Ogresta: Porodica najvažnija tema

Film “Plavi cvet” hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste, koji je trijumfovao na Pulskom filmskom festivalu 2021. godine, premijerno je prikazan u Beogradu 28. aprila u Dvorani Kulturnog centra, a autor je uoči projekcije izjavio da se treba vratiti porodici kao najvažnijoj temi.

Scenario za tu realističnu i emotivnu priču o tri generacije žena u današnjem Zagrebu - glavnoj junakinji Mirjani, njenoj posesivnoj majci i ćerki tinejdžerki, napisao je Ivor Martinić na osnovu svog komada “Drama o Mirjani i ovima oko nje”. U Beogradu je ta drama igrana na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Ive Milošević, sa Mirjanom Karanović u naslovnoj ulozi.

Ogresta je na konferenciji za novinare u DKC-u objasnio kako se odlučio za priču o sredovečnoj Mirjani, službenici u zagrebačkoj fabrici konca, čiji se delovi života osvetljavaju na dan proslave 20 godina njenog rada – kroz susrete i razgovore s bližnjima. Fim govori o porodici, ljubavi, sebičnosti, samoći…

“Svi moji filmovi bave se zapravo ljudskim odnosima. Čime drugim? Na neki način posle filma ‘Sa one strane’ (2016), koji jeste jedan psihološki film, ali se naslanjao na nekakve događaje koje smo svi skupa proživeli u novijoj istoriji, a i pod uticajem svih ovih stvari koje nam se globalno nameću, učinilo mi se da se treba vratiti porodici kao najvažnijoj temi”, rekao je Ogresta, čiji je “Plavi cvet” dobio na 68. Pulskom festivalu Zlatne arene za najbolji film, režiju i glavnu glumicu (Vanja Ćirić).

Prema njegovim rečima, ti globalni sadržaji nameću nam se kao nešto što bi nam trebalo biti temeljno u životu, najvažnije, kao nešto bez čega se ne može - pandemija, međuetnički sukobi, nasilje nad ženama, nasilje svake vrste.

“Svi ti sadržaji su, barem mene lično, počeli da guše. Krenuo sam da razmišljam - je li to svet ili život koji me zanima, je li to svet u kojem ja živim? Zaključio sam da se treba vratiti onim temeljima, ishodištu i habitusu koji svakog čoveka čini čovekom, a to je porodica, majka, dete, odnosi, dodao je Ogresta.

Ogresta smatra pritom da je, uslovno rečeno, možda i konzervativan u filmu “Plavi cvet”.

“Vraćam neke sadržaje koji se, da tako kažem, ne nose u ovom trenutku niti na filmu, niti u umetnosti uopšte, a čini mi se da su potrebni, da imaju nekakvu plemenitu dimenziju i da društvo čine boljim”, rekao je Ogresta.

Prema njegovom mišljenju, to bi trebalo da budu najvažnije teme za svakog čoveka.

“Kada bismo se više bavili tim temama, kada bismo više razmišljali o tome, svi bismo bili zaokruženiji i bolji ljudi, kao individue, a onda bi se na neki način to verovatno manifestovalo i šire, pa bismo možda manje upadali u zamke raznoraznih sukoba, koji nas zapravo kao jedinke temeljno ne definišu”, smatra Ogresta.

Osvrćući se na rad s glumcima, Ogresta je rekao da dok piše tekst, sam ili u saradnji s nekim, nikada ne vidi glumce.

“Nikada nisam pisao scenario a da sam znao da će određeni glumac to da igra. To mi omogućuje da se onda kada je tekst definisan nalazim u slobodnom prostoru razmišljanja o raznim glumcima. A kada ih izaberem, zamolim ih da mi daju desetak dana nakon prvih razgovora i proba da vidim da li taj spoj koji sam napravio funkcioniše. Znalo se dogoditi da se, uprkos tome što su glumci sami po sebi dobri, nije stvorila ta hemija i morao sam neke da menjam”, rekao je Ogresta i dodao da tome posvećuje najveću pažnju.

Tako je, kako je naveo, bilo i u filmu “Plavi cvet”, u kojem igraju Vanja Ćirić, Anja Šovagović, Tea Harčević, Nikša Butijer i drugi.

“Tu je nekoliko odličnih glumica, a neke se prvi put pojavljuju na ekranu. Glavna glumica Vanja Ćirić je u srednjim godinama, a to joj je prva filmska uloga. Inače pratim njen rad još od studentskih dana”, dodao je.

