Ogledno o drugarstvu i posedovanju
Knjiga “Ogledi o drugarstvu i posedovanju” Irene Ristić, objavljena nedavno u izdanju Geopoetike, povod je za posebnu instalaciju koja će 15. juna biti postavljena u Krokodilovom centru za savremenu književnost u Beogradu, a sastoji se od predmeta koji su nekada pozajmljeni od bliskih osoba, a koji nikada nisu vraćeni, jer su igrom slučaja ili namere ostali u tuđim rukama.
Irena Ristić pozvala je zainteresovane da se uključe u pravljenje te postavke, kao i u dijalog koji započinju: dramska spisateljica i dramaturškinja Tijana Grumić, pisac Bojan Babić i teoretičarka umetnosti i urednica Geopoetike Jasna Novakov Sibinović.
Osim o drugarstvu, autorka je najavila da će biti reči i tome kako smo i kada naučili šta je to privatni posed, šta je vlastito a šta tuđe, i koliko su te linije razgraničenja oblikovale odnose sa ljudima koji su nam važni. Koliko smo u ovom trenutku udaljeni od ideje deljivog ili zajedničkog? Umemo li još o tome da mislimo?
Oni koji nemaju šta da ponesu sa sobom, jer su sve već uredno vratili, mogu da dođu praznih šaka - kako već dolikuje nedužnima, navela je Irena Ristić, jedna od osnivačica družine Hop.La! i vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, koja se bavi i psihologijom, i režijom, umetnošću…
Sve te njene struke, kako je naveo Vladislav Bajac u recenziji “Ogleda”, spojile su se u toj knjizi u jednu – posmatranje.
“Drug/ovi i poneka drugarica iz knjige istovremeno su jedan određeni a imaginarni drug, kao i više njih različitih – bilo pojedinačnih, bilo u zbiru. Drug kao prijatelj, ali i kao predmet/objekat ljubavi i analize. Percepcija obuhvata širok raspon zapažanja; od mikrodetalja do krupnih društvenih pojava (postideološkog doba, recimo), od duhovitosti običnih situacija do ironiziranja urbane modernosti. Ovi prozni medaljoni čistih rečenica, oslobođeni svih viškova do mere nagoveštenog ili samo naslućenog, privid su hladnog posmatranja; naprotiv, u tom odmaku ima začuđujuće količine intimnosti kao znaka poverenja prema drugu, čitaocu, pisanju”, naveo je Bajac, glavni urednik Geopoetike.
Prema navodima Bojana Babića, “Ogledi” Irene Ristić predstavljaju “...subverzivni povratak eseja u pripovedanje i još subverzivniji prepad literarnog na ogled”.
“Na malom prostoru će nastupiti aktivistički intimizam, umorni entuzijazam, realistički utopizam, zrela infantilnost, materijalistička emotivnost, revolucionarni poklič protiv terora neprikosnovene narativnosti po svaku cenu i, pre i posle svega, melanholična nada „da čovek čoveku bude drug“, ako ne u životu, jer to bi bilo ono nužno zahtevanje nemogućeg, onda u tekstu. Jer ovaj tekst jeste dokaz da je bar u tom minijaturnom i marginalizovanom, a opet neograničenom polju slobode sve još moguće, pa i Irena Ristić”, naveo je Babić.
Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, sklona je socijalnim ogledima i psihološkim istraživanjima umetnosti, predaje, piše, objavljuje, uređuje, ponekad organizuje, sa studentima polemiše… Pored istraživanja i predstava, rado izdvaja svoje ogledne radove: “Autopejzaž” (2016), “Proba” (2016), “Šta kaže Irena Ristić?” (2015), “Pažljivo posmatranje” (2014), “Običan jedan bioskop.Nepar” (2013), “proces_K” (2011), “Apetit” (2010), “Soba malih strahova” (2009), “Obdukcija” (2005) i druge.
Na događaju u Krokodilu Irena Ristić će potpisivati knjige, koje će biti prodavane s posebnim popustom.
(SEEcult.org)
