Opasnosti zloupotrebe jezika
Beogradska konferencija projekta “Jezici i nacionalizmi” Udruženja Krokodil ukazala je na različite primere zloupotrebe jezika i lingvističke nauke od političara i nacionalista, ali i dela lingvističke struke koja je aktivno učestvovala u formiranju i normiranju novih jezika na prostoru koji e nekada zvao srpsko-hrvatski.
Učesnici prvog panela konferencije, održanog 5. oktobra na temu "Ko kome krade jezik?", diskutovali su o policentričnosti nekadašnjeg srpsko-hrvatskog/hrvatsko-srpskog jezika, formiranju četiri zasebna jezika i insistiranju na njihovoj međusobnoj različitosti.
Prof. dr Ranko Bugarski je izjavio da “iskustvo govori da jezici pripadaju svojim govornicima ma kojem narodu oni pripadali”, a prof. dr Snježana Kordić je, kako je saopštio Krokodil, istakla da je rešenje problema uvesti neutralni naziv predmeta u školama – Jezik i književnost, dok se ne stvori klima da se za taj jezik nađe novi, sveobuhvatno prihvatljivi termin.
Bugarski je izjavio da sama reč "krađa" poziva na konfrontaciju i sukobe, ponekad čak oružane, a i mladi televizijski voditelj Nikola Vučić iz Bosne i Hercegovine ukazao je na sukob između realnosti i zdravog razuma po pitanju različitih jezika formiranih iz srpsko-hrvatskog.
"Jezik je ukraden svima nama ponaosob od strane nacionalista, ukraden je kao naše lično pravo, kao naše sredstvo, ne samo komunikacije, nego i razmišljanja", ocenio je pravnik i publicista Vuk Perišić iz Hrvatske.
“Cela tragedija koja se desila sa Jugoslavijom i njenim jezicima zapravo unakazila, otela našu slobodu, ne samo da pišemo ili prevodimo spontano, nego i da mislimo spontano”, rekao je Perišić.
“Ideologija ispravnog jezika” bila je tema panela održanog drugog dana konferencije, na kojem je Snježana Kordić u uvodu istakla da se pri proganjanju nekih reči pod izgovorom da nisu domaće ustvari potpiruje nacionalizam.
Lingvista Boban Arsenijević iz Niša govorio je o pogrešnom korišćenju termina "ispravno" u lingvističkoj nauci, smatrajući da nosi vrednosni sud, kojem nema mesta u jeziku. Arsenijević je predložio upotrebu pojma standardnog jezika, a osvrnuo se i na čestu, atavističku zabludu da standardni jezik mora da bude jezik kojim su govorile starije generacije i koje mlađe navodno neprestano kvare.
Ivan Čolović istakao je da je priča o prljavom i čistom jeziku važan element nacionalističke ideologije, koji nije samo ideološki, već se ostvaruje i u praksi, a kao primer je naveo inicijative iz Republike Srpske da se iz imena mesta izbace turcizmi, arabizmi i naziv “bosanski”, koja je i dosledno sprovedena u delo.
Lingvistkinja Ksenija Rakočević iz Crne Gore govorila je o tome kako je glavna funkcija jezika – komunikacijska, često zamenjena u Crnoj Gori simboličkom funkcijom, koja pripada mitomaniji – nacija, država, jezik.
Jezik tako često služi u svrhu ubijanja drugosti u obrazovnom sistemu, kao sredstvo manipulacije, ocenila je Ksenija Rakočević.
Konferencija “Jezici i nacionalizmi” deo je regionalnog projekta koji Krokodil realizuje tokom 2016. godine sa partnerima iz Podgorice, Splita i Sarajeva (Centar za građansko obrazovanje - CGO, Kurs i PEN centar BiH), u nameri da kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje postojanja četiri “politička” jezika na prostoru nekadašnjeg hrvatsko-srpskog / srpsko-hrvatskog, kao i druge značajne i izazovne teme u kojima se lingvistička nauka neprincipijelno ukršta s identitetskom politikom.
Uprkos željenoj i ostvarenoj emancipaciji, te formalnom postojanju četiri standarda, identitetsko-jezičke strasti nisu se smirile ni danas, a preskriptivizam, zanesenost jezičkim imperijalizmom, teze o “pedesetogodišnjem jezičkom ropstvu” i čitav dijapazon pogrešnih interpretacija i dalje traju. To su i razlozi zbog kojih su četiri partnerske organizacije iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije pokrenule projekat “Jezici i nacionalizmi”, u saradnji sa radnom grupom projekta, koju čine uticajni stručnjaci u tom polju: prof. dr Snježana Kordić iz Hrvatske, prof. dr Hanka Vajzović iz BiH, prof. dr Ranko Bugarski iz Srbije i Božena Jelušić iz Crne Gore.
Nakon beogradske konferencije, kojoj su prethodili slični skupovi u Podgorici i Splitu, završna konferencija biće održana u novembru u Sarajevu.
Projekat su podržali Allianz Kulturstiftung i ForumZFD.
(SEEcult.org)
