Opstati na tržištu bez tržišta

Pitanje pozicije pozorišne umetnosti na tržištu u zemljama u regionu, u kojima tržište u ekonomskom smislu zapravo i ne postoji, posebno u ovim kriznim godinama, ostalo je bez konkretnog odgovora na panel diskusiji 46. BITEF-a, ali je izneto niz iskustava i stavova koji ukazuju na potrebu pronalaska novog, hibridnog modela opstanka.

Panel diskusija “Pozorište i tržište”, održana 18. septembra u prostoru Udruženja banaka Srbije, okupila je stručnjake i umetnike iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Mađarske... koji su izneli niz primera katastrofalnog položaja umetnosti i kulture u regionu, uključujući i neke od najvećih pozorišnih festivala, kao što su aktuelni BITEF i predstojeći sarajevski MESS.

Šizofrenoj situaciji, posebno zaoštrenoj u vreme krize i praktičnog bankrota zemalja u regionu, dodatno doprinosi, kako je rečeno, i odsustvo svesti političara i donosioca odluka da pozorišna umetnost nije samoodrživa i da stoga pozdrazumeva podršku da bi mogao da opstane kvalitet. Ta podrška, međutim, kako je ukazano u dvočasovnoj diskusiji, bilo da je od države, ili od stranih fondacija, takođe ima zamke, koje se pre svega tiču umetničke slobode, odnosno njene kontrole ili ostvarivanja drugih specifičnih interesa finansijera.

Prema rečima moderatora Aleksandra Brkića, producenta i predavača u oblasti menadžmenta u kulturi i kulturne politike, sve češći su naivni pristupi političara da se institucije i organizacije u oblasti kulture i umetnosti moraju okrenuti tržištu. Diskusija je i organizovana stoga da bi se od ljudi iz struke čulo kakvo je stanje u realnom životu i na koji način uspevaju da zadrže visok kvalitet pozorišnih projekata na kojima rade, te na koji način izlaze na kraj sa finansijerima produkcije i njihovim interesima koji mogu da utiču na rad umetnika.

Dramaturškinja Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, rekla je da je tokom 40-godišnje karijere u pozorištu probala sve moguće oblike organizovanja, ali da je praktično nemoguće pokriti troškove.

“Sa Ljubišom Ristićem uspela sam da prodam 50 predstava u Sava centru i nismo uspeli da pokrijemo troškove... Kako je to moguće danas, u uslovima kada samo oglas u ‘Politici’ košta koliko i prihod jedne predstave?”, rekla je Borka Pavićević, ocenjujući i da je ponižavajuće i uvredljivo pričati o umetnosti na tržištu kada je zemlja bankrotirala.

“Mi smo zemlja koja nema proizvodnju, pa ni tržište... Tržište je uzurpirano korupcijom, fatalnim ugrađivanjem...”, rekla je ona, ocenjujući pogubnom i podelu po principu “svako radi svoj posao”, jer je to “krajnja deregulacija tržišta i razbijanje celine, a tako se ne stvara renesansa”.

U tom smislu je ukazala i na podelu na one koji se bave produkcijom umetnosti s jedne i na umetnike s druge strane, koji nemaju navodno pojma o proizvodnji. “Zato sam uvek tražila da budem direktor, a ne umetnički direktor, jer ako nisi odgovoran za svoj produkt, onda čemu sve to. Svodi se na opsluživačku ulogu”, rekla je Borka Pavićević.

Ocenjujući i da “nikada nije bilo toliko nedostataka ideja o tome kako da dalje živimo i radimo”, ona je navela i da nikada nije odgovoreno na pitanje o shvatanju kulture u socijalističkom periodu i o tome šta su tada značili, na primer, Oktobarski salon ili BITEF.

Koselektorka BITEF-a Anja Suša složila se da tržište danas ne postoji u ekonomskom smislu, i to ne samo u Srbiji, ali je naglasila da postoji u ideološkom, što je neka vrsta supstituta za odsustvo političke ideologije.

Navodeći i da pozorište nikada ne postoji bez tržišta, jer podrazumeva konzumerizam, ona je ukazala i na fenomen “tržišta subverzije”, navodeći kao primer predstavu “Neprijatelj naroda” Henrika Ibzena, u režiji Tomasa Ostermajera na ovogodišnjem Avinjonskom festivalu. Glumac u toj predstavi u jednom trenutku drži politički govor i potom ulazi u duži dijalog s publikom koji se svodi na raspravu o politici francuskog predsednika Olanda i nemačke kancelarke Merkel.

Prema rečima Anje Suša, iako su svi učesnici u toj raspravi verovatno bili iskreni, cela situacija je izgledala kao lažna, kao neka vrsta kontrolisane subverzije. Posebno kada se uzme u obzir da je reč o jednom od najbogatijih pozorišta, čiji su umetnici sigurno dobili visoke honorare, a publika je platila skupe karte.

