Otvoren 64. Sajam knjiga, Vitezović o knjizi i bogu
Međunarodni beogradski sajam knjiga, na kojem učestvuje oko 500 domaćih i stranih izlagača, svečano je otvoren 20. oktobra besedom predsednika Udruženja književnika Srbije Milovana Vitezovića koji je istakao istorijski značaj knjige za očuvanje naroda, vere i državnosti i najavio višegodišnji poduhvat vraćanja srpskih srednjovekovnih rukopisa rasutih po svetu, makar u digitalnom izdanju. U ime Egipta, zemlje počasnog gosta 64. Sajma knjiga, na otvaranju je govorio i predsednik Generalne egipatske organizacije za knjige i direktor Međunarodnog sajma knjiga u Kairu Haitam Al Haj Ali, koji je istakao značaj knjige za razvoj saradnje i širenje poruka ljubavi i mira.
Vitezović je istakao da je 2019. godina “najveća godišnjica srpskog naroda”, u kojoj je “osam vekova Srpske pravoslavne crkve, osam vekova državnosti i osam vekova početka srpske književnosti”, a besedu na otvaranju 64. Sajma knjiga, koji je ocenio kao vrhunac označavanje te “velike vekovnosti”, započeo je citatom iz Biblije: “Na početku beše reč. I reč beše Bog”.
“Ovako Biblija, koja i imenom označava knjigu, knjigu nad knjigama, u svom prvom retku upućuje u tajnu stvaranja i opstajanja. Bog je čoveku dao reč. Reč je čoveka uputila Bogu. Reči je, složene u misli, trebalo pamtiti. Da se čovek ne zaboravi, ali i da se Bog u ljudima ne zaboravi. Tako su nastale knjige, riznice zapamćenih reči i velikih razgovora”, naveo je Vitezović, napominjući da svaki narod ima svoju bibliju, ep, toru, kuran, ramajanu, svoje sage, svoje dajne…
Foto: Beoinfo
Podsetivši na drevni egipatski natpis da je knjiga “vrednija od svih spomenika, od svih grobnica, urešenih i oslikanih stubova, jer ona sama gradi spomenik u srcu onog koji je čita”, Vitezović je podsetio i na Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Savu i njegovo Zakonopravilo kao “prvu srpsku autorsku knjigu”, napominjući da je u srpskoslovenskom, odnosno starosrpskom jeziku reč jezik značila i narod. Zakonopravilo je, kako je naveo, bilo i istorijski i sudbinski značajno za srpski narod, a dobilo je pun značaj 1219. godine, kada je zvonima na tek podignutom manastiru Žiča oglašena samostalnost Srpske pravoslavne arhiepiskopije, a Sava Nemanjić hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa.
Vitezović je istakao i da je Zakonopravilo “pravno utemeljilo Srpsku crkvu, srpsku državu i oblikovalo karakter naroda”, te, kako je naveo, utvrdilo najveće poštovanje knjige, što se i na 64. Sajmu knjiga može videti.
“Time smo mi, Srbi, zauvek uvedeni u red istorijskih naroda. I pre toga smo bili Srbi, jer od tada znamo da smo Srbi. I svet to zna”, izjavio je Vitezović, pominjući i odlazak arhiepiskopa Save Nemanjića u Egipat 1235. godine kao “prvi susret srpske i egipatske kulture”.
“Tokom više od dva veka uzdizane sasvim samostalne srpske države prvo kraljevine, potom carevine i, najzad, u silasku despotovine, dizala se srpska književnost i prepisivale knjige, do više od 15.000 rukopisa. Knjige našeg naroda i u slavi i u stradanju delile su njegovu istorijsku sudbinu. U slavi slavio se narod u knjigama. U stradanju prvo su i brže stradavale knjige. Robovao je narod, robovale su i knjige. Selio se narod. Selile su se i knjige. Bilo je teško do opstanka narodu. Knjigama je bilo teže. Nestajale su ili im se gubio trag”, naveo je Vitezović, podsećajući i na period obnove Srbije početkom 19. veka i susret Vuka Stefanovića Karadžića sa Johanom Volfgangom Geteom koji mu je, na zahvaljivanje za sve što čini za nepismen i prost srpski narod odgovorio: “Zar je nepismen narod koji peva kao Homer, a možda je i Homer bio narod!”
Foto: Beoinfo
Podsećajući i da je u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine sravnjena Narodna biblioteka, koja je godinama skupljala rukopisne “knjige starostavne”, Vitezović je naveo da se, prema istraživanjima velikog znalca staroslovenskih rukopisa Anatolija Turilova, u svetu danas nalazi blizu 5.000 srpskih srednjovekovnih rukopisa.
Vitezović je najavio zahtev za povratak tih rukopisa, od kojih je hiljadu istraženih popisano u katalogu koji se nalazi na štandu Čigoja štampe.
