Oproštaj od Branke Veselinović

Prijatelji i kolege legendarne glumice Branke Veselinović, koja je preminula u Beogradu u 105. godini, istakli su 14. februara na komemorativnom skupu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) njenu životnu vedrinu, nepresušnu energiju i posvećenost pozorištu i humanitarnom radu.

O Branki Veselinović, koja je preminula 8. februara, govorili su, nakon minuta ćutanja, direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović, Irfan Mensur, Jelisaveta Seka Sablić, Svetlana Bojković, Nebojša Dugalić, Ljubica Krnjajić, Gordan Kičić, Jagoš Marković i Branka Petrić, a uz fotografije omiljene glumice, emitovani su i inserti iz njenih predstava i televizijskih intervjua.

Tamara Vučković Manojlović je istakla da je Branka Veselinović bila članica ansambla JDP-a od osnivanja i igrala, tada pod imenom Branka Ćosić, u jednoj od prvih predstava 1948. godine – “Ribarske svađe”. U toj predstavi je i upoznala glumca Mlađu Veselinovića, s kojim je delila život naredne 64 godine.

U JDP-u i na drugim scenama odigrala je više od 70 uloga. Nastupala je i u čuvenoj emisiji Radio Beograda “Veselo veče”. Za ulogu Gine u Nušićevoj “Ožalošćenoj porodici” dobila je Sterijinu nagradu 1964.

“Imala je bogat i jedinstven život, pun empatije i ispunjen humanitarnim radom. Zajedno sa suprugom osnovala je Fondaciju Branka i Mlađa Veselinović, za pomoć invalidnoj deci. Bila je ambasador Unicefa i dobrovoljni vatrogasac sa činom oficira prve klase. Za svoj glumački i humanitarni rad dobila je brojna priznanja”, istakla je direktorka JDP-a i naglasila da će Branka Veselinović “zauvek biti važan deo istorije Jugoslovenskog dramskog pozorišta”.

“Zajedno sa svojim kolegama obeležila je jednu epohu od koje se mi danas opraštamo”, rekla je Tamara Manojlović Vučković.

Irfan Mensur je podsetio na to kako se Branka Veselinović često obraćala u stihovima. “Da je sada pred mikrofonom, ovako bi počela: ‘Da vam život lepše prođe, evo vama vaša Branka dođe’”.

Ističući da je imao zadovoljstvo da posećuje Branku i njenog Mlađu u njihovom domu, opisao je toplinu tog prostora ispunjenog lutkama, vunicama, heklerajima – “kao da si ušao u neku bajku”, ali i nagradama, plaketama – kao u malom pozorišnom muzeju.

Mensur je naveo da su se svi zabrinuli kada se jedne godine Branka Veselinović, već odavno penzionerka, nije pojavila na tradicionalnoj proslavi Dana JDP-a 3. aprila. Ispostavilo se da ženi koja ju je inače čuvala nije bilo dobro, pa je ostala da je pripazi. “Takva je bila naša Branka”, dodao je Mensur.

Seka Sablić je rekla da je Branka Veselinović bila vrsna komičarka i kao takva posebno omiljena kod publike.

“Ona je svoj komičarski dar posvetila onima kojima je bila najpotrebnija, onima koji su patili, onima kojima je život podelio loše karte, deci, odraslima, starcima, onima koji su bolesni, nesrećni, napušteni. Ona je odlazila kod njih i zasmejavala ih, a oni su na momenat zaboravljali na svoju patnju”, rekla je Seka Sablić i citirala Marinu Cvetajevu: “Biti čovek je važnije zato što je potrebnije”.

“Gledano iz ovih naših dana, kada moral nestaje, kada empatija nestaje, kada odgovornost nestaje, tragovi koje je Branka ostavila zaista nam izgledaju nestvarno”, naglasila je Seka Sablić.

Svetlana Bojković je podsetila na proslavu Brankinog 100. rođendana u JDP-u. “Bila je božanstvena, puna priče, stihova, vesela. Zapamtila sam njenu rečenicu: ‘Duša mi ište pozorište’”.

“Branka je bila neverovatna osoba. Nizale su se godine i gotovo smo pomišljali da smrt nikada neće doći po nju. Imala je štit, a to je bila njena nepresušna energija, ogromna ljubav prema životu, prema ljudima, humanitarni rad, marljivost.

“Njen život je bio toliko ispunjen, da mislim da je zaista zaslužila da mirno sklopi svoje oči. Ona je istorija ove velike pozorišne kuće, od osnivanja. I sada je otišla. Obeležava se zaista kraj jedne epohe.

