Plamen Pariza, iz Moskve
Balet “Plamen Pariza” Alekseja Ratmanskog na muziku Borisa Asafjeva, posvećen Francuskoj revoluciji 1792. godine, videla je u direktnom televizijskom prenosu iz Boljšog teatra u Moskvi cela Evropa. Taj jedinstveni projekat realizovali su Boljšoj teatar i francuska kompanija Bel Air Media, a suština akcije sastojala se u tome što je balet “Plamen Pariza” direktno prenošen iz Moskve u 150 kino dvorana u Evropi: Velikoj Britaniji, Irskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Danskoj i, naravno u Francuskoj.
Balet “Plamen Pariza” Alekseja Ratmanskog na muziku Borisa Asafjeva, posvećen Francuskoj revoluciji 1792. godine, videla je u direktnom televizijskom prenosu iz Boljšog teatra u Moskvi cela Evropa.
Taj jedinstveni projekat realizovali su Boljšoj teatar i francuska kompanija Bel Air Media, a suština akcije sastojala se u tome što je balet “Plamen Pariza” direktno prenošen iz Moskve u 150 kino dvorana u Evropi: Velikoj Britaniji, Irskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Danskoj i, naravno u Francuskoj.
Balet “Plamen Pariza” (Les Flammes de Paris/Пламя Парижа) prvi put je na scenu Boljšeg teatra postavio koreograf Vasili Vajnonen 1932. godine, povodom 15-godišnjice Oktobarske socijalisitičke revolucije. Kao sižejna osnova za poslužio je roman Feliksa Gra “Marsejci” u kojem je opisan pad monarhije u Francuskoj 1792.
Baletska predsatava “Plamen Pariza” stekla je veliku popularnost publike, nekoliko puta je obnavaljana i održala se na repertoaru Boljšog teatra sve do 1960. Potom je cela koreografija uništena, pa je tek 2008. godine, na Novoj sceni Boljšog, tadašnnji umetnički rukovodilac najslavnije svetske baletske trupe, Aleksej Ratmanski, postavio novu verziju koju je 31. marta, zahvaljujući direktnom TV prenosu, videla publika širom Evrope.
Na prezentaciji tog kulturnog poduhvata decenije ukazano je da događaj ima poseban značaj za program kulturne razmene Rusije i Francuske tokom cele 2010. godine.
Predstavu je gledala i publika u jednom od najboljih pariskih bioskopa na Jelisejskim Poljima, izjavio je ruskim medijima generalni producent Bel Air Media Fransoa Dula.
Direktan prenos je poseban žanr, u njemu se oseća atmosfera pozorišta, a preneta je i pauza između baletskih činova na sceni.
Boljšoj teatar već godinama sarađuje sa kompanijom Bel Air Media - poverio joj je i snimanje baleta “Noć faraona”, “Pikova dama”, “Spartak”.., kao i opere “Evgenije Onjegin”.
Istovremeno sa TV prenosom “Plamena Pariza”, kompanija Bel Air Media snimila je predstavu na DVD, a snimak će biti emitovan 4. jula na francuskoj televiziji, na Dan pada Bastilje koji Francuska slavi kao nacionalni praznik.
U baletu “Plamen Pariza” učestvuje oko 120 igrača, među kojima su i velike zvezde kao što su Natalija Osipova, Denis Savin, Ivan Vasiljev, Ana Antoničeva, Genadij Janjin.
Publika u bioskopima nije mogla da gleda prenos baletske predstave besplatno, ali cena karata ipak nije bila tako visoka kao kad bi kupili ulaznicu za predstavu Boljšog teatra.
Sajt Boljšog teatra je www.bolshoi.ru
Branko Rakočević