“Mi, pisci Srbije, zajedno sa svim naučnim i kulturnim institucijama i društvima, uz pomoć diplomatije, zatražićemo povratak tih rukopisa. Međutim, imajući u vidu egipatsko i grčko iskustvo, kako se svetski značajna artefakta teško vraćaju u matičnu kulturu, tražićemo digitalne kopije sa ciljem da se ožive i istraže”, rekao je Vitezović i dodao da to
neće biti naprečac, već je plan da se obavi u narednih deset godina.
“Planiramo sve na deset godina, 2020-2030. I da jednom, u okviru ovog Sajma, priredimo veliku izložbu starih rukopisnih knjiga, zauzevši jednu halu, makar je izgradili za to”, naveo je Vitezović.
U ime Egipta, jedne od najstarijih svetskih kultura, Haitam Al Haj Ali istakao je da je knjiga “nešto što je ljudska civilizacija poznavala od samih početaka istorijskog doba”.
“Egipat je bio jedna od najstarijih civilizacija koja je poznavala pisanu reč, dok je danas, u savremenom dobu, nosilac jednog od najznačajnijih sajmova knjiga u svetu i najznačajnijeg na arapskom području”, rekao je al-Haj Ali, predsednik Sajma knjiga u Kairu koji je ove godine proslavio zlatni jubilej, predstavivši oko 1.200 izlagača i oko 1.400 programa, koje je posetilo za dve nedelje više od tri miliona ljudi.
*Foto: Sajam knjiga
“Stoga je sajam knjiga jedan od najznačajnijih događaja za ljubitelje stvaralaštva, književnosti, umetnosti, mira, dobrote i ljubavi. Neka knjiga ostane ono što nas spaja, od trenutka kada upoznajemo egipatskog pisara i kulturu Vinče, sve do trenutka kada Nagib Mahfuz sa obale Nila doziva Ivu Andrića na ćupriji Drine ili obali Save. Od ustava Konstantina Velikog koji poziva na mir i toleranciju, pa sve do nebeskih knjiga sakupljenih na egipatskom tlu, shvatili smo da ono što nas sve spaja, jesu ljubav prema dobroti i toleranciji i ljubav prema stvaralaštvu u gotovo svim oblicima njegove umetnosti”, poručio je Al Haj Ali.
Al Haj Ali istakao je značaj saradnje sajmova knijiga u Beogradu i Kairu za realizaciju “postojanog i ambicioznog kulturnog razvoja i zajedničke svetle budućnosti”.
“Naše kulturno nasleđe i umetnička sadašnjost zaslužuju sve što je do sada učinjeno i što će tek biti, a to je da će Sajam knjiga, biti i ostati skup za ljubitelje stvaralaštva, umetnosti, mira i dobrote. Ukoliko danas, iz dubina prošlosti naših naroda, prenesemo poruku ljubavi i mira, onda se nadamo i budućnosti koja će nas spajati u daljoj saradnji i prijateljstvu”, istakao je Al Haj Ali i poželeo da “knjiga bude putokaz za početak saradnje, a književna razmena oslonac za izgradnju trajnih mostova komunikacije dva naroda i njihovih kultura”. “Našim prijateljima u Srbiji upućujemo tople pozdrave sa Nila, piramida i tla Egipta. Za ljubav i za mir”, poručio je Al Haj Ali, u prisustvu brojnih zvanica, među kojima su bili i ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević i njegova egipatska koleginica Ines Abdel Dajem, koja je svečano otvorila prethodno štand Egipta.
Foto: Beoinfo
U svečanom programu, koji su vodili glumci Nenad Hadži Maričić i Biljana Đurović, nastupile su prvakinja Opere Narodnog pozorišta Sanja Kerkez i pevačica etno muzike Katarina Gojković.
Pod sloganom “Pismo = glava”, 64. Sajam knjiga održava se na više od 30.000 kvadratnih metara prostora, uz učešće oko 500 direktnih izlagača, od kojih je oko 60 stranih - iz dvadesetak zemalja sa četiri kontinenta.
Među gostima su najavljeni Dejvid Van iz SAD, Nermin Jildirim iz Turske, Sergej Šargunov iz Rusije i Laura Sintija Černjauskajte iz Litvanije.
Za posetioce je do 27. oktobra priređeno oko 670 programa i promocija posvećenih širokom spektru tema, a tribinski program počeo je odmah posle ceremonije otvaranja razgovorom o aktuelnim dobitnicima Nobelove nagrade za književnost Olgi Tokarčuk i Peteru Handkeu.
Sajam knjiga pridružiće se obeležavanju jubileja Danila Kiša, Milorada Pavića i Oskara Daviča, a posebno će biti obeleženo i osam vekova autokefalnosti SPC.
Tradicionalni Školski dan, namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora, biće 24. oktobra.
Pojedinačna ulaznica je 250 dinara (kolektivna 150), a cena parkinga je 150 dinara po započetom satu.
(SEEcult.org)
