Okončana Art klinika

Multimedijalni centar Led Art okončao je delovanje Art klinike, jedinstvenog projekta i galerije čije je 12-godišnje postojanje obeleženo nizom umetničkih akcija, reakcija, performasa, simulacija i zauzimanja stava prema aktuelnim događajima na lokalnoj društvenoj i političkoj sceni. Led art je odlučio da kontekstualno reformuliše Art kliniku u Šok zadrugu, smatrajući da jedino zadrugarstvo može da spasi svet od katastrofe.

Eutanazija Art klinike započeta je na njenu desetogodišnjicu, 2011. godine, a prouzrokovana je pre svega nedostatkom novca, angažmana i interesa u svim segmentima koji bi trebalo da omoguće funkcionisanje umetničke, a šire i kulturne produkcije.

Svojevoljno inicirani proces ukidanja Art klinike, kako navode u Led artu, ubrzala su i uokvirila dva događaja - nastup na 52. Oktobarskom salonu 2011. u Beogradu i nedavni poziv Nikoli Džafu da učestvuje na konkursu Ministarstva kulture i predloži idejno rešenje za izložbu u Paviljonu Srbije na 55. Bijenalu u Veneciji.

Kako se 52. Oktobarski salon poklopio s proslavom desetogodišnjice rada Art klinike, njena “Velika proslava” okončana je upravo na toj međunarodnoj izložbi, koja je postala simbolički i faktički okvir propitivanja prošlosti/istorije, sadašnjosti/zatečenog stanja i budućnosti aktivističko/kritičke/etičke/umetničke prakse koja je obležila delovanje i javno istupanje Art klinike.

Eutanazija Art klinike “uspešno je izvedena” 27. januara 2013, a posle 40-dnevne inkubacije, kako navode u Led artu, na redu je otvaranje testamenta.
Kao predstavnik i zagovornik esnafa umetnosti, MMC Led art kontekstualno reformuliše Art kliniku u Šok zadrugu.

Art klinika je u 2011. godini proslavila desetogodišnjicu rada. U tom ne kratkom periodu održani su, s manje ili više teškoća, gotovo svi progamski segmenti artkliničkog projekta: Šok galerija, Večernji akt, Kinoklinika, kao i višegodišnji projekti poput Perspektiva, Rekonstrukcije zločina, memorijalne akcije Biomost, Dopunski časovi crtanja i drugi.

Art klinika je dočekala svoj jubilej na prekretnici, suočena s nizom spoljašnjih i unutrašnjih problema. “Velika proslava” bio je povod da se postavi pitanje da li je moguće nastaviti na isti način ili je potrebno uspostaviti novu paradigmu delovanja. Stoga je započela upravo iz zatečenog stanja, bez doterivanja, čineći ga privilegovanim tematskim fokusom. To je bio početak eutanazije.

Poziv Ministarstva kulture, odnosno Stručnog saveta za učešće na pozivnom konkursu za 55. Bijenale u Veneciji događaj je koji je konačnu eutanaziju učinio mogućom. Konkursni projekat, kako navodi Džafo, jasno predočava koji su razlozi i potrebe da se izvede eutanazija Art klinike.

Protivno uobičajenoj praksi, štaviše uprkos njoj, Džafo poziv za osmišljavanje idejnog rešenja za nastup na Bijenalu tumači ne kao priliku za vlastitu promociju, nego kao povod za zajednički istup jednog segmenta srpske umetničke scene. Otklon od ličnog ka grupnom, uverenje da se subverzivni, etički i politički potencijal savremene umetnosti može manifestovati samo kao depersonalizovani kolektivni čin, sadržan je i u postulatima na kojima počiva 20-godišnje delovanje Led arta/Art klinike.

Ideja zajedništva, uzajamne potpore i upotpunjavanja osnov je i umetničkog zadrugarstva kao nove platforme delovanja. Zadruga postaje model osvajanja novih, u kontekstu umetnosti još neartikulisanih sadržaja i prostora i intervenisanje unutar njih.

Iako uvek svesno na obodu mejnstrima i izvan institucija, predlagači ovaj put namerno ulaze u instituciju Bijenala, izlaze sa margine, iz subkulture, te započinju istraživanje, osvajanje i “lečenje“ pravo iz Centra.

Prema idejnom predlogu Džafa, zadrugari Art klinike u tom svetlu otvaraju u Đardinima mesto za izolaciju - karantin, u cilju “rehabilitovanja” kulturne i umetničke scene u Srbiji. Paviljon Srbije, nekadašnji Paviljon Jugoslavije, postaje sabirni magacin zatečenog stanja, mesto privremenosti, ujedno i potencijalne sumnje, opasnosti koju društvo zarobljava/izoluje i posmatra unutar karantina.

Predlog je upućen Ministarstvu kulture 27. januara, na Dan svetog Save ili Savindan, školski ali i esnafski praznik. To je bio povod da se eutanazija Art klinike i zvanično verifikuje testamentom, te da se popiše “imovina”.

Kao predstavnik i zagovornik esnafa umetnosti, MMC Led art kontekstualno reformuliše Art kliniku u Šok zadrugu. Šok zadruga trenutno gradi tri šok galerije (Sokolski dom - “Partizan” u Petrovaradinu, Kulturno-umetničko društvo “Petefi Šandor” na Telepu i ŠOSO “Milan Petrović”), a finalizovana je i jedna pokretna galerija spremna da zauzme nova, još neimenovana “mesta umetnosti”.

Šok zadruga ima i detaljno razrađen izagački program za 2013. godinu, koji je okrenut novim konceptima umetničkog rada: prikazivanje životnih procesa i/ili intervenisanje u procesima svakodnevice, granična područja umetnosti, društva, politike i/ili kulture, provokacija kao polazišta u tematskom i izvođačko-prikazivačkom vidu.

Tako je MMC Led art od gerilske, subverzivne umetničke grupe, preko kritičkog kolektiva društvenih i umetničkih praksi (Art klinika), prateći ubrzani puls socijalnih i političkih promena, dospeo do formulacije konceptualnog okvira za buduće delovanje: zadruga i zadrugarstvo kao nova artikulacija zajedništva. Šok zadruga prekraja zadate institucionalne i disciplinarne okvire, formuliše nove, “divlje”, nekonvencionalne modele saradnje, centar zamenjuje periferijom, podrum javnim prostorom.

Trenutno u stanju inkubacije, Šok zadruga čeka dalji razvoj događaja.

Nakon 40 dana, kako je najavljeno, svečano će biti otvorene galerije i ustupljene društvenoj zajednici na raspolaganje skupa sa formulisanim programom. Možda tu leži odgovor na pitanje da li zadrugarstvo može spasiti svet od katastrofe, navode u Led artu.

Art klinika delovala je u podrumskim prostorijama u Grčkoškolskoj 5 u Novom Sadu, za koje ima ugovor do 2015. godine.

(SEEcult.org)