Oproštaj od Voje Vučinića, diskretnog vizionara

Porodica, mnogobrojne kolege i prijatelji oprostili su se 24. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci od istaknutog filmskog poslenika Vojislava Voje Vučinića (1938-2019), osnivača Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu i dugogodišnjeg direktora “Jugoslavija filma”.

Predsednik Saveta FAF-a, reditelj Srdan Golubović, istakao je da je Vučinić bio “diskretni heroj srpske kulture, atipičan za ovu sredinu, čovek koji nikada nije isticao svoj doprinos, zasluge i značaj, a trag koji je ostao iza njega je ogroman”.

Foto: Anamarija Vartabedijan

Golubović je podsetio da je Vučinić počeo kao prevodilac u “Avala filmu”, radeći na čuvenom filmu “Dugi brodovi”. Kasnije je radio u “Jugoslavija filmu”, bio je zadužen za međunarodnu saradnju, a potom i dugogodišnji direktor tog preduzeća koje je predstavljalo jugoslovenski film u svetu. Sarađivao je sa Aleksandrom Sašom Petrovićem, Dušanom Makavejevim, kasnije i sa Emirom Kusturicom, Goranom Paskaljevićem, Slobodanom Šijanom…

“Kao direktor ‘Jugoslavija filma’, Voja je 1994. osnovao Festival autorskog filma ‘Pogled u svet’ - u vreme izolacije, sankcija i rata. U godini kada se nije održavao Fest, predstavljao je jedan od retkih prozora u svet koji smo tada imali u gradu koji je samo pet-šest godina ranije bio živa i snažna kulturna prestonica, grad velikih kulturnih događaja, energije i inspiracije. Voja je festival osmislio i osnovao sa svojim prijateljem i kumom Slobodanom Novakovićem, a naziv ‘Pogled u svet’ je bio vapaj poniženog i zaboravljenog grada. Njih dvojica su bili vizionari i u tom vremenu su se vratili novotalasovskoj ideji, ideji autorskog filma, snažnog u stavu, autentičnosti i posebnosti filma kao umetnosti. Festival je nastao kao otpor komercijalnom filmu i kulturi, iz potrebe da se sačuva autentičnost filsmkog jezika”, istakao je Golubović.

20. FAF, Srdan Golubović, Srđan Vučinić, Stefan Arsenijević i Vojislav Vučinić, foto: FAF

Navodeći da je taj festival “jedan od retkih kulturnih događaja koji je od svog prvog izdanja dobio status kultnog”, Golubović je naveo da je njegov značaj u tom vremenu bio “neverovatan, životni, društveni, ali pre svega umetnički”. “Bio sam student režije kada je osnovan i sećam se sa kolik smo uzbuđenja tih godina otkrivali autorske svetove Vonga Karvaja, Sokurova, Čena Kajgea, Balabanova, Gaspara Noe, Egojana... Filmovi i autori koje sam tu otkrivao presudno su uticali na moj gledalački, a kasnije i umetnički pogled na svet”, rekao je Golubović.

Navodeći da je za njega privatno Vučinić bio najpre prijatelj njegovih roditelja, te da se seća njihovih druženja svakog leta u Puli, Golubović je dodao da je mnogo godina kasnije imao privilegiju da bude Vojin saradnik i pre svega prijatelj, te da mu je zahvalan na poverenju i podršci u vođenju festivala koji je on stvorio.  

“Festival je njegovo životno delo, a to je samo jedan od segmenata onoga što je učinio i doprineo jugoslovenskom i srpskom filmu i kulturi. Taj skromni i diskretni čovek je iza sebe ostavio ogroman trag, ne samo u svom vremenu. To je trag i u budućem vremenu, u kome će neki novi mladi ljudi na tom festivalu zavoleti film, otkrivati omiljene autore, izlaziti iz bioskopa sa strašću i idejom da i oni naprave neke hrabre, drugačije, lude i posebne filmove”, izjavio je Golubović.

Direktor FAF-a Igor Stanković rekao je da se sa setom, ljubavlju i iskrenim poštovanjem priseća dana kada je upoznao Vučinića: “Na šestom spratu Doma omladine dogovarali smo se o VHS izdanjima nekih filmova u dugom nizu onih koje si otkrivao i nesebično dovodio na festival, a koji su nama otkrivali neke daleke svetove kroz maleni prozor kino kabine otvarajući široki pogled u svet”.