Osim u stavu da pozorište ne može profitabilno, više učesnika rasprave ukazalo je da bi tržište trebalo shvatiti kao odnos prema publici, odnosno njenoj edukaciji i stvaranju nove.

“Trebalo bi razlikovati tržište od profita, a pravo je pitanje kako doći do publike”, rekla je bugarska menadžerka Kalina Witgenstein.

I ataše za kulturu i zamenik direktora Francuskog instituta Filip le Moan rekao je da, kad razmišlja o tržištu, misli pre svega na publiku.

“Možda treba razmisliti o tome šta mi možemo doneti tržištu, a ne šta tržište može doneti nama. Treba razmisliti i o tome kako možemo da se promenimo, povežemo i pronađemo način za rad u okruženju koje je nestabilno”, rekao je Le Moan, ukazujući i na značaj pitanja sloboda u celom tom kontekstu.

Budući da je radio i u Velikoj Britaniji, u kojoj je podrška države manja nego u Francuskoj, morao je da se obrati i privatnim sponzorima.

“U Francuskoj su mi rekli da ću tako prodati dušu đavolu. Rekao sam: ‘A koliko vremena potrošite na to što mislite šta želi ministar, šta želi gradonačelnik, šta žele drugi stejkholderi...’ Privatnici žele da znaju koliko je prodato stolica, gde je taj i taj baner, ali imate slobodu...”, rekao je Le Moan.

Na pitanje sloboda, ali u odnosu na donatore, osvrnula se i Anja Suša, navodeći da je, kao umetnik, često “prinuđena da flertuje sa raznoraznim očekivanjima donatora”. “To je užasno što smo svi uvučeni u tu vrstu taktiziranja - tačno znate šta treba da napišete nekoj fondaciji, a šta nikako ne smete, recimo, Ministarstvu kulture ili gradskim vlastima”, rekla je ona, postavljajući pitanje i svesnog doprinosa umetnika toj situaciji.

“Kada je neka predstava, recimo, zabranjena na BITEF-u? A danas se zna kako treba udovoljiti donatorima, stavljajući se unapred u određeni okvir”, rekla je Anja Suša.

Borka Pavićević konstatovala je da kultura na ovim prostorima “zavisi od stranog novca” i dodala da bi toga trebalo svi da budu svesni, iako se, paradoksalno, stalno govori o nekom kulturnom identitetu.

I sarajevski reditelj i direktor MESS-a Dino Mustafić rekao je da je kultura u “kolonijalnom položaju” i da strane ambasade i kulturni centri mahom podržavaju ono što reprezentuje njihovu kulturu.

“Govoriti o našem kulturnom identitetu je besmislica. Pre svega, treba da rekonstruišemo nacionalne identitete da bismo mogli da govorimo o kulturnom identitetu. A poslednjih godina o kulturnom identitetu se govori kao o nečemu što se kupuje i prodaje”, rekao je Mustafić, koji je u kontekstu teme diskusije predstavio ukratko i situaciju u BiH, koja je dodatno komplikovana zbog toga što je tržište etnički fragmentirano.

Prema njegovim rečima, situacija je šizofrena, a odlikuju je odsustvo kulturne politike i strukturnih reformi, što dovodi do nereda, duhovnog varvarizma, nepostojanja duhovnog horizonta...

“Kada je vaš premijer (Ivica Dačić) pre par dana bio u Sarajevu, završio je u kafani, u masnom okruženju, sa Hankom Paldom u duetu. Nisam ni očekivao da će recitovati Šekspira, ali to govori o tome kome se mi obraćamo i kako možemo odbraniti vrednosti koje su nama bitne, kao što su sloboda, scenski izraz, traganja...”, rekao je Mustafić, koji je ocenio da su svi pozorišni festivali u regionu u sličnoj situaciji - i BITEF, i MESS, i skopski MOT, i ljubljanski Ex Ponto...

“Svi smo primorani da domišljamo kako da opstanemo”, rekao je Mustafić, navodeći da MESS, kao državni festival, 50 odsto budžeta dobija od svih nivoa vlasti, a njih je pet, i pritom je reč o različitim političkim opcijama.

“To je pravi slalom za menadžment, pa tako negde gde ja ne mogu da prođem, šaljemo nekog drugog”, rekao je Mustafić.

Dok festivali ipak nekako uspevaju da obezbede osnovna sredstva, jer postoje i neke kompanije koje su društveno odgovorne, i različiti fondovi, pravo pitanje je, prema njegovim rečima, kako održati pozorišta.

“Imamo austrougarski model pozorišta koji postoji još samo u BiH i u Srbiji”, dodao je Mustafić.

