• Search form

07.02.2016 | 22:36

Osveta civilnom društvu

Osveta civilnom društvu

Novi hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović, čije je imenovanje izazvalo burne reakcije zbog stavova o antifašizmu, nastavlja da uzburkava javnost – nakon odluke da raspusti Stručno povereništvo za neprofitne medije, najavio je i ukidanje njihovog finansiranja. U međuvremenu je razrešio i v.d. upravnicu Hrvatskog istorijskog muzeja Natašu Mataušić koja je ocenila da je to učinjeno iz političkih i ideoloških razloga, jer se javno deklariše kao antifašistkinja i levičarka.

Ukidanje Stručnog povereništva za neprofitne medije trebalo je da bude 1. februara tema sednice hitno zakazanog parlamentarnog Odbora za obrazovanje, nauku i kulturu, ali je ona odložena zbog nedostatka kvoruma i nedolaska većine poslanika vladajuće koalicije, preneli su hrvatski mediji. Ministar kulture je došao da obrazloži spornu odluku, a na insistiranje novinara, otkrio je da za Povereništvom za neprofitne medije više neće biti potrebe.

Hasanbegović je odbio da decidno odgovori da li to znači da će ukinuti i finansiranje medija, već je kratko poručio novinarima da zaključe sami.

Prethodno je izjavio da je Povereništvo za neprofitne medije zasnovano na medijskoj politici bivše ministarke kulture Andree Zlatar Violić, te izneo tvrdnju da su rad tog tela pratile “brojne kontroverze” i “nejasna merila za dodeljivanje novčane podrške”. Te tvrdnje ranije je iznelo u javnost i udruženje U ime obitelji. Ministar je odbacio kao neosnovane ocene da je razrešio članove Povereništva da bi imenovao njihove ideološke antipode, ponovivši da je re reč isključivo o činjenici da za tim većem više neće biti potrebe.

Povodom sporne odluke ministra, grupa neprofitnih medija okupljenih u mrežu E-net zatražila je od premijera Tihomira Oreškovića smenu Hasanbegovića i pokrenula onlajn peticiju, pozivajući građane na podršku.

Navodeći da je ministar kulture bez objašnjenja i mimo pravilnika razrešio Stručno povereništvo za neprofitne medije i najavio reviziju ugovora koji su neprofitni mediji potpisali s Ministarstvom kulture, čime je doveden u pitanje njihov opstanak, Mreža emancipacije E-net je navela da se pritom u javnosti pokušava stvoriti slika da neprofitni mediji predstavljaju "dokoličarski kulturni agitprop" koji troši milione kuna poreskih obveznika, što je daleko od istine.

Hitna smena Hasanbegovića zatražena je zbog negiranja temelja Ustava Hrvatske, širenja govora mržnje, najave cenzure i progona novinara, protivzakonitih i nedemokratskih odluka, najave obračuna s političkim neistomišljenicima, te obračuna s redakcijama neprofitnih medija, koji su inače finansijski najnemoćniji, ali kritički najsnažniji.

“Neprofitni mediji bave se istraživačkim novinarstvom, koje je gotovo iščezlo iz hrvatskog medijskog prostora i koje je jamac očuvanja vladavine prava. Neprofitni mediji u ukupnim prihodima svih hrvatskih medija učestvuju s nešto manje od jedan posto. Međutim, broj zaposlenih u neprofitnim medijima čini tri odsto hrvatskih medijskih profesionalaca. U neprofitnim medijima rade novinari koji su ostali bez posla u komercijalnim medijima, uprkos tome što su pošteno i odgovorno radili svoj posao. Neprofitni mediji bore se protiv svakog oblika nesnošljivosti, korupcije, zloupotrebe položaja i vlasti, uništavanja zajedničkih dobara i brinu se o zaštiti i očuvanju ranjivijih i manjinskih grupa u društvu, o zaštiti osnovnih ljudskih prava, prava žena, radnika, nacionalnih manjina, LGBTQ osoba, osoba s invaliditetom, te kulturnog identiteta građanske Hrvatske”, naveli su članovi mreže E-net, optužujući ministra Hasanbegovića da pokušava da “uvede jednoumlje u državi koja se pre 25 godina plebiscitarno opredelila za demokratiju”.

Poručujući da ne pristaju na njegove postupke, pretnje i omalovažavanja i da će se svim snagama odupreti grubom nasrtaju na novinarske slobode, članovi mreže E-net (Lupiga, Forum.tm, Tris, CroL, Slobodni Filozofski, Zarez, Radio 808, Radio Student i Nepokoreni grad) naglasili su da je nezavisno novinarstvo čuvar demokratije, te da će - ako u vladi ostane ministar kulture koji želi da uvede cenzuru, smatrati lično premijera odgovornim za gušenje novinarskih sloboda, gaženje ljudskih prava i rušenje temelja demokratske države.

Hasanbegović je ranije već dobio podršku potpredsednika vlade i stranačkog kolege iz HDZ-a Tomislava Karamarka, a da namerava da nastavi kako je započeo pokazao je i smenom v.d. upravnice Hrvatskog istorijskog muzeja (HPM) Nataše Mataušić koja je izjavila da je to i očekivala zbog svog prethodnog rada u Muzeju revolucije naroda Hrvatske, ali i da je mislila da će prevladati kriterijumi struke i stručnosti, a ne politički i ideološki razlozi.

“Moji stavovi su jasni i ne stidim ih se javno izreći: ja sam antifašistkinja i levičarka”, rekla je Nataša Mataušić za tportal. Na njeno mesto Hasanbegović je imenovao Mateju Brstilo Rešetar, višu kustosicu HPM-a i voditeljku Zbirke heraldike i sfragistike.

