• Search form

14.09.2010 | 11:03

Pandur i plakati BITEF-a

Prateći program 44. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) predstavlja i dve izložbe - plakata tog festivala od 1967. godine do danas i velikih fotografija iz predstava proslavljenog teatra Tomaža Pandura iz Slovenije, čiji je autor Aljoša Aleksej Rebolj.

Pandur i plakati BITEF-a

Prateći program 44. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) predstavlja i dve izložbe - plakata tog festivala od 1967. godine do danas i velikih fotografija iz predstava proslavljenog teatra Tomaža Pandura iz Slovenije, čiji je autor Aljoša Aleksej Rebolj.

Izložba “Izvajano vreme” Rebolja, koja će biti otvorena 16. septembra na Beogradskoj tvrđavi, obuhvata izbor fotografija iz pozorišta Tomaža Pandura, ciklusa nastalog poslednjih godina u evropskim metropolama.

Reč je o 120 fotografija velikog formata koje prikazuju poznate glumce u njihovom najboljem izdanju (Blanca Portillo, Vladimir Malakhov, Rade Šerbedžija, Asier Etxeandía...), a ukrašavaju ih citati iz Pandurovih režija “Medeje”, “Hamleta”, “Kaligule”, “Barroco”, “Tesla Electric Company” i “Symphony of Sorrowful Songs”.

Autor fotografija, Aljoša Aleksej Rebolj, rođen 1966. u Kranju, počeo je da se bavi glumom u 12. godini i od tada je radio sa najistaknutijim pozorišnim rediteljima bivše Jugoslavije. Studirao je na Fakultetu za arhitekturu i građevinarstvo, kao i dramu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, a studije je nastavio u British School of Freelance Photography.

Prvu fotografiju objavio je u francuskom časopisu “Photo”, a narednih 15 godina objavljivan je u raznim novinskim izdanjima u Sloveniji, gde je dobijao i narudžbine of bukvalno svih glavnih oglašivača.

Barroco

BITEF u pratećem programu predstavlja u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije i izložbu svojih plakata od 1967. godine do danas, u želji da pokaže publici raznovrsnost samog festivala i pođednaku autentičnost plakata.

Pozorišni plakat prvi je u lancu oglašavanja i upoznavanja sa sadržajem i umetničkom izražajnošću čini neodvojiv deo likovnosti i prepoznatljivosti institucije.

Tokom više od četiri decenije, likovno-vizuelni identitet Bitefa odražava ideju traganja za novim pozorišnim tendencijama.

Prema navodima umetničkog direktora i selektora BITEF-a Jovana Ćirilova, jednom ta traganja mogu da izgledaju ekstremna, a drugi put biće potrebno tananije oko da otkrije novo u prividno klasičnoj formi neke predstave koja na tihi način pripada umetnosti budućnosti (katalog galerije 212, 1968).

Kontinuitet 44-godišnjeg BITEF-a potvrđuje spremnost tog festivala na izazov, ali bez odstupanja od početne koncepcije i ideje.

Retrospektivna izložba plakata pruža uvid u razvoj prepoznatljivog identiteta, različit i promenljiv kolorit, originalna i iznenađujuća idejna rešenja, a ujedno potvrđuje integritet BITEF-a i snagu autentičnog dizajna plakata koji okupljaju i privlače staru, vernu i podmlađenu publiku.

Osluškujući duh vremena i pomno beležeći sve društveno-političke promene, plakati BITEF-a lucidnim i višeslojnim likovnim rešenjima svedočanstva su istorije tog festivala i jedinstvenog prožimanja pozorišnih tendencija i novih rešenja na polju grafičkog dizajna koji sublimiraju osnovnu festivalsku ideju sa aktuelnom godišnjom produkcijom - okupljajući pođednako eksperimentalne, revolucionarne, postmoderne, plesne, neverbalne, ali i tradicionalne forme scenskog izraza.

Izložba “Plakati BITEF-a” biće otvorena od 15. septembra do 15. oktobra, a ulaz je besplatan.

BITEF predstavlja u 44. izdanju, od 15. do 25. septembra, deset predstava u glavnom programu, a počinje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstavom “Izabelina soba” briselske Nidkompani (Needcompany), u režiji Jana Lauresa (Lauwers), koji će svečano i otvoriti festival.

Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r