Pobednici 17. Slobodne zone
Najboljim angažovanim filmom 17. Festivala Slobodna zona u međunarodnoj konkurenciji proglašen je “Profesor Bahman i njegovi časovi” nemačke rediteljke Marije Špet, dok je u regionalnoj selekciji pobedio film “Između dve zore” turskog reditelja Selmana Nadžara.
Marija Špet u filmu “Profesor Bahman i njegovi časovi”, kako je istakao žiri, prateći godinu dana u jednom nemačkom razredu, postavlja bitna pitanja današnje Evrope - od migracija i multikulturalnosti, preko socijalne pravednosti obrazovnih politika, sve do ideje školske nastave.
Rediteljka je u video poruci na zatvaranju Slobodne zone 9. novembra u Domu omladine izrazila žaljenje što nije u Beogradu, ali i radost zbog nagrade, pogotovo na festivalu koji je posvećen ljudskim pravima. Zahvalila je svima koji su učestvovali i radili na njenom filmu, a posebno gospodinu Bahmanu, jer svojim učenicima “predaje mnogo više od onoga što stoji u bilo kom nastavnom planu i zato što je od učionice za njih stvorio dom”.
“Profesor Bahman i njegovi časovi” upravo je nominovan i za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarni film, a govori o nesvakidašnjem profesoru u Štatalendorfu, nemačkom gradu sa kompleksnom istorijom doseljenika i emigranata, koji pruža svojim učenicima, pripadnicima 12 različitih nacija, osećaj kao da su kod kuće.
Specijalno priznanje međunarodnog žirija, koji su činili Nebojša Slijepčević, Miroljub Stojanović i Jurica Pavičić, dodeljeno je izraelskoj rediteljki Vanesi Lapa za film “Šper ide u Holivud” koji kroz formu arhivskog dokumentarca propituje način na koji ljudi fabrikuju i recikliraju vlastite biografije.
Vanesa Lapa poručila je da ju je veoma dirnula nagrada, te da se oseća kao da je u Beogradu, iako nije bila u mogućnosti da dođe.
“Vaš festival zalaže se za ljudska prava i pokazuje svetu koliko je važno da se zauzmete za sebe, za društvo, za humanost i ljudskost uopšte. Želim da se zahvalim festivalu, žiriju, timu, a posebno publici bez koje ovo ne bi bilo moguće”, poručila je Vanesa Lapa, čiji film govori o pokušaju Alberta Špera da početkom 70-ih opere sopstvenu nacističku prošlost holivudskom adaptacijom svojih ratnih memoara “Sećanja iz Trećeg rajha”.
Žiri regionalne selekcije Horizonti Balkana, koji su činili Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arenliu, dodelio je nagradu za najbolji angažovani film reditelju Selmanu Nadžaru za ostvarenje “Između dve zore”, koji nudi tumačenje pravde i etike, podsećajući da ne postoji granica u održavanju i čuvanju pozicije moći.
Nadžara je vest o nagradi zatekla na aerodromu, pa se i on publici obratio video porukom, ističući da je veoma srećan što je njegov film nagrađen i što putuje po svetu. “Oduvek sam smatrao da je primanje nagrade onlajn surovo, ali, evo, i meni se to prvi put desilo”, poručio je Nadžar koji je priznanje posvetio svojim saradnicima ispred i iza kamera.
Specijalno priznanje u regionalnoj selekciji pripalo je filmu “Čekaj me” hrvatskog glumca i reditelja Damira Markovine, koji kroz “svoju svakodnevnu dinamiku govori o izazovima života sa onima koje najviše volimo, ali tu ljubav na suptilan način preslikava kako na naša mala društva i države u kojima se snalazimo tako i na nekadašnju državu u kojoj smo živeli”, istakao je žiri.
Nagradu je primio njegov otac Roko Markovina, koji se takođe pojavljuje u filmu. “Drago mi je što sam među vama, ali i što vam moram kazati da ovako izgleda kad nosač tacni u tom filmu, a to sam bio ja, mora primiti nagradu pored glavne glumice, bake, koja je nažalost umrla i pored druge glavne glumice, njezine ćerke a moje supruge, koja je 50 godina trpila sve što nam je život sijao i ostala normalna. Mislim da 80 odsto porodica na ovom prostoru ima sličnu ili istu priču”, poručio je otac Damira Markovine, rođenog inače u Beogradu.
