao jalove, a kreatori kulturne politike ostajali nezainteresovani da sami promene stvari.
“Meni se čini da bi naša kulturna politika više bila zainteresovana da oporezuje savremenu umetnost nego da se napravi prostor da se, na primer, oporezuje sekundarno tržište na kojem bi imalo zapravo više smisla raditi neku vrstu poreske politike”, ocenio je Mažduka, koji smatra i da je umetnost u Srbiji u trećoj deceiniji 21. veka “upražnjeno polje”. “Ne znam mnogo zemalja gde je taj prostor prazan kao ovde”, rekao je on i naglasio da je dobar čas da “ULUS i AUGS i svi drugi zajedno postanu jedan front, tim koji će pokušati da dobije bolje ili malo bolje uslove”.
“Ako mi ne verujemo u umetnost koja nastaje, kao stvaraoci ili kao izlagači, niko neće verovati”, dodao je Muždeka.
Razgovor sa članicama AUGS izazvao je i živu diskusiju, u kojoj je još jednom ukazano na težak položaj samostalnih umetnika, a kako je konstatovala Aleksandra Lazar, sve pokrenute teme trebalo bi da se nastave, i da se, između ostalog, priča i sa studentima umetnosti, jer “ne treba da žive u iluziji da treba samo da budu talentovani i da znaju da crtaju, a onda nalaze posao kao dizajneri”.
Na specifičnosti nekih od segmenata umetničke scene u Srbiji skrenuo je pažnju u diskusiji i kolekcionar Nenad M. Kostić, koji je zaključio da tržište u Srbiji – na žalost umetnika – kontrolišu kupci, te da je ponuda mnogo veća od potražnje. “Na stotinak aukcija u Beogradu za poslednjih dvadesetak godina prodaje se vrlo ujednačeno - oko 27% ponuđenih stvari. Tržište je takvo da se ista stvar može kupiti u različitim mestima po različitim cenama. Tako je ovde, tako je u Americi, pretpostavljam i drugde”, rekao je Kostić.
Prema njegovom mišljenju, galerije previše štampaju kataloga i ostalog materijala… “Novac koji se tako arči trebalo bi dati umetnicima”, dodao je Kostić, koji predlaže umetnicima i da se organizuju i zahtevaju da se – kad god se podigne neka javna zgrada, poput škole, bolnice, vrtića ili fakulteta – pola odsto od ukupnog troška nameni za umetnost. “To se radi u svetu, odličan je način za podršku umetnicima”, ocenio je Kostić.
U diskusiji je ocenjeno i da je ovo “epohalni trenutak, jer je ULUS stao iza privatnih galerija”, kako je rekao jedan od učesnika izložbe “Susreti” Aleksandar Gligorijević.
“Ovo je prelomni momenat u našem konzervativnom društvu. Verovatno će ponovo doći do podela na utopiste i egzistencijaliste, odnosno liberaliste. Utopija je super, svi volimo utopiju, ali je ezgsitencija – egzistencija i promet je promet. Da je ‘Cvijeta’ zakupljena, ova izložba ne bi imala ovoliku pažnju, poverenje i domet, jer mi smo i dalje na jedan naccin konzervativni, volimo da stoji država iza svega – idemo kod državnog lekara, zubara vrlo važno što je ULUS stao iza ove inicijtive”, rekao je Gligorijević.
Izložbena manifestacija “Susreti”, inače, okupila je 17 od 37 pozvanih galerija i umetničkih kolektiva, a predstavila je radove oko 80 umetnika različitih generacija sa kojima one kontinuirano sarađuju.
Na izožbi “Susreti”, koja je privukla više od 1.500 posetilaca, učestvovale su galerije Šok zadruga i Bel art iz Novog Sada, Gradska galerija “Mostovi Balkana” iz Kragujevca, Moderna galerija iz Valjeva i Galerija Reflektor iz Užica, te galerije Art for All, Laufer, Lucida, Nar, N.EON, Sanjaj, Štab, Kvaka 22, Monolog, Galerija Muzeja u senci, kolektiv Matrijaršija i X Vitamin iz Beograda.
Organizacioni tim “Susreta” činili su članovi Odbora Slikarske sekcije ULUS-a: Vladan Jeremić, Milena Putnik, Marija Zdravković, Mihael Milunović i Iva Kontić, a izložba je organizovana uz podršku Grada Beograda, Ministarstva kulture Srbije i Wiener Städtische osiguranja.
(SEEcult.org)
