Opus Jugoslava Vlahovića

Retrospektivna izložba “Knjige otisaka” ilustratora-karikaturiste i grafičkog dizajnera Jugoslava Vlahovića biće otvorena 11. juna u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, a koncipirana je kao pregled njegovih najznačajnijih radova, predstavljenih u 12 autorskih knjiga koje je grafički oblikovao i objavio (osim poslednjeg projekta), sam ili u saradnji sa nekim izdavačem.

Retrospektiva “Knjige otisaka” predstavlja gotovo pola veka stvaralaštva Vlahovića, počev od njegovog diplomskog rada “VENI, VIDI, VIC” na Fakultetu primenjenih umetnosti iz 1974. godine, pa do poslednjeg – neobjavljenog projekta “Inventar u foto-šopu”.

Pored radova koji su predstavljeni u autorskim knjigama, Vlahović je objavio nekoliko hiljada karikatura i ilustracija u stranim i domaćim časopisima, koje izložba zasebno predstavlja. Ilustrovao je i grafički opremio knjige drugih autora, omote ploča pop i rok-bendova, kalendare, plakate za razne umetničke događaje, poštanske marke i razni grafički materijal, takođe predstavljen na izložbi u MPU.

Vlahović je započeo multimedijalnu umetničku karijeru još tokom studiranja - prvo na Arhitektonskom fakultetu 1968. godine, pa na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu od 1969. godine, na grafičkom odseku (katedra Grafika knjige kod profesora Bogdana Kršića).

Učestvovao je u legendarnom mjuziklu “Kosa” Ateljea 212 i postao jedan od osnivača prve jugoslovenske autorske akustičarske grupe Porodična manufaktura crnog hleba i performans-grupe EKIPA A3.

       Čitač

Ti raznorodni oblici umetničkog delovanja postali su, kako je navedeno u katalogu izložbe, bogat izvor ideja i motiva za grafički rad Vlahovića, što je uočljivo već u njegovom diplomskom radu “VENI, VIDI, VIC” iz 1974. godine, u kojem pažljivo analizira detalje svakodnevnog života i potom formira ilustrovanu dosetku spajanjem sličnih elementa ilustracije u neobičnu celinu.

U sledećoj autorskoj knjizi “Rasvetljen slučaj” (1986), Vlahović je usavršio postupak prikazivanja višeznačne ilustrovane dosetke iz knjige “VENI, VIDI, VIC”. Većinu radova izvodi tušem ili temperom, uz upotrebu erbraš tehnike. U to vreme razvija ilustratorski poentilistički stil, koji je jedna od glavnih karakteristika njegovog umetničkog izraza i danas. Sa karikaturama iz tog perioda Vlahovićev homo mechanicus postaje homo politicus – “neuništiv i uvek spreman da uništava sve oko sebe”.

Tokom sledećih tridesetak godina, Vlahović je objavio još desetak autorskih knjiga u kojima je nastavio da bude ilustrator-hroničar svog vremena.

Pored 12 autorskih knjiga, aktivno je sarađivao sa domaćim i stranim novinama i časopisima, ali i piscima, aforističarima i pesnicima kojima grafički oblikuje knjige. Ti radovi čine početak drugog dela izložbe “Knjige otisaka” na kojem su predstavljeni grafički radovi koje je pravio kako za časopise i knjige, tako i za omote ploča rok i pop-bendova, logotipe, kalendare, plakate, poštanske marke i dr.

Dok na plakatima, kalendarima i izložbenim katalozima Vlahović radi ilustracije koje su u bliskoj vezi sa manifestacijom koju najavljuju ili firmom čiji posao reklamiraju, ta veza “ilustracija-ilustrovano delo” postaje kompleksnija kada dizajnira edicije knjiga pisaca i pesnika. Iz opusa od pedesetak knjiga koje je oblikovao Vlahović posebno se izdvajaju knjige koje je radio za razne edicije - aforizama, pesama Bore Đorđevića, antologije lirike profesora Todeta Čolaka i dr.

Izložba “Knjige otisaka” predstavlja korice dvadesetak knjiga koje je oblikovao Vlahović. Te ilustracije i karikature krase poetika i (crni) humor, koji su u idejnom saglasju sa nazivom knjiga koje ukrašavaju.

