Ostavke i protest zbog OS
Odbor Oktobarskog salona i v.d. direktora Kulturnog centra Beograda (KCB) Mia David podneli su ostavke zbog odluke Skupštine grada Beograda da ta međunarodna izložba savremene umetnosti postane bijenale, a protest zbog načina na koji su gradske vlasti to odlučile, ne konsultujući se sa Odborom i stručnom javnošću, izrazili su 30. oktobra i mnogobrojni umetnici i kulturni radnici prisustvom konferenciji za novinare u KCB-u, kao i potpisivanjem peticije za poništenje gradske odluke. Gradske vlasti su gotovo istovremeno poručile da ostaju pri odluci da OS bude organizovan svake druge godine, a smenile su Miu David i imenovale na mesto direktora KCB-a Ivonu Jevtić.
S obzirom da odluka gradskih vlasti o OS kao bijenalu još nije objavljena u “Službenom listu” grada Beograda, KCB je, kao organizator OS, pozvao okupljene i celokupnu javnost da podrže pismo-apel za poništenje odluke Skupštine grada. U tom cilju je pokrenuta onlajn peticija koju je za jedan dan podržalo više od hiljadu ljudi, među kojima su i umetnici, kustosi i kulturni radnici iz regiona i sveta.
Mia David rekla je da je odluka gradskih vlasti da OS postane bijenalna izložba politička, te da je ostavku podnela dan ranije, a uoči konferencije za novinare i protestnog skupa u KCB-u saznala je da je na sednici Skupštine grada predviđena njena smena i da je za 17 sati već bila zakazana primopredaja dužnosti.
Obrazloženje gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića da OS treba da bude bijenalna izložba zbog uštede i potrebe poboljšanja kvaliteta te izložbe, Mia David je odbacila kao besmisleno.
“Ako pričamo o uštedi, zašto se to ne odnosi onda i na druge manifestacije (čiji je osnivač Grad)”, rekla je Mia David, dodajući da ne razume kako gradski sekretar, koji je pravnik po obrazovanju, može da meri umetnički kvalitet manifestacije bez konsultovanja sa stručnjacima u Odboru OS koji su za to i imenovani, a nisu o odluci o sudbini OS još ni obavešteni.
Prema njenom mišljenju, gradskim vlastima je “potreban diskontinuitet potreban da bi se OS diskreditovao” i da bi utro “put ka jednoj nacionalnoj, konzervativnoj i desnoj politici i u kulturi”.
Mia David je rekla i da je u odlasku već šest meseci, te da je odluka o novom statusu OS samo kap koja je prelila čašu.
“Želela sam da odigramo – odglumimo te procedure, koje se ne poštuju i sačekam direktora izabranog na konkursu”, dodala je Mia David, koja je na čelo KCB-a došla na predlog Liberalno-demokratske partije, koja više nije u gradskoj vlasti.
Mia David je rekla da je ponosna na sve što je uradila za protekle četiri i po godine, a posebno je, kako je navela, ponosna na ljude sa kojima je dobro sarađivala, bez obzira na političke stavove.
Naglasila je i da je posebno ponosna na OS i naročito na Kolekciju Oktobarskog salona, koja sadrži 82 umetnička rada 53 umetnika (32 iz Srbije i 21 iz inostranstva) u vrednosti od oko 29 miliona dinara, a oformljena je najvećim delom od poklona umetnika koji su učestvovali na toj međunarodnoj izložbi proteklih godina.
Prema rečima Mie David, sa gradskim sekretarom za kulturu razgovarala je o ideji da OS postane bijenale početkom ove godine i tada se tom predlogu usprotivila, a više o njemu nisu razgovarali.
“Ovakvo netransparentno odlučivanje, bez ikakve javne rasprave i konsultovanja struke, postaje praksa. Jedna od strašnih stvari je i gušenje slobode medija, to su sve stvari koje nas kao građane čine nepotrebnim”, rekla je Mia David, ocenjujući da je razlog za njenu smenu i to što se otvoreno suprotstavila projektu “Beograd na vodi”.
Povodom odluke gradskih vlasti o OS, ostavke su podneli i članovi Odbora te međunarodne izložbe (Vladislav Šćepanović – predsednik, Mia David, Mišela Blanuša, Neda Knežević i Srđan Đile Marković), koju KCB organizuje u ime Grada kao osnivača od 1986. godine.