“Nije imala svoje dece, ali sva deca su bila njena. U svojim zrelim i zatim staračkim godinama nije govorila o prošlosti, kao što obično stari ljudi čine. Uvek je živela u sadašnjosti, okrenuta mladima. U tom tako dugom životu bilo je mnogo različitih sadašnjosti, a ona se tome predavala srčano i plivala uspešno. Bila je vesela, vesela i vesela, možda joj tako i odgovara to prezime Veselinović”, rekla je Svetlana Bojković.

Za Nebojšu Dugalića Branka Veselinović je “bila jedna od onih ljudi zbog kojih osećate ponos što ste njihovi savremenici i što ste imali sreću da ih sretnete, čujete, vidite i da osetite taj intenzitet života koji je u svim vremenima prava i velika retkost”.

“Sresti Branku Veselinović je za mene značilo postideti se svake svoje mrzovolje, malodušnosti, nezadovoljstva, bilo čega lošeg u sebi. Zato što je Branka imala tako živo, spontano, organsko svedočanstvo života u sebi i tako razigrano, dečije i čisto, nešto što vas potpuno razoruža. Nju naprosto nije bilo moguće ne voleti”, rekao je Dugalić, koji je i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Ljubica Krnjajić iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva “Palilula”, čiji je član bila Branka Veselinović, istakla je da je zračila dobrotom i poštovanjem i da su je s ljubavlju zvali “vatrogasna Branka”.

Dala je izuzetan doprinos ciljevima vatogasne organizacije još od kraja 60-ih godina 20. veka, promovisala je tu delatnost, propagirala mere zaštite od požara, inicirala osnivanje Fonda solidarnosti vatrogasaca Beograda, njenom zaslugom je snimljena ploča s vatrogasnom pesmom. Svojim radom stekla je činvatrogasnog oficira i dobila brojne nagrade, navela je Ljubica Krnjajić i poručila: “Draga Branka, hvali ti što si svoju filozofiju delila sa nama, učila nas da kroz život treba ići hrabro i veselo i da je lepo činiti dobra dela, da treba pomagati ljudima, a naročito deci i da treba voleti”.

Gordan Kičić je podsetio na predstavu “Skup” Marina Držića, u režiji Jagoša Markovića, u kojoj je Branka Veselinović igrala svoju poslednju ulogu, od 2002. do 2007. godine.
“Na prvu probu, sa svojih 85, došla je najsrećnija na svetu, a tako je nastavila i posle premijere, na čak 102 predstave, na ovoj sceni i na mnogim gostovanjima. Ništa joj nije bilo teško. Zato što je obožavala život, radovala mu se u pravom smislu te reči, obožavala je glumački posao, volela je ljude.

Svaki put kada bismo igrali predstavu, ona bi rekla: ‘Deco, moja vi meni produžavate život’. I zato vas je život i nagradio, draga Brankić i zato ste čudo prirode”, izjavio je Kičić.

Jagoš Marković je zapitao “zašto ljudi toliko vole glumce, posebno one koji su kadri da igraju komediju?” Odgovorio je: “Zato što im vraćaju osmeh u dušu, a osmeh je sve. I uteha, i podrška, i sloboda, i pobuna”.

“Sve nagrade koje je gospođa Branka dobila i koje nije dobila, i svi znaci statusa – šta danas vrede? Ništa. Danas i vazda vredi ono što je ona nama davala i to ostaje za sva vremena. I to daje smisao i ovoliki sjaj njenom životu i njenom delu. I danas tako otkrivam pravo značenje reči – zvezda”, naveo je Marković.

“Poštovana gospođo Branka, ponosan i počastvovan što sam radio sa Vama i poznavao Vas, ostajem zahvalan za svaku sekundu upijanja Vaše životne radosti, Vašeg talenta, nesebičnosti, duha, dicipline i otmenosti. Blago nama koji smo stigli da i od Vas učimo”, istakao je Marković.

Branka Petrić se prisetila prvih susreta sa svojom imenjakinjom, njene ljubaznosti, rituala da se pozdravljaju na različitim jezicima, anegdota sa putovanja…

“Bila je inspiracija za tolike ljude, neponovljiva, autentična. Sviđao mi se i njen malo prozukao glas, bilo je tu i nečeg mangupskog, dečačkog”, rekla je Branka Petrić.

Podsetivši na predstavu “Talac“ u režiji Miroslava Belovića iz 1960. godine, kada je bila “statista sa zadatkom”, a jednom prilikom zamenila Branku Veselinović u njenoj epizodi, Branka Petrić je otpevala pesmu iz te scene, u kojoj se postavlja pitanje: “Da li pamtite”?

“Pamtimo. To nam je sve“, rekla je Branka Petrić i zatim navela imena svih članova prvog ansambla i celog kolektiva iz vremena osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Branka Veselinović sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

*Foto: ZD/SEEcult

(SEEcult.org)