• Search form

21.12.2017 | 23:17

Odgovori premijerke na zahteve Grupe za slobodu medija

Odgovori premijerke na zahteve Grupe za slobodu medija

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić odgovorila je na zahteve Grupe za slobodu medija ocenama da situacija nije baš tako teška kako je opisana, izražavajući ujedno spremnost za nastavak dijaloga o rešavanju problema.

Grupa za slobodu medija objavila je u celini premijerkine odgovore na 13 zahteva, zbog čijeg je kašnjenja nedavno protestovala.
 
Povodom zahteva da predstavnici vlasti  prestanu sa javnim prozivkama i pokušajima diskreditovanja novinara i medija, te da na jednak način tretiraju sve medije koji poštuju Kodeks novinara Srbije, premijerka je odgovorila da “najviši državni funkcioneri, predstavnici najvažnijih i najviših državnih funkcija, a pre svega predsednik Republike Srbije, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije, uvek i bez izuzetka, na sve događaje i obraćanja predstavnicima medija, pozivaju predstavnike svih medija i odgovaraju na pitanja svih medija, kako u vezi sa temom tih događaja, tako i van teme”.

“Ne postoji bolji način da svim ostalim državnim funkcionerima damo primer kako treba da se ponašaju prema predstavnicima medija i novinarima.
Vlada Srbije ne pravi razliku između novinara, niti ih diskredituje u vršenju njihovog posla, već ih sve jednako tretira, što će nastaviti i ubuduće. Kao predsednica Vlade, a i prethodno dok sam bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave, uvek sam bila dostupna medijima i novinarima i tu praksu ne nameravam da prekinem. Moja je obaveza, kao predsednice Vlade, da negujem otvoren i transparentan odnos prema svim medijima, jer je to pre svega u interesu javnosti i svih građana naše zemlje. U interesu Vlade Srbije je da se neguje dijalog sa organizacijama civilnog društva, medijima, novinarima i javnosti uopšte”, navela je Ana Brnabić, dodajući da će, u svakom slučaju, još jednom naglasiti svim članovima Vlade koliko je važno da se prema medijima svi odnose inkluzivno i ravnopravno.

Povodom zahteva Grupe za slobodu medija da nadležni državni organi po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokrenu postupke protiv počinilaca, te da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare, Ana Brnabić je odgovorila da Vlada Srbije i nadležna ministarstva aktivno rade na povećanju bezbednosti novinara.

Premijerka je dodala da je, povodom upućenih pretnji i izvršenih napada na novinare od 1. novembra 2016. do 31. oktobra 2017. godine, evidentirano ukupno 46 događaja, u vezi sa kojima je podneto 17 krivičnih prijava. Tužilaštvu je dostavljeno 18 izveštaja, a izrečene su i dve mere upozorenja. U deset slučajeva je utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela. Od tih 46 događaja, 24 su okarakterisana kao pretnje, osam kao fizički napad, tri  napada na imovinu, tri verbalna napada i jedan događaj je okarakterisan kao uznemiravanje. Nije bilo motiva u dva slučaja, a u pet slučajeva nije bilo elemenata krivičnog dela.

“Kada je reč o brzini i efikasnosti postupanja pravosudnih organa, Zakonik o krivičnom postupku predviđa dužnost suda da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja. U sprovođenju svojih aktivnosti, pravosudni organi postupaju sa dinamikom koju određuju broj aktivnih predmeta kao i raspoloživi ljudski resursi. Budući da su pravosudni organi nezavisni u sprovođenju svojih aktivnosti, Vlada Srbije i Ministarstvo pravde ne mogu, ni na koji način, da utiču na postupke koji se vode pred tim organima.

Kako bi se povećala efikasnost delovanja javnih tužilaštava u krivičnom postupku protiv počinilaca krivičnih dela protiv novinara, Republički javni tužilac izdao je uputstvo 22. decembra 2015. godine, kojim se predviđa da apelaciona, viša i osnovna javna tužilaštva vode posebnu evidenciju za dela protiv osoba koje obavljaju poslove od javnog interesa u oblasti informisanja. Takođe, republički javni tužilac i ministar unutrašnjih poslova potpisali su 11. aprila 2016. godine Sporazum o saradnji koji propisuje prioritetno postupanje u istragama pretnji i nasilja nad novinarima, dok je 26. decembra 2016. godine između MUP-a i medijskih udruženja potpisan i Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. Na osnovu tog sporazuma, početkom 2017. godine održan je prvi sastanak Stalne radne grupe predstavnika državnih institucija i udruženja novinara i medijskih asocijacija. Na sastanku je, između ostalog, uspostavljen mehanizam saradnje između strana potpisnica tako što su određene kontakt tačke za stalnu komunikaciju. Dogovorene su i aktivnosti o posebnom evidentiranju i upoređivanju podataka o krivičnim delima učinjenim na štetu novinara, kao i analizi postojećeg pravnog okvira”, navela je Ana Brnabić.

