Pobednici 32. Animafesta
Gran pri 32. Animafesta u Zagrebu dodeljen je portugalskom filmu “Smetlar” (O homem do lixo) rediteljke Laure Gonçalves, koji je dobio i nagradu publike “Mr. M” kao najbolji film iz programa Velikog takmičenja kratkometražnog filma. Time se peti put u višedenijskoj istoriji Animafesta poklopilo mišljenje stručnog žirija i publike, što je, kako su istakli organizatori, neoboriv dokaz visoke kompetentnosti i zahtevnosti posetilaca tog festivala.
Svetski festival animiranog filma – Animafest završen je 11. juna ceremonijom dodele nagrada u Kinu Studentskog centra, a žiri Velikog takmičenja kratkometražnog filma, koji su činili Paul Driessen, Les Mills, Alex Dudok de Wit, Ana Nedeljković i Igor Grubić, nagradio je “Smetlara” uz obrazloženje da ga je mnogo toga u tom filmu zadivilo.
“Prirodnost dijaloga. Toplina i intima porodičnog okruženja. No, ponajviše nežnost kojom je ispričana ova priča o velikodušnosti usred političkih i ekonomskih nedaća u Portugalu. A tu je i majmun”, naveo je žiri, koji je nagradu “Zlatni Zagreb” za kreativnost i inovativno umetničko postignuće dodelio Hugu Covarrubiasu za čileanski film “Bestia”.
Laura Gonçalves, foto: Animafest
Navodeći da su se mnogi filmovi na 32. Animefstu dotakli teme političkog nasilja, žiri je istakao da nigde, međutim, “hladnoća okrutne države nije pamtljivije izražena nego u grubom, nepomičnom licu lutke u ovom filmu, čija priča podseća na užase čileanske fašističke diktature”.
Nagrada “Zlatko Grgić” za najbolji prvi film napravljen izvan obrazovne institucije otišla je francusko-izraelskom “Pismu prascu” (Letter to a Pig) Tal Kantor, uz obrazloženje žirija da “svinja može biti odbojna i slatka, okrutna i pametna, a ovaj film stavlja ovu kompleksnu životinju u srce bogato dvosmislene, elegantno zamišljene priče o Holokaustu iz neobične perspektive”.
Članovi žirija dodelili su i posebna priznanja, pa je Igor Grubić nagradio poljsko-kanadski film “Nemoguće figure i druge priče I” (Impossible Figures and Other Stories I) Marte Pajek, jer “vodi na putovanje postapokaliptičnim, napuštenim gradom, u kojem protagonistkinja u sutonu svog života promišlja ličnu i kolektivnu povest. Tema i minimalistički stil postižu snažan poetski učinak, te zajedno pokreću pitanja koja u današnjem društveno-političkom vremenu postaju sve aktuelnija. Jesmo li kao civilizacija išta naučili ili se iznova vrtimo u začaranom krugu?”, naveo je u obrazloženju Grubić.
Alexa Dudok de Wita posebno je dotakla jezgrovitost i fina zloba nemačke “Stvari” (Ding) Maltea Steina, nastala u autorovoj samostalnoj produkciji, koja ga, kako je naveo, nije toliko podstakla na razmišljanje, koliko je u izazvala osećaj gađenja, pa čak i gnušanja, akutne teskobe te olakšanja kada je na kraju prasnuo u smeh.
Les Mills je posebno priznanje uručio francuskom filmu “Progutati svemir” (Swallow the Universe) kolumbijskog autora Nieta. “Nikada nisam uzeo trip, ali zamišljam da to tako izgleda. Ovaj film čudesno je živopisno putovanje bizarnom džunglom, vrlo vešto realizovano, neverovatno snažno i pamtljivo iskustvo”, naveo je Mills.
Ana Nedeljković odabrala je slovenačko-nemačko-francuski film “Steakhouse” Špele Čadež, koji je “pronašao efektan i vizuelno snažan način da progovori o porodičnom i verbalnom nasilju, temama koje su mnogi doživeli, ali o njima nikada nisu razgovarali”.
Paul Driessen je posebno priznanje dao francuskom filmu “Oderana” (Écorćée) Joaćima Hérišéa (Komadoli Studio), jer ga je ta jeziva priča o dve sestre povezane nogom sa zastrašujuće skrpanim lutkama podsetila na “Dve sestre” Caroline Leaf. “Odlična mi je scena kada jedna od sestara odreže sebi nogu, te kako je kapanje krvi prikazano u stilu celokupnog dizajna filma”, naveo je Driessen.
Prema odluci žirija Velikog takmičenja dugometražnog filma, koji su činili Olga Pärn, Aya Suzuki i Anastasiya Verlinska, Gran pri pripao je češko-francusko-slovačkom filmu “Maad, moje sunce” (Moje slunce Maad) Michaele Pavlátove – majstorski režiranoj priči koja “zamagljuje granice očaja i nade, koja nas tera da proživimo bol odbacivanja i toplinu prihvatanja”.
