Oktobarski salone!
Dokumentarni film o 50. Oktobarskom salonu u Beogradu biće premijerno prikazan 5. februara u Dvorani kulturnog centra, a predstavlja pokušaj autora Miloša Tomića da prikaže likovna dela kroz muziku i poeziju. Raspevani dokumentarac “Oktobarski salone!”, u kojem učestvuje i , uz Horhestar, drugi je u nizu filmova o Oktobarcu koji slika tu najveću međunarodnu izložbu savremene umetnosti u Beogradu, kao i njene prateće elemente.
Dokumentarni film o 50. Oktobarskom salonu u Beogradu biće premijerno prikazan 5. februara u Dvorani kulturnog centra, a predstavlja pokušaj autora Miloša Tomića da prikaže likovna dela kroz muziku i poeziju.
Raspevani dokumentarac “Oktobarski salone!”, u kojem učestvuje i , uz Horhestar, drugi je u nizu filmova o Oktobarcu koji slika tu najveću međunarodnu izložbu savremene umetnosti u Beogradu, kao i njene prateće elemente.
Prema rečima Tomića, dobio je poziv od organizatora Oktobarskog salona da napravi film o toj izložbi, ali da to “ne bude klasična reportaža već nešto, ovako, malo... ‘artistički’(?)”
“Ta nedovoljno prezicna reč, već pomalo izašla iz mode, dala mi je krila. Zaigrao sam se i u stilu ‘Pesničkih vedrina’, emisija, kojih se sećam iz detinjstva, pokušao da kroz muziku i poeziju predstavim likovna dela sa Salona. Šteta što u tome nisam do kraja uspeo”, naveo je Tomić.
Rođen 1976. u Beogradu, Tomić je završio filmsku režiju na BK Akademji umetnosti, u klasi profesora Miše Radivojevića, a magistarske studije iz animacije na FAMU u Pragu. Trenutno je na doktorskim studijama na FAMU, a bio je gost student u Madridu i Berlinu.
Pored filma, dugo je radio na Radiju B92, u emisiji “Lepi ritam srca”, a učestvovao je i na mnogim izložbama, radionicama, svirao, pričao, sakupljao... Vodi klasu "Kratke video forme" na Singidunum fakultetu (Digitalna umetnost), a više o njemu moguće je naći na www.milostomic.com
Dokumentarni film sniman je i o 47. Oktobarskom salonu, čiji je umetnički direktor bio renomirani nemački kustos Rene Blok, a snimljen je u koprodukciji KCB-a, organizatora OS-a, i Ateljea Varan Beograd. U režiji Staše Tomića, film je zabeležio različite faze postavke izložbe, sa pratećim događajima “iza kulisa” koji su ostali nevidljivi za najširu javnost, ali su bitni za realizaciju velike međunarodne izložbe.
Jubilarni, 50. Oktobarski salon “Okolnost”, čija je umetnička direktorka bila Branislava Anđelković, privukao je prošle godine oko 30.000 posetilaca, koji su imali priliku da vide radove dvadesetak umetnika. Težište je bilo na autorima koji većinom žive i rade u Srbiji, ali su prisutni i na međunarodnoj sceni.
Prema koncepciji Branislave Anđelković, takav fokus je pre svega imao za cilj da označi “domaćeg umetnika” kao “međunarodnog”, koji ostaje vezan za lokalna iskustva na osnovu kojih formira inicijative i sugeriše intervencije. Na izložbi su se našli i radovi umetnika koji ne žive u Srbiji, ali se njihov rad smatra aktivnim činiocem savremene umetnosti u ovoj sredini, poput britanskog umetnika Fila Kolinsa.
Jubilarni Salon održan je, osim u Muzeju “25. maj” i galerijama KCB-a, i u CZKD-u, Javnoj garaži u Masarikovoj i Kunsthistorisches Mausoleumu, a projekat “Umetnik-prorok” Dragoljuba Raše Todosijevića bilo je moguće videti na bilbordima i tramvaju na liniji 10 i trolejbusu 41.
Bitan segment 50. Salona bio je i rad “Individualni kolektivizam” hrvatskog angažovanog umetnika Igora Grubića koji je predstavio petominutne portrete učesnika 50. Salona, emitovane na RTS-u, Studiju B i TV Fox.
Ravnopravne nagrade 50. Oktobarskog salona dobili su Katarina Zdjelar, Darinka Pop-Mitić i Raša Todosijević, dok je nagrada KCB-a dodeljena Aleksandru Jestroviću alijas Jamesdinu, a nagrada srpske sekcije AICA (Međunarodnog udruženja likovnih kritičara) Vladimiru Nikoliću za rad “Pra-ubistvo”. Nikolić je za taj rad dobio i nagradu žirija Muzeja primenjene umetnosti, kao i spontano okupljenog žirija novinara.
Nagrade žirija 50. Oktobarskog salona, koji su činili kustoškinja i umetnička direktora BAK-a (Basis voor actuele kunst) u Utrehtu Marija Hlavajova, istoričar umetnosti, pisac i kustos Čarls Merveder (Charles Merewether) i beogradski teoretičar umetnosti i kustos Stevan Vuković, jednoglasno su dodeljene Zdjelarovoj, Darinki Pop-Mitić i Todosijeviću - za radove koji “otelotvoruju duh Salona, i lokalni i međunarodni”.
Žiri KCB-a, koji je dodelio nagradu Jamesdinu, činili su direktorka KCB-a Marina Đurđević, filozof Jovan Čekić i nezavisna kustoškinja Maja Ćirić, a nagradu MPU za rad “Pra-ubistvo” Nikolića dodelio je žiri koji su činili Slobodan Jovanović (predsednik), Ivanka Zorić, direktor MPU, Biljana Vukotić, Bojana Popović i Jelena Perać.
Nikoliću je nagradu dodelio i žiri AICA, koji su činili Jovan Despotović, Danijela Purešević i Jelena Krivokapić, kao i novinarski žiri koji su činili Milena Marjanović iz “Blica”, Marija Đorđević iz “Politike”, Savo Popović iz “Večernjih novosti” i glavni urednik portala SEEcult.org Miroljub Mima Marjanović.
Oktobarski salon osnovan je 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, a 1967. postao je značajna smotra aktuelnih tokova i u primenjenoj umetnosti.
Tokom poluvekovne istorije menjao je koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept Salona.
Umetnička direktorka 45. Oktobarskog salona - prvog međunarodnog, bila je kustoškinja i istoričarka umetnosti Anda Rotenberg iz Poljske, dok je 2005. umetnička direktorka bila beogradska istoričarka umetnosti i kustoškinja Darka Radosavljević Vasiljević, 2006. godine nemački kustos Rene Blok, 2007. Lorand Heđi iz Mađarske, a 2008. istoričarka umetnosti i kustoškinja Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu od početka 90-ih.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org
(SEEcult.org)
