Odlazak Frljića iz riječkog HNK
Upravnik Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca u Rijeci, reditelj Oliver Frljić, odlazi u julu sa tog mesta kako bi se angažovao u programu “Rijeka 2020 – Evropska prestonica kulture”, što je izazvalo burne reakcije u javnosti, s obzirom na pritiske kojima su izloženi on i njegov tim, posebno od kada je formirana nova hrvatska vlada. Negirajući da pritici imaju veze sa njegovom odlukom, Frljić je najavio da će u okviru pozorišnog programa projekta “Rijeka 2020” nastaviti koncepciju započetu u HNK Ivana pl. Zajca programom “Diplomirani gledalac”, a planira i nastavak saradnje sa tim pozorištem, kao i rediteljski rad izvan Hrvatske.
Budući da realizacija kompleksnog pozorišnog programa u okviru segmenta “Doba moći” projekta “Rijeka 2020” zahteva njegov pun angažman, a imajući u vidu i odgovornost koju zahteva funkcija upravnika HNK Ivana pl. Zajca, Frljić je odlučio da svoj rad u Rijeci nastavi u okviru projekta EPK, odnosno na pripremi i realizaciji teme nazvane “Podeljeni gradovi” koja predstavlja okosnicu jednog od tri programska segmenta, saopšteno je na sajtu projekta “Rijeka 2020”.
Umesto Frljića, za rukovodeću ulogu u HNK Ivana pl. Zajca gradskim vlastima biće predložen dosadašnji direktor Opere HNK Ivana pl. Zajca Marin Blažević - dok se ne raspiše konkurs i ne izabere novi upravnik.
Upravo u saradnji sa Blaževićem, kako je istaknuto, Frljić je dosadašnjim angažmanom na čelu HNK Ivana pl. Zajca revidirao koncept nacionalnog pozorišta, pokazavši da nacionalno pozorište ne mora biti muzej sećanja na izmaštanu nacionalnu prošlost, već da može aktivno promišljati društvenu stvarnost u kojoj deluje.
Učestvujući u koncipiranju pozorišnog segmenta projekta “Rijeka 2020”, Frljić je pošao od specifičnosti Rijeke i njenog identiteta kao grada koji je u jednom delu svoje istorije bio podeljen. U tom kontekstu je kontaktirao kulturne insitucije u gradovima sa sličnim iskustvom, a uz njih je uključio i Brisel, kao grad u kojem postoji nevidljiva granica između flamanske i valonske zajednice, a podignuta je i ona prema arapskoj.
Poverenje njegovom konceptu i Rijeci dali su neki od vodećih evropskih umetnika, poput Rimini Protokola, Jana Lauersa (Lauwers) i Nidkompani (Needcompany), Oskarasa Koršunovasa i Kristijana Lupe (Krystian), što pred organizatore projekta “Rijeka 2020”, kako je navedeno, stavlja zadatak da stvore optimalne uslove za realizaciju.
Pozorišni program biće praćen i različitim oblicima neformalne edukacije u kojima će umetnici prenositi svoja znanja lokalnoj zajednici. Uz same učesnike programa “Podeljeni gradovi”, planirano je da budu pozvani i neki od pozorišnih umetnika koji svoju umetničku praksu teorijski artikulišu na nekim od najznačajnijih evropskih pozorišnih škola, poput reditelja i kompozitora Hajnera Gebelsa (Heiner Goebbels) sa Instituta za primenjenu teatrologiju iz Gisena, najavio je Frljić u kratkom intervjuu za portal “Rijeka 2020”, izrazivši očekivanje da će Rijeka time dobiti neka nova iskustva, te da će se percepcija tog grada promeniti i u domaćem, i u evropskom kontekstu.
“EPK je prilika i da se stvori jedna šira, ali i kompetentnija publika”, naveo je Frljić, koji je u okviru pripremanja kandidature Rijeke za EPK bio jedan od članova tima, zadužen za koncipiranje pozorišnog programa.
Angažmanom u okviru projekta “Rijeka 2020”, kao i svojim rediteljskim radom, Frljić će, kako je navedeno, i dalje predstavljati specifičnosti vlastitog umetničkog usmjerenja, ali i dodatno doprineti prepoznatljivosti Rijeke kao hrvatskog grada koji je ponio titulu prestonice kulture. Nastavkom saradnje sa HNK Ivana pl. Zajca, doprineće i ispunjavanju zacrtanog cilja druge sezone tog pozorišta – njegove internacionalizacije.
Frljić je u poslednje vreme izložen različitim pritiscima i pretnjama, ali je izjavio da to nema veze sa odlukom o odlasku iz HNK Ivana pl. Zajca, koje je nedavno, između ostalog, posvetilo kontroverznom ministru kulture Zlatku Hasanbegoviću predstave “Trilogija o hrvatskom fašizmu” i “Nad grobom glupe Evrope”. Potom je dobilo za 450.000 kuna manji budžet, zbog čega se protestnim pismom obratio ministru i riječki gradonačelnik Vojko Obersnel.
Navodeći da je svestan da će o njegovom odlasku sa mesta upravnika biti svakakvih interpretacija, Frljić je izjavio za tportal da svi pritisci koji su vršeni na njega nemaju bilo kakve veze sa tom odlukom.
“Da sam zbog njih hteo otići, napravio bih to nakon 5. avgusta”, rekao je Frljić, podsećajući na prošlogodišnje proteste desničara povodom performansa “Drugi rat” u riječkom HNK-u, povodom godišnjice Oluje.
“Pozorišna i ina čaršija može ispirati usta sa mnom, a mislim na zagrebačku salonsku levicu koja je lupala po meni. Izlišno je misliti šta domaća kulturna javnost misli o tome. Rijeka je od ustašizacije i klerikalizacije napravila kvalitativan i kvantitativan skok, što je relevantnije od onoga što misli domaća javnost. Borim se protiv svakog oblika fašizma u svakom društvu u kojem radim”, rekao je Frljić, negirajući i da je smanjenje budžeta za riječki HNK razlog njegove odluke.
Ističući da nastavlja da radi ono što je radio u Zajcu, i da je u okviru projekta “Rijeka 2020” zacrtana internacionalizacija tog pozorišta, Frljić je najavio da uskoro kreće na turneju s predstavom “Vaše i naše nasilje”, koja će gostovati u brojnim evropskim pozorištima i na festivalima, te očekuje da će i tom prilikom dogovoriti nove saradnje.
Rijeka je krajem marta proglašena evropskom prestonicom kulture 2020. godine i prvi je hrvatski grad koji je dobio tu titulu, koju će poneti sa jednim irskim gradom. U konkurenciji u drugom krugu izbora bili su i Dubrovnik, Pula i Osijek, a kandidature su podneli bili i Đakovo, Split, Varaždin, Zadar i Zagreb.
*Foto: Rijeka 2020 (Rijeka.hr)
(SEEcult.org)