Takođe, kako je dodala, Komisija za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara aktivno
sarađuje se Radnom grupom MUP-a i Republičkim javnim tužilaštvom. Izveštaji o radu Komisje dostupni su u redovnim izveštajima Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23. Radi se o međunarodno priznatoj Komisiji (OEBS, UN, UNESKO itd.) i preporučivana je kao model kako se treba suočavati sa nekažnjivošću ubistava novinara. Ta komisija, kako je dodala, radiće dok se ne iskoriste sve mogućnosti na razotkrivanju svih okolnosti pod kojima su nastradali novinari.

“Na rasvetljavanju ubistava novinara rade nadležna tužilaštva uz rad Komisije za istraživanje ubistava novinara. Sudski proces za ubistvo Slavka Ćuruvije je u toku, a u toku su i istrage u slučajevima Milana Pantića i Dade Vujasinović. Rezultati rada tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova ne mogu biti dostupni javnosti dok je proces istrage još u toku”, navela je Ana Brnabić.

Povodom zahteva da Ministarstvo kulture i informisanja odmah obustavi rad na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja, zbog neodgovarajuće metodologije i strukture članova Radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih i medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu tog kapitalnog  dokumenta, kao i da Ministarstvo kulture i informisanja, u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora, što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada i strukturu nove radne grupe, Ana Brnabić je odgovorila da joj je drago što je o tom pitanju nastavljena komunikacija sa resornim ministarstvom.

“Drago nam je što, nakon prvog sastanka koji smo održali, deluje da postoji redovna i dobra komunikacija sa Ministarstvom kulture i informisanja koje je i nadležno za pripremu predloga nove Strategije razvoja javnog informisanja. U vezi sa ovom temom, od našeg zajedničkog sastanka, već su održana tri sastanka između vaše grupe i ministra kulture i informisanja. Koliko razumem, svi razgovori vođeni su u konstruktivnoj atmosferi, napravljeni su određeni pomaci i mi želimo da se započeti dijalog nastavi. Zajednički nam je cilj da se Strategija pripemi uz što veće učešće predstavnika medija, obzirom da ovaj dokument treba da uredi način rada i funkcionisanje medija. Predlog Strategije svakako će biti javno dostupan dokument, otvoren za komentarisanje i sugestije, koji će takođe biti i predmet javne rasprave”, navela je Ana Brnabić.

Povodom zahteva da Skupština Srbije pokrene postupak razrešenja članova Saveta REM i da se prilikom postupka izbora novih članova tog regulatornog tela otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača, te da se izmenom Zakona o elektronskim medijima definišu takvi kriterijume izbora članova Saveta koji bi obezbedili da kandidati budu profesionalci dokazani u svom radu, koji imaju nesporan moralni kredibilitet i da se iz kruga ovlašćenih predlagača isključe organi vlasti i političke institucije, Ana Brnabić je odgovorila da to nije u nadležnosti Vlade.

“Vlada nije nadležna za imenovanje i razrešenje članova Saveta REM-a. Narodna skupština može pokrenuti postupak razrešenja članova Saveta REM-a jedino u slučajevima predviđenim Zakonom o elektronskim medijima. Bilo kakve izmene kako Zakona o elektronskim medijima i bilo kog drugog zakona iz oblasti javnog informisanja mogu da proisteknu tek nakon usvajanja medijske strategije, ukoliko to analizom stanja i predviđenim ciljevima bude predviđeno. Pored toga, izmene zakona moguće su i direktno u parlementu, ukoliko tri i više poslanika podnesu inicijativu za izmenu zakona, jer Vlada nije jedina institucija koja ima mandat da menja zakone i predlaže nova zakonska rešenja”, navela je Ana Brnabić.

Povodom zahteva da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva tih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada te agencije na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. novembra 2015. godine, Ana Brnabić je odgovorila da je postupak privatizacije medija u najvećem broju slučajeva završen.

