Panahi osuđen na zatvor
Istaknuti iranski filmski režiser Džafar Panahi (Jafar) osuđen je na šest godina zatvora, uz zabranu snimanja filmova, pisanja scenarija, putovanja van zemlje i komunikacije sa domaćim i stranim medijima u narednih 20 godina, saopštili su 20. decembra njegovi advokati. Panahi je osuđen zbog navodnog delovanja protiv iranskog sistema, odnosno učešća u okupljanju i rasturanju propagandnog materijala protiv režima, preneli su svetski mediji reči njegove pravne zastupnice, pozivajući se na iransku agenciju Isna.
Istaknuti iranski filmski režiser Džafar Panahi (Jafar) osuđen je na šest godina zatvora, uz zabranu snimanja filmova, pisanja scenarija, putovanja van zemlje i komunikacije sa domaćim i stranim medijima u narednih 20 godina, saopštili su 20. decembra njegovi advokati.
Panahi je osuđen zbog navodnog delovanja protiv iranskog sistema, odnosno učešća u okupljanju i rasturanju propagandnog materijala protiv režima, preneli su svetski mediji reči njegove pravne zastupnice, pozivajući se na iransku agenciju Isna.
Panahi je proletos proveo tri meseca u zatvoru, a oslobođen je na osnovu kaucije od 200.000 dolara nakon višednevnog štrajka glađu i apela širom sveta za njegovo oslobađanje.
Osim Panahija, koji će se žaliti na presudu, na šestogodišnju kaznu zatvora osuđen je i režiser Mohamed Rasulov (Mohammad), koji je sarađivao sa Panahijem pre hapšenja. On će se takođe žaliti na presudu.
Panahi je, kako je ranije saopšteno, bio optužen za snimanje filmova bez dozvole, kao i za podstrekivanje opozicionih protesta nakon predsedničkih izbora u Iranu 2009. godine, na kojima je zvanično ponovo pobedio Mahmud Ahmadinedžad. Opozicija je osporila rezultate izbora, a protesti su nasilno ugušeni.
Panahi je izjavio pred sudom da je žrtva nepravde, a optužbe je nazvao “smešnim”.
Panahi je hapšen i u julu 2009. godine, nakon učešća na sahrani demonstranata koji su ubijeni u protestima nakon predsedničkih izbora.
Ubrzo je pušten, ali je ponovo uhapšen u martu, a iranske vlasti insistirale su da njegovo hapšenje nije politički motivisano.
Njegovo oslobađanje tražile su i mnoge holivudske zvezde, kao što su Martin Skorseze (Scorsese), Stiven Spilberg (Steven Spielberg), Fransis Ford Kopola (Francis Ford Coppola) i glumica Žilijet Binoš (Juliette), koja je javno zatražila slobodu za Panahija na ceremoniji dodele nagrada u Kanu.
Profesor iranistike na Kolumbija Univerzitetu Hamid Dabaši (Dabashi) izjavio je za “Gardijan” povodom zatvorske kazne Panahiju da to pokazuje da iranski lideri ne mogu da tolerišu ni umetnost.
“Ovo je katastrofa za iranski film. Panahi je trenutno u najkreativnijoj fazi i njegovim ućutkivanjem u ovo osetljivo vreme oni ubijaju njegovu umetnost i talenat”, rekao je Dabaši.
Prema njegovim rečima, Iran šalje jasnu poruku da neće tolerisati umetnost, filozofiju i bilo šta slično.
“Ovo je presuda za celokupnu kulturu Irana”, rekao je Dabaši i ocenio da iranske vlasti žele da umetnici sede kod kuće i prestanu da stvaraju. “Ovo je katastrofa za celu naciju”, dodao je on.
Panahi je otvoreni kritičar režima u Iranu, kao i striktnog poštovanja strogih islamskih zakona, a poznat je po filmovima sa društvenom oštricom.
Ove godine trebalo je da bude član žirija u Kanu, ali nije mogao da napusti zemlju, a iz istog razloga nije mogao da prisustvuje u septembru ni Filmskom festivalu u Veneciji, gde je trebalo da prisustvuje svetskoj premijeri svog kratkog filma “The Accordion”, koji je snimljen u Teheranu, a govori o avanturama mladih uličnih muzičara koji ne mogi više da sviraju posle jednog incidenta.
Panahi je povodom tog filma izjavio da pokazuje njegova osećanja o događajima u okruženju i način na koji vidi stvarnost.
Berlinski filmski festival pozvao ga je da dođe u Berlin u februaru 2011. Panahi je očekivan i ove godine na jubilarnom, 60. Berlinalu, gde je trebalo da učestvuje u diskusiji o iranskoj kinematografiji, ali je izostao, jer nije
dobio dozvolu za izlazak iz zemlje.
Dobitnik je niza nagrada, među kojima je i Srebrni medved na Berlinalu 2006. godine za “Ofsajd”.
Dobio je i Zlatnu kameru u Kanu 1995. za debitantski film “Beli balon”, a 2000. je osvojio Zlatnog lava na Mostri za dramu “Krug”.
U jednom intervjuu u septembru ove godine Panahi je izjavio da je filmski autor, koji ne snima filmove, zapravo u zatvoru. “Čak i kad nije u maloj ćeliji, nalazi se u velikom zatvoru”, rekao je Panahi.
(SEEcult.org)