Povodom ocena da je njegov autorski stil prepoznatljiv kroz ceo opus, Ogresta je rekao da ne voli da govorim o stilu, te da misli da to kod njega ide spontano.

“Pre neki dan mi je jedna studentkinja objašnjavala svoj scenario i za neke prizore navodila primere određenih reditelja kako bi to trebalo da sliči. Zaustavio sam je i rekao - kod mene taj slučaj uopšte ne postoji. Nikada nisam radeći svoj film pomislio kako to radi neko drugi. Inače, moj mlađi kolega Dalibor Matanić svojevremeno mi je pričao u jednom društvu da kada ima, na primer, scenu sa psom na stepeništu, on pogleda 15 filmova kako su ti autori to napravili. Kod mene je sasvim drugačije. Ja prizor jednostavno vidim, nekako intuitivno, iz moje biologije to ide. Čak imam određenu averziju prema rediteljima koji razmišljaju o stilu kako će nešto da snime. To nešto mora da izvire iz sadržaja, iz suštine priče kojom se bavimo, a ne da dolazi izvana”, rekao je Ogresta.

Što se tiče melanholične atmosfere filma “Plavi cvet”, Ogresta je izjavio da to svakako proizlazi iz Martinićeve drame, ali da je i on sam po prirodi melanholik.

“To se vidi ne samo u ovom filmu, ta se nota provlači. Čovek ne može izvan sebe. Jedan stariji kolega je rekao da je film kao umetnost i kao medij nešto što najjasnije ocrtava karakter i biće onoga koji ga stvara, da se tu ništa ne može sakriti”, naveo je Ogresta.

Film “Plavi cvet”, nastao u produkciji Inter filma iz Zagreba s manjinskim koproducentom Zilionom iz Beograda, imao je svetsku premijeru na festivalu u Moskvi, a domaću u Puli, nakon čega je bio u bioskopskoj distribuciji u Hrvatskoj. U Srbiji, gde je premijeru imao prošlog leta na Festivalu evropskog filma na Paliću, distribuira ga Fame solutions.

Prema rečima Ogreste, u bioskopima je imao “relativno solidnu gledanost” za bioskopske prilike u Hrvatskoj.

“Inače mi u Hrvatskoj kuburimo sa gledanošću domaćeg filma, a razlozi su različiti. Ali ovaj film je i u Moskvi i u Puli bio izuzetno dobro ocenjen upravo od strane publike. Molim vas da ga, ako mislite da vredi, preporučite svojim poznanicima. Znam da se u Srbiji ne može očekivati posebna gledanost hrvatskog filma, ali bilo bi mi drago da oni koje takvi sadržaji zanimaju dođu da ga vide”, izjavio je Ogresta.

Koproducent Lazar Ristovski rekao je da srpska publika “nema predrasude u odnosu na hrvatski film, ali ima interesovanje, nažalost, prema filmovima koji su umetnički beznačajni”.

“Čak 80 posto bioskopske publike su vrlo mladi, od 12-13 do 25 godina. U tom smislu ovaj film možda neće biti gledan kao što bismo mi voleli”, dodao je Ristovski.

Njegov Zilion film ima dugogodišnju saradnju s producentskom kućom Inter film Ivana Maloče iz Zagreba.

“Ovo je šesti film koji smo zajedno napravili. Četiri puta su oni bili većinski koproducent, a Zilion dva puta. Zrinko i ja smo pravili ‘Sa one strane’ gde je on režirao, a ja sam igrao glavnu ulogu i bio koproducent. S radošču se sećam tog projekta. Taj film je odneo mnoge nagrade i na hrvatskim i na srpskim i na svetskim festivalima. I ovaj novi film je dosta nagrađivan”, rekao je Ristovski.   

Ističući da o Ogresti može “samo prijateljski sve najlepše da kaže”, te da imaju izuzetnu saradnju, Ristovski je rekao da mu je zadovoljstvo što i publika u Beogradu ima priliku da vidi “Plavi cvijet”.

“Vidim da na plakatu piše ‘Plavi cvet’, pa sam u šali pitao distributera da li će biti i titl”, dodao je Ristovski.

Prema njegovim rečima, srećan je ne samo zbog saradnje sa Ogrstom, već i zbog saradnje srpske i hrvatske kinematografije uopšte, koja je već godinama na stabilnom nivou.

“Svake godine mi na konkursu za manjinske koprodukcije njima damo sredstva za bar dva filma, isto i oni nama. Mislim da je to primer kako se u okruženju sarađuje i lakše dolazi do realizacije filmova”, izjavio je Ristovski.

*Foto: Zillion Film

(SEEcult.org)