“Ostalo je nekoliko nezavršenih privatizacija za koje se traži rešenje, a za novinsku agenciju Tanjug traži se najbolje rešenje kojim će se u najvećoj meri zadovoljiti javni interes građana. Podsećamo da u najvećem broju evropskih zemalja postoji nacionalna novinska agencija koja ima mandat da emituje vesti za Vladu i sve državne organe i institucije, čiji status je pravno regulisan. Sledeći najbolje evropske prakse, i Srbija će rešiti pitanje nacionalne novinske agencije, odnosno regulisati status Tanjuga, kako bi svi učesnici na tržištu imali jednake uslove rada i ravnopravan tretman. Svakako smo otvoreni da na transparentan način, redovno
informišemo i vašu grupu, kao i ostale zainteresovane strane, o ovim aktivnostima”, navela je Ana Brnabić.

Povodom zahteva da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa, koji bi trebalo da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom, Ana Brnabić je odgovorila da je zakonom garantovana institucionalna, finansijska i programska nezavisnost javnih medijskih servisa i da “do sada, od strane organa javnih medijskih servisa (Upravni odbor, Programski savet), nije bila dovedena u pitanje nezavisnost javnih medijskih servisa”.

“Vlada Srbije je zainteresovana za razvoj javnih servisa i povećanje obima programa medijskog sadržaja od javnog interesa. Važno je da se podsetimo da je na predlog poslanika opozicije traženo da se sufinansiranje iz budžeta produži do kraja 2018. godine. Ukoliko medijska udruženja smatraju da bi ovo rešenje trebalo menjati, potrebno je da se procedura pokrene istim putem, u Skupštini Srbije. Da bismo raspolagali tačnim i proverenim informacijama, tražićemo smo od oba javna servisa (RTS i RTV) da nam dostave poslednje izveštaje o ostvarenim prihodima od taksi i donacijama iz budžeta, kao i da razmotre i dostave nam predloge načina finansiranja ova dva servisa”, dodala je Ana Brnabić i najavila da će Grupa za slobodu medija biti o svemu tome blagovremeno obaveštena.

Povodom zahteva da Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke i Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda, Ana Brnabić je navela da svaka insititucija u okviru svojih nadležnosti sprovodi kontrolu trošenja javnih sredstava.

“Ministarstvo kulture i informisanja u okviru svojih nadležnosti sprovodi kontrolu trošenja budžetskih sredstava kojima raspolaže (to se odnosi i na kontrolu sredstava koja Ministarstvo kulture i informisanja dodeljuje za projektno sufinansiranje). Slažemo se postoji prostor za unapređenje sistema evaluacije projekata koji su sufinansirani, kao i da se poveća dostupnost ovih sadržaja na sve građane, nezavisno od toga gde žive”, dodala je predsednica Vlade.

Povodom zahteva da Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima, te da Ministarstvo kulture i informisanja, kroz normativne izmene i dopune, precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava pre nego što ona budu utrošena, Ana Brnabić je odgovorila da bi nova medijska strategija trebalo da obuhvati i pitanje sufinansiranja projekata iz oblasti javnog informisanja na
svim nivoima vlasti.

Kao jedno od rešenja, pomenula je da se sva dodeljena sredstva na lokalnom nivou stave u registar medija, čime će “značajno biti povećana transparentnost procesa i načina trošenja dodeljenih sredstava”.

Povodom zahteva za poboljšanje radnog položaja novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu i Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, Ana Brnabić je odgovorila da su radni odnosi u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, a da Ministarstvo kulture i informisanja i Vlada Srbije podržavaju svaku inicijativu kojom se poboljšava radno pravni položaj novinara i zalagaće se za zaključivanje granskog kolektivnog ugovora za zaposlene kod izdavača medija.

“Svaki poslodavac, a to uključuje i medije, odgovoran je za doslednu primenu radnog zakonodavstva bez razlike, a Ministarstvo rada i Vlada Srbije raspolažu mehanizmima za kontrolu sprovođenja zakona, pre svega kroz rad inspekcija i Poreske uprave i mi ćemo sa naše strane te mehanizme iskoristiti kako bi zaštitili radna prava novinara”, navela je Ana Brnabić.

Povodom zahteva da Vlada Srbije obezbedi izvršenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku i na način propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, An Brnabić je odgovorila da je inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je u nadležnosti Upravne inspekcije koja, između ostalog, nadzire i postupanje organa javne vlasti po rešenjima koje je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo u postupku po žalbi tražioca informacija, odnosno po službenoj dužnosti.

“Vlada uredno i u roku dostavlja informacije od javnog značaja. Ukoliko neka strana smatra da Vlada to ne čini, postoje pravna sredstva protiv takvog nečinjenja predviđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 22. stav 2. Zakona). Iskustva Upravne inspekcije govore u prilog tome da organi javne vlasti, nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora, postupe po rešenju poverenika u približno 85% slučajeva. Rešenja poverenika obavezujuća su, konačna i izvršna. Administrativno izvršenje rešenja poverenika sprovodi poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak kojim je uređeno prinudno izvršenje. Ukoliko poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na ovaj način, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja poverenika neposrednom prinudom. Upravna inspekcija zbog nepoštovanja primene propisa kojima je uređen slobodan pristup informacijama od javnog značaja može protiv odgovornih lica organa javne vlasti da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka”, navela je Ana Brnabić.

