Omaž Umbertu Eku
Omaz program nedavno preminulom italijanskom piscu i filozofu Umbertu Eku (1932-2016) biće održan 29. marta u Domu kulture Studentski grad u Beogradu, uz predavanje Aleksandra Jerkova i Dušana Živkovića i projekciju filma “Ime ruže” sa Šonom Konerijem i Kristijanom Slejterom.
U slavu jednog od najuglednijih italijanskih intelektualaca, u holu Biblioteke DKSG-a od 1. do 15. aprila biće održana i izložba knjiga Umberta Eka, koju je osmislio Rastko Marković.
Lucidni analitičar savremene kulture, koji je govorio da je pre svega filozof, a da romane “piše samo vikendom”, predavao je na univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Kolumbiji u Njujorku, Jejlu i osnivač je katedre za semiotiku na Univerzitetu u Bolonji.
Ekov filozofsko-detektivski roman “Ime ruže”, koji je lično smatrao najlošijim, postao je jedan od najčitanijih širom sveta. Drugi roman “Fukoovo klatno”, koji je pisao osam godina, i smatrao ga najboljim, takođe je bio uspešan.
Eko je uspevao da premosti jaz između popularne i intelektualne kulture objavljujući kolumnu “Minervina svaštara” u vodećem italijanskom magazinu L’Espresso. Mlađe generacije su ga upoznale preko novih jezičkih izaraza u stripu edicije “Linus”.
Osim po delu, Eko će biti upamćen po harizmi, humanosti, duhovitosti, progresivnim stavovima, kao teoretičar masmedija i popularne kulture...
Bio je i kolekcionar srednjovekovnih knjiga, kojih je imao oko 1.500, dok je njegova biblioteka ukupno brojala 50.000 knjiga...
“Ko ne čita sa 70 godina života živeo je samo jedan život, sopstveni. Ko čita – živeo je 5.000 godina… Ne znam šta čitalac očekuje. Mislim da autor treba da piše ono što čitalac ne očekuje. Problem nije pitati šta im je potrebno, već promeniti ih”, govorio je Eko, koji je smatrao i da se danas ostavlja “previše prostora imbecilima, ne tako davno oni su bili ućutkani”.
Eko je autor i romana “Ostrvo dana pređašnjeg”, “Baudolino”, “Praško groblje”, “Tajanstveni plamen kraljice Loane” i “Nulti broj”.
Autor je zbirke priča “Kako sam putovao s lososom”, te teorijskih dela “Kultura, informacija, komunikacija”, “Estetika i teorija informacija”, “Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka”, “Granice tumačenja”, “Metafora”, “Kod”, “Znak”, “Spisi o moralu”, “Kant i kljunar”, “Svakodnevna semiotika”, “O književnosti”, “Kazati gotovo istu stvar: iskustvo prevođenja”, “Razgovor o kraju vremena”, “Između laži i ironije”, “Istorija lepote”, “Istorija ružnoće”, “Istorija mitskih zemalja”, “Beskrajni spiskovi”, “Ispovesti mladog romanopisca”, “Vera ili nevera?” (sučeljavanje, s kardinalom Karlom Martinijem).
Eko je preminuo 19. februara u 85. godini.
(SEEcult.org)