Obe su se bile prijavile na konkurs za upravnika HPM-a, koji je raspisan krajem 2015. godine.

Nataša Mataušić je pre dolaska u HPM (1991) bila kustoskinja Zbirke fotografija, filmova i negativa u Muzeju revolucije naroda Hrvatske, a od 1999. i predsednica Upravnog odbora Spomen-područja Jasenovac. Autorka je više od 30 izložbi i dve kjige (Jasenovac 1941-1945. Logor smrti i radni logor i Jasenovac - Zagreb: Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac), te nekoliko naučnih radova. Nova upravnica je, kako su preneli mediji, autorka izložbe o Domovinskom ratu i pratećeg zbornika.

Deo javnosti u Hrvatskoj, osim smene Hasanbegovića, traži i ostavku cele nove vlade, koja je nedavno – delom zbog pritiska javnosti, ostala bez ministra Mije Crnoja koji se zalagao, između ostalog, i za formiranje registra izdajnika. Umetnička grupa SKROZ u međuvremenu je uspostavila virtuelni registar u koji se upisalo na hiljade “izdajnika”, a 1. februara održan je i protestni skup “Izdajnici” na Markovom trgu na kojem se okupilo više od hiljadu ljudi, u organizaciji Radničke fronte.

Uz poruke protiv fašizma, ekstremnog nacionalizma i gušenja slobode medija, skup za solidarnost, jednakost, socijalnu pravdu i toleranciju počeo je obradom pesme “Hello” pop zvezde Adele, koju su snimile Mima Simić i Cora bend. Ta pesma, koja poručuje da "sad ili nikad treba delovati ili pod čizmom skončati", izazvala je i ogromno interesovanje na društvenim mrežama.

Među okupljenima su bili i neki od pedesetak glumaca koji su napustili Hrvatsko društvo dramskih umetnika (HDDU) nakon što je predsednik tog udruženja Slavko Juraga poručio članstvu da u javnosti može da iznosi samo lični stav, i to na sopstvenu odgovornost, odgovarajući time na ranije pozive da se HDDU izjasni o izboru ministra kulture. To su mnogi protumačili kao podršku Hasanbegoviću, što je Juraga negirao, navodeći da je reč o nesporazumu i pogrešnom medijskom interpretiranju njegove poruke članstvu, te ajavio da će pokušati da razgovara sa svakim od kolega koji su najavili odlazak iz HDDU-a. Do nesporazuma je, kako je izjavio, došlo zbog predloga pojedinih kolega da se zvanična elektronska pošta HDDU-a koristi za prenošenje peticije protiv izbora ministra kulture.

Hasanbegović je burne reakcije javnosti povodom njegovog imenovanja za ministra kulture nazvao u intervjuu “Večernjem listu” histerijom i javnim linčom “samozvane leve avangarde kulturnjačke klase”.

“Prostor javnog govora u medijima protekle decenije  uzurpirala je interesno povezana manjina jednih te istih figura naše kulturne scene koja se smatra i njenim arbitrom i glasnogovornikom svekolike, ne samo kulturne javnosti…. To je agitprop i ‘pokretni preki sud’ koji se, na moju sreću, još uvek kreće na ‘teorijskom planu’ i nije prešao na ‘praktičnu’ primenu svoje ‘kulturne politike’, tj. nije posegnuo i za revolucionarnim egzekucijama”, rekao je Hasanbegović.

Prema mišljenju Hasanbegovića, iako se na prvi pogled čini da je reč o monolitnoj družini okupljenoj u borbi protiv “zla” utelovljenog u njemu, zapravo je to šaroliko društvo okupljenu u taktički Facebook “narodni front” protiv zajedničkog neprijatelja.

“Pomiriti i ujediniti stare kulturne veterane i ikone pozne socijalističke kulture prekaljane u SIZ-ovima, partijskim i ostalim komisijama, te državnom izdavaštvu, ideološki indiferentne kulturne ‘preduzetnike’, starlete te mlade ‘postmarksističke’ i ‘postjugoslovenske’ teoretičare i ‘subverzivne’ diverzante na državni budžet uistinu može samo velika nevolja. ‘Stari’ su očajni jer su i HNS-ovoj podeli kulturnog plena i kadrovanju nakon 2012. ostali ‘kratkih rukava’, pa im se sada čini da je nastupilo trajno izmicanje tla pod nogama. Mladi su ljutiti jer im je jasno da se teorijsko-subverzivni aktivizam i medijsko delovanje prebacuje s državnog kazana na ‘neoliberalno tržište’. Najbizarnije su među njima veteranke ulične ‘revolucije’ koje ne da nisu zadovoljne mojom pojavom, već bi za pet dana protestovale i protiv ministarje koja bi bila simbioza Roze Luksemburg i Nade Dimić”, rekao je Hasanbegović.

Ministar je ocenio da je “vreme i da za hrvatsku kulturu padne Berlinski zid”, pa “kao što u politici postoje ‘levi’ i ‘desni’ koji se voljom naroda izmenjuju na vlasti, nema razloga da kulturu monopolizuje samozvana leva avangarda kulturnjačke klase”.

“Mene kao ministra zapravo ne zanimaju Banovićke, Viskovići i Frljići, tu nema ništa lično, već brojni nevidljivi kulturnjaci, umetnici i intelektualci koji stvaraju u živom prostoru hrvatske kulture i nikad se ni za šta ne pitaju”, rekao je Hasanbegović.

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.