Nagrada "Human rights" pripala je hrvatskoj rediteljki Tihi Gudac za film “Žica”, koji se iz više perspektiva bavi gorućom temom tihog, često teško uočljivog fašizma sa kojim smo gotovo svakodnevno suočeni, dovodeći ga u vezu sa pitanjem migranata, možda najvećim problemom i sramotom savremenog društva.
“Nalazimo se u zemljama koje ovih dana predstavljaju vrata Evrope. Ono što mnogi ne znaju, a što je činjenica, jeste da su evropske granice sada ožičene gore nego što su bile u Drugom svetskom ratu”, kazala je Tiha Gudac, čiji se film bavi podizanjem žičane ograde na području kanjona reke Kupe, čime je Slovenija pretvorila Hrvatsku u pomalo nespremnu tampon zonu za priliv izbeglica koje dolaze iz Bosne u pokušaju da stignu do Evrope. Zbog te barijere, uobičajen način života je nestao i stvorena je nova dinamika.
Prema rečima Tihe Gudac, koja je debitovala nagrađivanim filmom “Goli” (2014), velika je privilegija biti umetnik u ovom vremenu izazova, u svetu koji ruši mostove i diže zidove. “Nadam se da moj film može pomoći u tome da učinimo nešto što je drugačije od toga i da uspostavimo dijaloge”, izjavila je Tiha Gudac, zahvalivši beogradskim kolegama na podršci bez koje ne bi završila film.
Selektor Ivan Bakrač na zatvaranju Slobodne zone, foto: Tanja Drobnjak
U selekciji 14+ nagrađen je film “Ja nikada ne plačem” poljskog reditelja Pjotra Domalevskog o devojci koja iz malog mesta kreće sama na put za Irsku da bi uspostavila vezu sa otuđenim ocem.
“Kroz ovaj film sagledali smo i poistovetili se sa surovošću i istinama današnjeg sveta u neposrednom okruženju”, naveo je omladinski žiri, koji su činili Iva Vujović, Dunja Trifunović, Helena Sekulić, Tara Dragojević, Katarina Beković, Mateja Jovanović i Nevena Mitrović.
Najboljim filmom u novoj selekciji 8+ proglašen je “Ja sam Greta” švedskog reditelja Nejtana Grosmana o mladoj aktivistkinji za životnu sredinu Greti Tanberg, koji je žiri ocenio kao inspirativan film sa veoma snažnom porukom. Kako je istaknuto, pre svega podstiče mlade na aktivizam i “daje im motivaciju da menjaju svet oko sebe i bave se aktuelnim problemima, za njihovo dobro i dobro celog okruženja”.
“Hvala veliko na nagradi, nadam se da ste uživali u filmu”, izjavio je Nejtan Grosman, koji se publici javio iz “iste sobe u kojoj je, najvećim delom, film i montiran”.
Video poruka Nejtana Grosmana, foto: Olivera Inđić
Nagradu publike osvojio je domaći film “Duga resa”, autorski projekat grupe Škart, koji je premijerno prikazan na 17. Slobodnoj zoni, a govori o domaćici Mici S. iz predgrađa koja, ukrašavajući resama tegle zimnice, dolazi do pronalaska koji će joj promeniti život i život mnogih do kojih doputuju njene navlakvake. Istovremeno, u drugim kućama, rese domaćinima i domaćicama zadaju nove nevolje…
Producent filma Vladimir Šojat primio je nagradu u ime reditelja Dragana Protića Prote iz Škarta.
“Ako vas interesuje šta je to buksna i kako se popravlja, koje su osnovne aktivnosti Kreativno-rekreativne radionice Kluba penzionera u Dugoj Resi ili kako se zove konj Kalamiti Džejn, ja vas pozivam da ili onlajn ili u nekom kasnijem prikazivanju pogledate film”, poručio je Šojat.
Festivalski program, održan od 6. novembra i u Novom Sadu i Nišu, završen je filmom “Spenser” Pabla Laraina o pokojnoj princezi Dajani.
Kao i prethodnih godina odabrani festivalski favoriti biće prikazani 10. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda – “Balada o beloj kravi”, “Spenser” i “Najgora osoba na svetu”, a najveći deo festivalskog programa biće dostupan širom zemlje od 10. do 20. novembra putem onlajn platforme KinoKauch.
*Naslovna fotografija: Tiha Gudac preuzima nagradu Human Rights (Tanja Drobnjak)
(SEEcult.org)