Obrazlažući ostavke članova Odbora OS, Vladislav Šćepanović je rekao da ni on, niti njegove kolege, ne žele da budu nečije marionete.
“Ćutati i potpisivati samo – na to nikada ne bih pristao”, rekao je Šćepanović, ocenjujući da je odluka gradskih vlasti o bijenalnom održavanju OS “veliki atak na savremenu umetnost”.
“Ako su želeli bijenalnu izložbu, onda je trebalo da organizuju bijenale nezavisno od OS”, rekao je Šćepanović, ocenjujući da je takva bijenalna izložba i potrebna Srbiji, uz veće ulaganje u savremenu umetnost.
Šćepanović je rekao i da je Odbor OS sve vreme radio na novom izdanju te međunarodne izložbe, te da je gotovo završen izbor kustosa 56. Oktobarski salon 2015. godine.
Osim članova Odbora OS, ni članove Upravnog odbora KCB-a, kako su rekli Miroslav Mogorović i Vesna Danilović, niko nije konsultovao.
Miroslav Mogorović, koji je i clan Nacionalnog saveta za kulturu, rekao je da obrazloženje o uštedi nije održivo, kao i da je problematično zbog sufinansiranja OS iz republičkog budžeta.
"Opsesija štednjom ne mora nužno i isključivo da znači sečenje. Uvek postoji mogućnost optimalizacije uloženih sredstava i nalaženja rešenja", dodao je Mogorović, koji je i uspešan filmski producent. Dodao je da način na koji su gradske vlasti odlučile o statusu OS sigurno ne bi prošao na skrininzima u procesu evropskih integracija.
Vesna Danilović, članica UO i pomoćnica direktora KCB-a, podsetila je da je u okviru pratećih programa OS održan niz rasprava o kvalitetu te izložbe, ali se predstavnici Grada, kao osnivača, nikada nisu uključili.
“Očekivanja od OS su ogromna, jer naši muzeji ne rade, ne ulaže se u savremenu umetnost… Verovatno može da bude i bolji, ali da li može da bude veća ušteda – ne verujem”, rekla je Vesna Danilović, ocenjujući da je “priča o štednji” zapravo “kukavičje jaje”.
Gradski sekretar za kulturu izjavio je za B92 da Oktobarski salon relativno koncepcijski luta i varira kvalitetom, te da su neka od izdanja u proteklih deset godina bila osrednjeg i sumnjivog kvaliteta.
Vukosavljević je rekao za B92 i da je za pare građana, koje se ulažu u OS, potrebno da to bude izložba vrlo dobrog ili odličnog kvaliteta, koja bi se eventualno vratila izvornim principima.
Vukosavljević je prethodno izjavio “Politici” da će se bijenalnim održavanjem OS uštedeti tako da će biti 50 odsto više novca u odnosu na godišnju sumu i to godinu dana unapred. Umesto da se svake godine daje, na primer 17 miliona dinara, budžet bijenalnog salona biće 25,5 miliona - umesto 34 miliona, koliko bi iznosio da se održava svake godine.
Vukosavljević je rekao i da su odluku o bijenalnom OS doneli gradski odbornici uz prethodne konsultacije sa ljudima iz struke, ali je odbio da kaže ko su stručnjaci sa kojima se konsultovao.
“Smatramo da bi koncepcija trebalo da se učvrsti, jer manifestacija luta u domenu kvaliteta. Odluka o promeni možda nije popularna, ali hajde da vidimo da li smo bili u pravu, kada se desi novi Oktobarski salon 2016. godine i dalje. Nikome ne smeta što je Salon bio međunarodni, svakako da će biti mesta i za neke značajne inostrane umetnike na budućim salonima”, rekao je Vukosavljević.
Odluka o promeni statusa OS doneta je u završnici 55. izdanja te međunarodne izložbe, koja je otvorena do 2. novembra u zgradi Muzeja grada Beograda, a organizovana je prema konceptu “Stvari koje nestaju” kustosa Nikolausa Šafhauzena i kokustoskinje Vanese Džoan Miler iz Nemačke, koji rade u Kunsthaleu u Beču.
Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju sa izrazitim autorskim karakterom.
Od 2004. godine OS ima međunarodni karakter, a dosadašnji kustosi su bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d.
*U PRILOGU: Bilans Oktobarskog salona u proteklih deset godina, od kada je međunarodna izložba.
(SEEcult.org)