“Prijateljstvo, poverenje i poštovanje koje je stvoreno tada trajalo je do poslednjih dana, do susreta na ovogodišnjem FAF-u, sa duhom, glasom saveta, kritike i pohvale. Mirnoća, razumevanje koje si sa sobom nosio doneli su nam najznačajnji festival u Srbiji. I onda kada je to izgledalo beznadežno okupio si nas i kao pionir novg doba osmelio sve nas da nastavimo sa FAF-om. Sa tvojim savetima da autorstvo bude jedini kriterijum za filmove koje festival prikazuje, radićemo dalje, u tvoju čast i čuvajući sećanje na tebe”, dodao je Stanković.

Miroljub Stojanović iz Filmskog centra Srbije primetio je da veliki broj ljudi okupljenih na komemoraciji i to u jednom ružnom danu govori koliko u njima ima privrženosti za Voju.

“Voja je bio svojevrsna legenda drugog plana ne samo srpske i jugoslovenske kinematografije, već čovek koji je oblikovao smernice ove kulture. Ono što je preduzeće ‘Jugoslavija film’ na čelu sa Vojom uradilo bilo je svojevrsna anticipacija modernih konekcija i umrežavanja u svetske tokove. Voja je ostavio trajan pečat u jednoj kinematogafiji koja je bila veličanstvena i svetski priznata. Kultura svake zemlje i njene filmske delatnosti ima takozvani prvi i drugi plan. Voja je bio legenda drugog plana, bez koga stvaranje filmske kulture ne bi bilo moguće”, rekao je Stojanović.

Reditelj Marko Grba Sing oprostio se u ime porodice i mlađih kolega.

“Kao kolega i filmski radnik divim se njegovoj hrabrosti da u najteža vremena oformi nešto sa nazivom Pogled u svet. To je festival koji opstaje i raste iz godine u godinu i formira mnoštvo mladih autora, pokazujući da u svetu postoje raznolike vizije, održavajući u opštem haosu kontinuitet svetla koje ne može da se ugasi. Festival za koji je Voja postavio kamen temeljac, negovao ga i održavao, još dugo vremena biće svetionik, sada već postojano pozicioniran na festivalskoj mapi Evrope. Sa one druge, lične strane, Voja je bio veoma voljen u mojoj porodici, srdačan, otvoren, bio je omiljeni gost na slavama moje prabake, decenijama plenio pozitivnom energijom i duhovitošću. Zbog svojih širokih znanja i interesovanja u familiji je imao epitetet renesansnog čoveka”, rekao je Marko Grba Sing.

Producent i scenarista Jovan Marković govorio je o zajedničkim studentskim danima krajem 50-ih, kada su Vučinić i on bili članovi Saveza komunista, išli na radne akcije, a uzor im je bio Ivo Lola Ribar. “U ono vreme članovi SK bili su najbolji studenti, najbolji ljudi, koji su imali velike iluzije i velike ideale. Taj virus idealizma, skojevski, držao je Voju do kraja. A to znači raditi za druge, za društvo, za društvenu zajednicu”, istakao je Marković, prisećajući se duhovitih epizoda sa radne akcije u Sloveniji.

“Kasnije su nam se putevi ukrštali na profesionalni i prijateljski način. Voja nas je izvanredno zastupao u ‘Jugoslavija filmu’. Kada smo u Kanu prodali ‘Slučaj Harms’, tako je vešto to vodio da su uplate stigle i pre nego što smo se vratili u Beograd”, rekao je Marković i istakao i saradnju na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji su 1999. godine, uprkos NATO bombardovanju, hrabro odlučili da održe pod nazivom Festival u skloništu.

Marković je napomenuo da su potom mnogi iskoristili mutno vreme tranzicije.

“Voja ne. On je obrazovao sina (Srđana Vučinića) da postane jedan od najznačajnijih intelektualca Beograda, a nije ga nigde zaposlio. Nije mu ostavio materijalno bogatstvo, ali jeste osećanje poštenja, intelektualnog i ljudskog dostojanstva, osećanje čojstva kako bi rekli naši preci”, naglasio je Marković.

*Fotografije: Anamarija Vartabedijan

(SEEcult.org)