Michaela Pavlatova, foto: Animafest
Isti je žiri odlučio dodeliti i dva posebna priznanja. Prvo je pripalo japansko-francuskom filmu “Deseci severa” (Ikuta no kita) Kojija Yamamure, koji prikazuje nadrealističku struju svesti, dosad neviđenu u crtanoj animaciji. “Majstorski oslikano platno snova i strahova uznemiruje nas i slikovnošću i muzikom”, istakao je žiri. Drugo posebno priznanje žiri je dao francusko-nemačko-češkom filmu “Prelaz” (La traversée) Florence Miailhe, “izvanrednom prikazu istinskog potencijala animacije koji naglašava priču kroz ovu snažnu umetničku formu te emocionalno povezuje publiku s likovima na putu prema slobodi”.
Objedinjeni žiri takmičarskog programa studentskog i hrvatskog filma, u sastavu Alexandra Ramires, Jelena Popović i Igor Prassel, dodelio je nagradu “Dušan Vukotić” za najbolji studentski film francusko-tajvanskom “Džemu od leptira” (La Confiture de papillons) Shih-Yen Huang, nastalom na ENSAD-u (École nationale supérieure des Arts Décoratifs), za ličnu priču jedne kćeri koja se koristi metaforom beskonačne smrti domaćih životinja za prikazivanje svog odnosa s nemarnim ocem.
Finansijsku nagradu u iznosu od hiljadu evra, koja pripada najboljem studentskom filmu, dodeljuje Zagrebačka banka.
Posebna priznanja pripala su filmovima “Mama, što je psu?” (Maman, il a quoi le chien?) Lole Lefevre (Francuska, Atelier de Sèvres) za dosledno izvedenu intrigantnu priču o divljim nagonima razbuktale seksualnosti koja se kosi s neprirodnim moralnim tabuima društva, te filmu “Nemoralan” (L'immoral) Ekina Koce (Francuska, La Poudrière) jer pokazuje koliko su štetne ljudska pasivnost i agresivnost. Temi se pristupa pomoću vrlo minimalističke animacije, da bi se ispričala crnohumorna priča koja predstavlja vrlo uobičajen način našeg svakodnevnog života.
Najboljim hrvatskim filmom proglašen je “11” Vuka Jevremovića u samostalnoj produkciji zbog “nepokolebljivo filigranskih linija i boja koje se stapaju u neobuzdanoj sinhroniji s pritiskom iz krvnih žila i s tribina”, te za “majstorsko kinetičko istraživanje čoveka, životinje i lopte u jeku teskobe kaznenog udarca”. Njemu pripada i finansijska nagrada u iznosu od hiljadu evra koju dodeljuje Društvo hrvatskih filmskih reditelja.
Posebno priznanje uručeno je Jeleni Oroz za “Pisma na kraju šume”, u produkciji Bonobostudija, za “originalan i prelep umjetnički stil, glatku animaciju, savršenu montažu i ritmičnu muzičku pratnju”, no pre svega za “trud da decu nauči da pišu, jedu ukusno voće i povrće te, najvažnije od svega, da ne budu pohlepna i da radije budu dobri prijatelji”. Posebno priznanje za najbolju hrvatsku manjinsku koprodukciju dodeljeno je filmu “Ljubav u doba ekonomije bazirane na ugljenu” Tomasza Siwińskog, u koprodukciji studija Letko i Adriatic Animationa, a nagrađen je za vizuelnu doslednost i pristup temi, ali i za “estetiku koja nam pomaže shvatiti ljudsku toplinu usred hladne zime te nas navodi na razmišljanje o težini industrijskog krajolika u našoj evoluciji”.
Žiri selekcije VR animacije (Eva Cvijanović, Milen Alempijević i Franziska Bruckner) dodelio je nagradu tajvanskom radu "Samsara" Hsin-Chiena Huanga, jer ih je to “uranjajuće putovanje kroz vreme i prostor odvelo u čarobne paralelne svemire i proširilo im svest”. Posebno priznanje dodeljeno je kanadsko-belgijskom projektu “Marco & Polo Go Round” Benjamina Steigera Levinea, jer “neki događaji prevrnu svet naglavačke”.
Žiri programa za decu (Ema i Jakov Barbarović, Gita Gugo, Lala Spremo i Nika Vrbanić) dodelio je glavnu nagradu korejskom filmu “Piropiro” autorke Miyoung Baek, a posebno priznanje pripalo je francusko-gruzijskom filmu “Franzyjina čarobna juha” (La Soupe de Franzy) Ane Chubinidze.
Nagrada publike “Mr. M” za najbolji film iz programa Velikog takmičenja dugometražnog filma pripala je “Prelazu” Florence Miailhe.
Prema najavi organizatora, 33. Svetski festival animiranog filma biće održan od 5. do 10. juna 2023.
(SEEcult.org)