Tokom prvog boravka u Njujorku 1982. godine, Vlahovićeve ilustracije i karikature objavljivao je i The New York Times, a zatim i Time, Wiener Journal, Wiener Zeitung, La Republica, Das Sontagsblatt, Die Zeit, Le Monde, Courrier International i drugi. Neki radovi su naručeni, a nekad su urednici novina i časopisa birali već postojeće Vlahovićeve radove da ilustruju tekst. Često su njegove ilustracije dobijale polovinu strane novina, što se može videti na stranama odabranim za izložbu “Knjige otisaka”.

Vlahovićev osećaj za suptilno predstavljanje “osvajanja” slobode prikazan je na većem broju ilustracija objavljenih u stranim časopisima i novinama. Te osobine Vlahovićeve poetike doprinele su tome da njegove ilustracije budu često korišćene za naslovne strane časopisa i dnevnih novina, čime postaju otvorene za dalju višestruku interpretaciju.

Vlahović je grafički opremio i stotinak LP ploča, kaseta i CD-a raznih izvođača, počev od prvog singla za svoju grupu Porodična manufaktura crnog hleba 1972.

Stalni je dizajner rok-grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. Autor je znaka (riblja kost) i logotipa Riblje čorbe, a opremio je i njenih 20 albuma, 2 DVD-a, kao i brojne reklamne i promotivne grafičke materijale.

Vlahović je radio i fotografije ili ilustracije i grafički dizajn za omote singlova i ploča akustičnih, pank, pop i rok-bendova 70-ih i 80-ih 20. veka: Bezobrazno zeleno, Bulevar, Pop mašina, S vremena na vreme, Alisa, Smak…

Jedna od osnovnih karakteristika njegovog opusa je postupak kojim se od male količine materijala koji umetnik obrađuje dobija napeta situacija iz koje nastaje apsurdna dosetka. U autorskim knjigama predstavljenim na izložbi “Knjige otisaka” moguće je videti grafičke radove Vlahovića predstavljene u knjigama kako je sam zamislio. Na ostalim izloženim radovima vidi se način na koji su njegove radove upotrebili urednici listova za koje objavljuje, ali i način na koji Vlahović oblikuje svoje radove na plakatima, knjigama, kalendarima, omotima ploča i drugom grafičkom materijalu. Ta dvosmernost delovanja autora koji izvodi dela primenjenih umetnosti dodatno je dopunjena koncipiranjem pojedinih ilustracija i karikatura kao grafika, koje je Vlahović radio u vreme kada je u Srbiji postojalo tržište za te grafike.

Ako se tome dodaju i brojni projekti koje je realizovao samostalno, u okviru neke manifestacije, kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kao autor izložbi posvećenih karikaturi, kao učesnik hiljada kolektivnih izložbi karikature i ilustracije širom sveta, dobija se slika o opusu umetnika koji prevazilazi nivo sopstvenih homo mechanicus-a i homo politicus-a, i postaje homo universalis, naveo je kustos izložbe Slobodan Jovanović u tekstu kataloga.

Rođen 1949. u Beogradu, Vlahović je izlagao na 80 samostalnih i više od hiljadu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Gotovo 40 godina redovno izlaže na godišnjim manifestacijama ULUPUDS-a (Zlatno pero Beograda, Majska izložba, Oktobarski salon, Karikatura…), čiji je član Predsedništva i Umetničkog saveta.

Bio je član i izlagač međunarodne likovne grupe “Junij”.

Vlahovićevi radovi nalaze se u kolekcijama MPU i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (mapa grafika Slikari i voajeri sa 24 serigrafije), u Muzeju humora u Gabrovu (Bugarska), “Sammlung Basel“ (Švajcarska), u kolekciji “U potrazi za lepim” Gilbert Paper, Menaša u SAD, u Muzeju istorije u Bonu i Muzeju istorije u Parizu.

Zastupljen je sa više logotipa u knjizi Corporated design no1 (Japan, 1993) i Znakovito, trilogija grafičkih znakova Radomira Vukovića (Kvadart, 2002).

Vlahović je dobitnik tridesetak domaćih i internacionalnih nagrada za ilustraciju i karikaturu i desetak nagrada za opremu knjige i dizajn.

Retrospektivu Vlahovića u MPU otvoriće 11. juna u 19.30 sati umetnik i pedagog Rastko Ćirić, novinar i ekolog Dragan Jovanović i rok muzičar i pesnik Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe.

Izložba će biti otvorena do 5. jula.

(SEEcult.org)