Pitanje slobode pojedinca više nego aktuelno

Predstava Beogradskog dramskog pozorišta “Let iznad kukavičjeg gnezda”, u režiji Žanka Tomića, biće izvedena 19. oktobra 200. put, a aktuelna je i dalje kao velika oda slobodi, smatra Dragan Bjelogrlić, tumač glavne uloge u toj drami o borbi pojedinca protiv sistema, metaforično smeštenoj u ludnicu.

“Ta oda slobodi čini ovaj izuzetni tekst uvek aktuelnim. Dok god postoji, čovek će tragati za nekom slobodom”, izjavio je Bjelogrlić 16. oktobra na konferenciji za novinare u restoranu “Berliner”, dodajući da se retko dešava da jedna predstava igra toliko godina, da toliko dugo bude aktuelna i da je sala još uvek puna.

“Postoje periodi u kojima se represija pojačava i predstava postaje aktuelnija, kao što je slučaj kod nas poslednjih par godina. Ali nije to samo kod nas. U većem delu sveta imamo situaciju da sistem želi da pojača kontrolu, konkretno u Americi je to dosta izraženo. A što se tiče nas, mi u stvari nikada nismo naučili šta je to demokratija”, rekao je Bjelogrlić povodom jubileja predstave “Let iznad kukavičjeg gnezda”, čija je premijera bila 5. novembra 2005. godine.

Komad Dejla Vasermana, crno-humorna satira o pojedincu u reperesivnom sistemu, mentalnim institucijama i slobodi duha, imao je prvo izvođenje 1963. na Brodveju s Kirkom Daglasom u glavnoj ulozi Mekmarfija. Usledio je čuveni film Miloša Formana, sa Džekom Nikolsonom.

“Kada se tekst pojavio bilo je to vreme hipi pokreta, studentskih demonstracija... Svet je mnogo više brinuo o ljudskim slobodama. Predstava govori o borbi pojedinca protiv sistema. U vreme gvozdene zavese to se malo prebacivalo i na totalitarizam u istočnom bloku, sa idejom da će u liberalnom kapitalizmu doći sloboda. Mi evo danas živimo taj liberalni kapitalizam u nekoj balkanskoj verziji i vidimo da je pitanje slobode pojedinca opet aktuelno, možda više nego ikad”, izjavio je Bjelogrlić.

Prema rečima Bjelogrlića, u vreme premijere u BDP-u, postojao je još uvek “eho 90-ih i režima Slobodana Miloševića, pa su gledaoci u predstavi prepoznavali odnos prema tom vremenu”.

“Onda su došle i ove godine i ljudi prepoznaju današnje vreme. Ta priča o ljudskoj slobodi je toliko univerzalna i kada se napravi jedna dobra predstava kao što je ova naša, onda ima mogućnost da komnicira u različitim vremenima, s različitim publikama na jednu istu temu. U tome je ključ dugovečnosti”, ocenio je Bjelogrlić.

U vreme premijere, kako je dodao, dolazila je publika koja je prethodno gledala Formanov film.

“U razgovorima nakon prvih 20, 30 izvođenja uglavnom su nas poredili s filmom. Onda je polako počela da dominira publika koja nije videla film. Mislim da je danas među gledaocima najviše onih koji prvi susret sa tim izvrsnim tekstom doživljavaju preko naše predstave. U svakom slučaju, bitno je što ovaj komad navodi ljude na razmišljanje o tome kako doživljavaju svoj pojam slobode i zarobljenosti u nekom sistemu”, istakao je Bjelogrlić.

Preme njegovom tumačenju teksta, Mekmarfi je ludacima otškrinuo vrata slobode i tu ih je zakopao.

“Jer, taman su bili lepo navikli da žive u sistemu gde je sve određeno unapred. Prestali su da razmišljaju o individualnoj slobodi, o mogućnosti da sami donesu odluku. Taman su se fino ušuškali, kao mi danas u svoje mikro svetove, pa kažemo – ja ni ne gledam televiziju, ma politika me ne interesuje... I dok živimo u tim lažnim mikro svetovima i hedonizmima, ovamo se iza brda valja svašta. Zato je ovaj tekst veliki. Pojavljuje se Mekmarfi koji im kaže – pa ne morate to da radite. Ali sistem se uključio i na kraju su mu izvadili mozak”, rekao je Bjelogrlić.

