Piping Tom ponovo na BFI

Slavna belgijska trupa Piping Tom ponovo gostuje na Beogradskom festivalu igre (BFI) – ovoga puta predstavom “Dete” Gabrijele Karizo i Franka Šartijea, kojima će 19. marta u Madlenianumu biti uručena nagrada “Jovan Ćirilov – za korak dalje”, dodeljena tom umetničkom tandemu za predstavu “Diptih: Vrata koja nedostaju i Napuštena soba”, izvedenu na 18. BFI.

Nagradu će primiti Frank Šartije i igrači, jer oni rade kao kolektiv i kao tim, rekla je 19. marta direktorka BFI Aja Jung na konferenciji za novinare.

Šartije je izjavio da su srećni zbog tog priznanja, dodajući, međutim, da njihova nova predstava više pripada svetu pozorišta nego savremene igre.

I u obrazloženju žirija ocenjeno je da Karizo i Šartije “ne kreiraju samo vrhunski teatar igre, već stvaraju jedinstveno, neponovljivo pozorišno iskustvo”.

“U filmskom maniru, njihovi komadi nude blještav, ekstravagantan doživljaj, istovremeno dodirujući najdublje strahove i pretvarajući putovanje u halucinaciju. Ono što čini njihiv rukopis posve posebnim jesu čudesen slike koje se ređaju u živoj, virtuoznoj montaži, uz precizan osećaj za scensko vreme i visok nivo estetskog savršenstva... U snažnoj sinergiji, Karizova i Šartije su izgradili jednu od najautentičnijih umetničkih trupa današnjice, čije se predstave iščekuju i percipiraju kao redak umetnički događaj”, istakao je žiri.

Piping Tom, foto: Olympe Tits

Beogradska publika već je videla više predstava trupe Piping Tom, koju su 2000. godine u Briselu osnovali koreografi Karizo (Argentina) i Šartije (Francuska) – “Ulica Vandenbranden br. 32”, “Otac” i “Izdaje se”.

Predstava “Dete”, koja je na programu i 20. marta u Madlenianumu, poslednji je deo trilogije, nakon komada “Majka” i “Otac”. Premijera je bila u Gradskom pozorištu Luksemburga 2019. godine.

“Na početku ćete videti jedno dete u šumi. Pokušali smo da „uđemo u glavu deteta”, da otkrijemo kako ono vidi svet i kako okruženje utiče na dete“, izjavio je Šartije.

Kako je ispričao, na početku rada na predstavi bilo im je lepo, jer “biti dete daje neverovatne mogućnosti, to je svet bogate mašte pomoću koje možete otići gde god hoćete”. Međutim, tokom rada na predstavi desili su se teški sukobi u Brazilu, u vreme izbora Bolsonara, a dva člana trupe su iz te zemlje i bili su jako pogođeni prizorima nasilja, vojske na ulicama...

“Naš komad je tada doživeo prekretnicu, uveli smo priču o nasilju, istraživali smo dečju igru, fizičke sukobe koji se u njoj često javljaju, kao i odakle to potiče. Došli smo do saznanja da postoje određeni duhovi koji šetaju kroz generacije. Ako postoji nasilnik u nekoj porodici, taj duh se može pojaviti ne odmah u sledećoj, nego tek posle nekoliko generacija, što je naročito važno ako govorimo o vremenu posle Drugog svetskog rata”, rekao je Šartije.

Scenografija predstavlja šumu, veliku stenu, klanac, “sve je veoma mračno, simbolizuje strahove i šta znači za dete biti izgubljen u šumi”, a “sve vreme smo zapravo u glavi male devojčice”, koju igra operska pevačica, mecosopran Euridika De Bol, dodao je Šartije.

Ji-Čun Liu, koja igra u sve tri predstave ove trilogije, izjavila je da je “Dete” drugačije od ostalih.

“Mi kao trupa uvek krenemo od onoga što je stvarnost, zatim idemo u neku vrstu sna, ili noćne more, pa se opet vratimo u realnost. Ali u ovoj predstavi sve od početka liči na san, od početka je sve moguće, gubi se realnost koju poznajemo. Istraživali smo strahove. Videćete i sukob ljubavi i destrukcije. Sve to ima poseban značaj danas, kada gledamo scene nasilja u svetu u kojem živimo i u kojem se čini da apsurdnost raste bez ikakvog limita”, rekla je Ji-Čun Liu.

Članica trupe Mari Giselbreht dodala je da se “Dete” razlikuje od njihovih drugih predstava i po tome što oni obično igraju karaktere ili situacije koje odgovaraju njihovim godinama, a sada prvi put dete igra sredovečna žena.

“To unosi element apsurda u ovu priču. Inače, tokom priprema smo dosta radili s decom, istraživali kako ona vide nasilje, takođe koliko im roditelji nedostaju tokom odrastanja, koji su to momenti kada fantazije eskaliraju...”, rekla je Mari Giselbreht.

Posle oba izvođenja predstave “Dete” na 19. BFI biće organizovan razgovor s publikom.

“To je ranije bila praksa Piping Toma, ali smo zbog pandemije morali da je prekinemo. Vrlo nam nedostaje razmena misli i utisaka s publikom i radujemo se što ćemo to sada obnoviti”, rekla je Mari Giselbreht.

Konferenciji je prisustvovao i Pjerđakomo Ćirela iz Gradskog teatra u Vićenci s kojim je BFI upravo potpisao protokol o saradnji.

Aja Jung je istakla da je taj teatar jedna od najvećih scena u Venetu za savremenu igru i pozorište, a ima i svoj festival, tako da postoji mnogo razloga za saradnju.

Pjerđakomo Ćirela je izjavio da su u Vićenci ponosni na saradnju sa BFI.

“Srećni smo što ćemo u Beogradu videti novu predstavu Piping Toma, koja će dogodine gostovati i kod nas. Oni su jedna od najuticajnijih grupa u Evropi i italijanska publika ih veoma voli, nezavisno od toga da li njihove kreacije nazivamo savremena igra, pozorište, fizički teatar”, rekao je Ćireli.

*Naslovna fotografija: Oleg Degtiarov

(SEEcult.org)