Povodom zahtevfa da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama Zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti, ona je navela da je novi Zakon o javnim nabavkama u postupku izrade i da će dodatno urediti ovu oblast, na način da obezbedi transparennost postupka i pojednostavi procedure izbora najpovoljnije ponude odnosno najpovoljnijeg ponuđača.

“Po relevantnim direktivama u oblasti javnih nabavki, usluge oglašavanja nisu izuzete od primene Zakona. To znači da će se, prema odredbama novog Zakona o javnim nabavkama, na usluge oglašavanja takođe primenjivati Zakon. Vlada Srbije, zalaže se za potpunu transparentnost u finansiranju medija i onda kada su izvori finansiranja iz inostranstva, što znači da izvori finansiranja, iznosi i namena treba da budu poznati, kako bi se u potpunosti razumela uređivačka politika”, navela je Ana Brnabić i posebno naglasila da se Vlada Srbije zalaže za tržišni princip u poslovanju medija, koji podrazumeva diversifikovne izvore finansiranja i, da nezavisno od toga da li su izvori finansiranja domaći ili inostrani, oni moraju biti poznati, odnosno da princip transparentnosti treba da bude inkluzivan.
Pomenute direktive u oblasti javnih nabavki, kako je dodala, donete su 2014. godine i na snazi su u Evropskoj uniji, a sa njima će biti usklađen i novi zakon, koji je u postupku izrade.

Povodom zahteva da Ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, kao i da se dosledno poštuju autorska prava u medijskoj sferi i Zakon o autorskim pravima izmeni tako da budu sprečeni finansijski pritisci na izdavače medija kroz presude sa prekomernim novčanim iznosima za kršenje autorskih prava, Ana Brnabić je navela da su evidencija i analiza sudskih postupaka u isključivoj nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda koji sačinjava godišnji izveštaj o radu sudova. Vrhovni kasacioni sud,
osim toga, razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova, ali i ujednačava sudsku praksu u oblasti zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

“U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud organizuje sastanke i konferencije obrazovnog karaktera, kako bi se obezbedila jedinstvena primena Zakona o uređenju sudova, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, kao i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava. Imajući u vidu da su Vlada i Skupština Republike Srbije, u sklopu pregovora sa Evropskom unijom, usvojili kodekse ponašanja koji predstavnicima te dve grane vlasti zabranjuju da komentarišu odluke i postupke pravosudnih organa, Ministarstvo pravde nije u mogućnosti da formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara. Ukoliko bi to učinilo time bi direktno zadiralo u samostalnost i nezavisnost najviših tela u pravosuđu”, navela je Ana Brnabić, dodajući da je veoma važno, međutim, naglasiti da treba raditi na ujednačavanju tužilačke i sudske prakse, kako bi se obezbedilo da ista ili slična dela budu identično tretirana.

“Svesni smo da ima slučajeva suprotnih tumačenja. Ovo je posao koji treba trajno da funkcioniše kao usavršavanje između sudija, tužilaca i predstavnika medijske zajednice, advokata, itd. kako bi se gradila najbolja moguća praksa. Na ovome će se svakako raditi u narednoj fazi”, dodala je premijerka.

Povodom zahteva da Vlada Srbije usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena, kao i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja, Ana Brnabić je rekla da će sva ta pitanja biti predmet razmatranja u novoj medijskoj strategiji.

“Usled promena koje je donela IV industrijska revolucija koja je transformirala i način funkcionisanja medija i okrenula medije ka digitalnim izdanjima, jako je važno da se radi na usvajanju novih biznis modela, koji će sačuvati publiku i obezbediti održivost medija, kako bi se ostvarivao javni interes. Takođe, sva davanja po osnovu projektnog sufinansiranja od 2014. godine, odnosno od usvajanja svih medijskih zakona, trebalo bi da budu deo registra medija, za šta je ovlašćeno
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kome je ovaj zadatak delegiran, a resorni ministar direktno odgovara predsedniku Vlade Srbije za njegovo izvršenje. U slučaju da lokalne samouprave ne budu revnosne u ispunjavanju ovog zadatka, Ministarstvo kulture i informisanja poseduje mehanizam kontrole i kazne, što je definisano Zakonom o javnom finansiranju”, navela je Ana Brnabić u odgovoru.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.