Okolnost - 50.Oktobarski salon
Jubilarni, 50. Oktobarski salon u Beogradu biće održan od 2. oktobra do 15. novembra na temu “Okolnost”, prema koncepciji ovogodišnje umetničke direktorke Branislave Anđelković, koja je najavila fokus na umetnost i umetnike, uz kritičke osvrte na dosadašnja izdanja te najveće izložbe savremene vizuelne umetnosti u Srbiji, koja je od 2004. međunarodna.
Jubilarni, 50. Oktobarski salon u Beogradu biće održan od 2. oktobra do 15. novembra na temu “Okolnost”, prema koncepciji ovogodišnje umetničke direktorke Branislave Anđelković, koja je najavila fokus na umetnost i umetnike, uz kritičke osvrte na dosadašnja izdanja te najveće izložbe savremene vizuelne umetnosti u Srbiji, koja je od 2004. međunarodna.
Proces organizovanja 50. Salona trebalo je da bude završen krajem prošle godine, ali se zbog situacije sve proteglo i na šest meseci kasnije, rekla je 30. juna na konferenciji za novinare Branislava Anđelković, koja je i direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
“Pred nama je sada samo nekoliko meseci za jednu ovako veliku manifestaciju, ali imaćemo odličan Oktobarski salon”, istakla je ona.
Tema cele manifestacije je “Okolnost”, a centralna izložba biće održana na temu “Okolnost - jedna međunarodna izložba”.
Čitava manifestacija će biti usmerena ka umetnicima, pa bi se, posle prošlogodišnje koncepcije Bojane Pejić “Umetnik - građanin / Umetnica - građanka”, moglo reći ove godine “Umetnik - umetnik, umetnica - umetnica”, dodala je Branislava Anđelković, napominjući da cela koncepcija podrazumeva dosta kustoškog rada, te da će biti uključen veliki broj mlađih kustosa, kao i kustoških radionica, u okviru preispitivanja domaće kustoške i umetničke scene.
Najavljujući više tema nego ranije, ona je rekla i da bi 50. Salon mogao da bude prilika da se i težište pisanja o Oktobarskom salonu prebaci na umetnike i umetnost, jer se poslednjih godina više govorilo o kulturi, što je širi pojam.
“Nadam se da ćemo naći način da se više govori o umetnosti i umetnicima”, rekla je Branislava Anđelković.
Jubilarni Salon obuhvatiće i aktivnosti na istraživanju istorijata i uloge te izložbe na umetničkoj sceni, pa će tim povodom biti objavljena knjiga dosadašnjih kritika i održan okrugli sto.
Urednik tog pratećeg programa Radonja Leposavić najavio je da će knjiga kritika o Oktobarskom salonu, od 1960. do danas, biti sastavljena zapravo više od nekih pitanja, nego od odgovora, a poslužiće kao vrsta predloška za okrugli sto.
Šta se htelo osnivanjem Salona? Šta je Salon doneo kulturi i umetničkom životu, neka su od pitanja na koja bi trebalo ponuditi odgovore, rekao je Radonjić, dodajući da se u kritikama “stalno ponavljalo i da nam takav Salon ne treba, ali se nigde ne govori kakav nam Salon treba”.
Treća celina 50. Salona biće predstavljanje na važnim međunarodnim manifestacijama, poput bijenala u Veneciji i Istanbulu.
Tako će 10. septembra do 16. oktobra u Istanbulu biti predstavljeno deset umetnika koji su učesnici Oktobarskog salona, najavila je nova direktorka Kulturnog centra Beograda Marina Đurđević.
Podsećajući da je Oktobarski salon od osnivanja 60-ih doživeo najviše transformacija, ona je ocenila i da je ostao veliki podsticaj stvaralačkom duhu, čemu je doprineo i KCB kao organizator, podižući nivo te manifestacije iz godine u godinu.
Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, koja je istakla značaj Oktobarskog salona i za Beograd i Srbiju i širi region, rekla je da su za ovogodišnje izdanje planirana sredstva u iznosu od 34 miliona dinara, ali su zbog krize i rebalansa budžeta smanjena na 33 miliona.
Ministarstvo kulture Srbije podržalo je Oktobarski salon sa četiri miliona dinara, rekla je državna sekretarka Nadica Momirov.
Oktobarski salon ima i novi Odbor, izabran na sednici Skupštine grada Beograda 22. juna na period od četiri godine.
Za predsednika Odbora imenovan je Aleksandar Peković, zamenik sekretara Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a članovi su viši bankarski komercijalista NLB banke Ana Perović, vajar Miroslav Perić i direktorka KCB-a Marina Đurđević.
Slikar Dušan Otašević, koji je takođe bio imenovan u Odbor, u međuvremenu se povukao, pa će biti biran novi član.
Jubilarni Salon biće održan u Muzeju 25. maj, galerijama KCB-a, Kući legata i Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Osnovan 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, Oktobarski salon je 1967. postao značajna smotra aktuelnih tokova i u primenjenoj umetnosti.
Tokom poluvekovne istorije menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept Salona.
Umetnička direktorka 45. Oktobarskog salona - prvog međunarodnog, bila je kustoškinja i istoričarka umetnosti Anda Rotenberg iz Poljske.
Naredne godine umetnička direktorka je bila beogradska istoričarka umetnosti i kustoškinja Darka Radosavljević Vasiljević, a potom, 2006. godine nemački kustos Rene Blok, a 2007. Lorand Heđi iz Mađarske.
Prošle godine umetnička direktorka Salona bila je istoričarka umetnosti i kustoškinja Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu od početka 90-ih.
Na 49. Salonu dodeljene su tri ravnopravne nagrade Darinki Pop Mitić iz Beograda, Katji Sander iz Danske i Grupi Chto delat? iz Sankt Petersburga.
Sigalit Landau iz Izraela dobila je nagradu KCB-a, koja podrazumeva samostalnu izložbu 2010. godine, a Reli Avrahami, takođe iz Izraela, otkupnu nagradu Muzeja primenjene umetnosti.
Nagradu Udruženja likovnih kritičara AICA - Srbija, u iznosu od 30.000 dinara, koja je prvi put dodeljena, dobila je Grupa Spomenik (Milica Tomić, Darinka Pop Mitić, Branimir Stojanović Trša, Svebor Midžić), a u žiriju su bili Irina Subotić, Branislav Dimitrijević i Ješa Denegri.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org
(SEEcult.org)