Upitan da se njegov lik promenio tokom 14 godina igranja, odgovorio je uz osmeh da je Mekmarfi ostario, dodajući da je predstava prošla kroz različite faze.

“Bio sam već u prilici da igram predstave koje su imale mnogo izvođenja – ‘Mala’ 170, ‘Moja draga’ 150, ‘Život Jovanov’ sto izvođenja… Tu se uvek desi ista stvar. Kada izađe premijera vi igrate rediteljsku zamisao, koncept, sprovodite ‘zadatke’ o kojima ste se sa rediteljem dogovorili. Onda negde između 10. i 30. izvođenja predstava zaživi, ansambl je uzme pod svoje i neke stvari se promene, nekada na bolje, nekad na gore, pa ta predstava siđe s repertoara. A kada je dobra osnova i ansambl je prisvoji, onda se dese dobre promene, kojih verovatno nisam ni svestan. Ansambl jednostavno živi tu predstavu”, rekao je Bjelogrlić.

Kao kuriozitet, naveo je da predstava “Let iznad kukavičjeg gnezda” već dosta godina svaki put traje gotovo identično i to oko pet minuta manje nego na premijeri.

“Obično se predstava malo raširi, glumci počnu da improvizuju, da uzimaju sebi vreme i kad treba i kad ne treba. Mi smo neke stvari malo skratili, neke ubrzali. Mislim da je bitan i taj tehnički aspekt, disciplina, da ansambl funkcioniše kao jedan, da nema individualnih iskakanja iako je to jedna od retkih predstava gde možete da vidite deset sjajnih uloga. Moje kolege igraju ludake, mogli bi da rade šta hoće. Dešavalo se u nekim postavkama da su „ludaci“ preuzimali predstavu i pravili svoj šou. Ako je u našoj postavci u nekoj fazi i bilo takvih tendencija, razgovarali smo i dogovorili se da ne može tako. I sada već dugo naša predstava izgleda kao jedan dobro izmontiran film”, rekao je Bjelogrlić.

Upitan odakle crpi inspiraciju da 200. put igra istu ulogu, odgovorio je da jako voli i tu predstavu i svoju ulogu i pozorište uopšte.

“Meni je ‘Let’ već dugi niz godina jedini kontakt s pozorištem. Igram najčešće jednom, retko dva puta mesečno i taj dan se zaista posvetim tome. Usmerim ka predstavi svu ljubav i privrženost, a i žal što ne igram više u pozorištu, zbog drugih obaveza i nedostatka vremena”, rekao je Bjelogrlić, napominjući da je pozorište osnova glume i da, za razliku od filma, glumac sa scene komunicira s publikom bez posrednika.

Bjelogrlić je izjavio da se posle predstave oseća jako umorno, ali da je to lep umor.

“Trudim se da svaki put igram sa svim svojim nadahnućem i ljubavlju. Kada u tom uspem, doživim neku vrstu katarze”, dodao je on.    

Što se tiče samog lika Mekmarfija, naveo je da je oduvek voleo da igra buntovnike, kao u filmu “Crni bombarder” ili u predstavi “Klasni neprijatelj”, a čak je i njegov lik Bobe u TV seriji “Bolji život” imao neku buntovničku crtu.

“Mekmarfi je takav lik da ako imate zrno buntovništva u sebi, ne možete da se ne zaljubite u njega. Pored toga, kao i svaki ozbiljno napisan lik, on nosi više različitih slojeva”, istakao je Bjelogrlić.

Predstava “Let iznad kukavičjeg gnezda” gostovala je po Srbiji, kao i u Rijeci, Puli, Varaždinu, učestvovala je na festivalu u Banjaluci.

“Siguran sam da bi izazvala pažnju u velikim centrima, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani. Mi stalno pričamo o nekoj turneji. Možda se to desi ove godine. Novi direktor BDP-a Jug Radivojević mi je rekao da bi on voleo da napravi tu turneju”, kazao je Bjelogrlić.

U predstavi igraju i Slobodan Boda Ninković, koji je lik Indijanca igrao u alternaciji sa Miloradom Mandićem Mandom, zatim Milan Čučilović, Milica Zarić, Daniel Sič, Feđa Stojanović, Marko Živić, Srđan Dedić, Savo Radović…

*Foto: Predrag Zagorac - BDP

(SEEcult.org)