Andrej Nosov iz Hartefakt fonda, čiji je model funkcionisanja ocenjen u diskusiji kao jedan od pozitivnih primera, rekao je da u tome nema ničega posebnog - razvije se ideja, aplicira se i odgovorno radi.

Nosov je naglasio važnost odgovornosti svih učesnika u produkcijskom procesu, uključujući i umetnike.

“Često se iz takozvanih umetničkih razloga dešava da sami autori - umetnici izbegavaju odgovornost koja nije samo za tu određenu predstavu, već i za čitav mehanizam koji je to podržao. Ne pišu izveštaje, na primer”, rekao je Nosov, napominjući da uz odgovornost ide i rizik, pa tako Hartefakt priprema trenutno tri nove produkcije, a nije za njih zatvorio finansijsku konstrukciju.

“Smanjićemo ako bude neophodno neke troškove, dugovaćemo...”, rekao je Nosov.

Za potpuno nov model funkcionisanja pozorišta, kojim bi se zaobišlo tržište, zauzela se beogradska koreografkinja Dalija Aćin Telander, čiji je projekat “Vežba iz koreografije pažnje - Tačka bez povratka” u glavnom programu 46. BITEF-a.

Prema njenim rečima, jadikovke o stanju u kulturi su dosadne, jer su poznate i ponavljaju se.

“Nikoga više nije briga. Živimo u nasleđenim modelima, a ljudski um je toliko napredovao... Umetnik ima vrstu svesti i na osnovu toga bira da li će ovim dosadnim putem krenuti ili ne”, rekla je ona, ističući da je pre svega zanima odgovornost umetnika i način na koji je moguće doći do publike, a da to ne bude preko tržišta.

Kao jedan od novih modela u tom smislu, navela je predstavu “Oni žive” Maje Pelević i Milana Markovića, koja je u glavnom programu 46. BITEF-a, a nije nastala u produkcijskim okolnostima, već iz potrebe, i pritom preispituje i same pozorišne parametre, kao što su uloga reditelja, menadžera...

Na još jedan način na koji je moguće obezbediti sredstva za produkciju ukazala je koreografkinja Iskra Šukarova iz Makedonije, gde je Ministarstvo kulture jedini finansijer nezavisne kulture.

“Iskoristili smo potencijal Nomad dens akademije za neke političke agitacije, jer nas ne prepoznaje politička scena. Napravili smo sastanak sa političarima koji su deo regiona da bi mogli u Skoplju da promovišu potrebu za nezavisnom scenom”, rekla je Šukarova.

Lovro Rumiha iz zagrebačkog umetničkog kolektiva BADco. rekao je da nije za podelu na institucije i nezavisnu, odnosno vaninstitucionalnu scenu.

“BADco. nije konkurent HNK-u, što ne znači da ne treba naći novi model za njih”, rekao je Rumiha, napominjući i da su u zapadnoj Evropi srušili institucije, a sada je na ivici opstanka i vaniinstitucionalna scena.

Prema njegovim rečima, ne treba čekati da se nešto dogodi, već se mora pronaći rešenje.

“Nije pitanje da nema para, nego gde su pare. Nije sve pokradeno. Pitanje je kako se raspoređuje. Da je uspostavljen sistem transparentne raspodele javnih sredstava, sada ne bimo bili ovde gde smo”, rekao je Rumiha.

Svojevrsni zaključak diskusije moderator Aleksandar Brkić formulisao je podsećanjem na reči Tarika Alija na Subversive festivalu u Zagrebu ranije ove godine, na kojem je rekao da subverzivna okupacija javnog prostora više nije dovoljna, već se mora okupirati i politički prostor.

46. BITEF je, inače, organizovan dosad najmanjim budžetom (pet odsto manji od prošlogodišnjeg, takođe recesijskog), a od ukupno 60 miliona dinara, Grad Beograd, kao osnivač, izdvaja 23,6 miliona, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 17 miliona, vojvođanske vlasti 2,6 miliona, a novosadske 500.000 dinara. Nešto manje sume obezbedili su i Ministarstvo spoljnih poslova i opština Stari grad.

Organizatori BITEF-a istakli su stoga da bi taj festival bilo praktično nemoguće realizovati bez pomoći stranih ambasada, instituta i kulturnih centara zemalja čije trupe učestvuju.

Glavni program 46. BITEF-a, pod sloganom "Izlet u istinu", obuhvata 13 predstava, od kojih je sedam iz regiona, a četiri su pritom domaće. Uprkos krizi, BITEF je uspeo da organizuje i redovne prateće programe “BITEF Polifoniju” i “BITEF na filmu”.

BITEF je i prošle godine bio suočen sa problemom smanjenog budžeta, a prvi put je posvetio deo glavnog programa predstavama u regionu.

Festivalski sajt je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)