Poboljšati status slobodnih umetnika
Učesnici panela “Izazovi kreativne industrije”, održanog u Privrednoj komori Srbije (PKS), zaključili su da je radi što kvalitetnijeg doprinosa razvoju sektora kulture neophodno poboljšanje statusa slobodnih umetnika kroz regulativu koja se bavi njihovim poslovanjem, oporezivanjem i prihodovanjem.
Za realizaciju novih inicijativa važna je saradnja umetničkih udruženja sa resornim državnim institucijama i asocijacijama privrede, zaključili su učesnici panela čiji je domaćin bila Grupacija muzičkih izvođača i muzičkih autora Udruženja za kreativnu industriju PKS.
Dr Hristina Mikić, ekspert u oblasti ekonomije kreativnog sektora, podsetila je da je Bernskom konvencijom o zaštiti književnih i umetničkih dela prepoznata specifičnost umetničkog stvaralaštva i značaj za kulturni i ekonomski razvoj. Njom je identifikovana neophodnost razvoja ekonomskih mera za podršku umetničkom stvaralaštvu, posebno razvoju fiskalnih instrumenata.
Unesko je 1980-ih godina, kako je dodala, doneo preporuke o statusu umetnika za svoje članice kako bi se zaštitili umetnici i kulturni razvoj.
Neophodno je stoga uvesti poreske olakšice za stimulaciju umetničkog stvaralaštva pored direktnih državnih davanja, jer država neće imati mogućnosti da podrži razvoj kreativnog sektora, rekla je ona, saopštila je PKS.
Srbija je na panelu označena kao jednao od retkih zemalja kojima je praksa plaćanje poreza i doprinosa na svaki pojedinačni prihod koji se ostvari, do je većina zemalja Evrope već prekinula tu praksu.
Ana Stanić iz Udruženja za kreativnu industriju PKS, moderatorka razgovora, navela je kao primer dobrog rešenja iz zemalja okruženja ona koja su na snazi u Hrvatskoj, dok je generalni sekretar SEMUS Igor Jovičić rekao da je neophodno da se usklade poreske politike sa kulturnom politikom Srbije koja je jasno navedena u članu 3 Zakona o kulturi, gde se garantuje ravnopravnost rada svih subjekata u kulturi, podsticanje raznolikosti kulturnih izraza i podsticanje razvoja međunarodne saradnje i razmene u kulturi, mobilnosti umetnika i prihvatanja dobrih praksi, u cilju jačanja kreativnosti i inovativnosti aktera u kulturi.
Istoričarka umetnosti i suosnivačica X vitamin galerije Ksenija Marinković iz Asocijacije umetničkih galerija Srbije dala je primer šireg dijapazona poreskih mera u vidu poreskih olakšica koje mogu stimulisati razvoj umetničkog tržišta, poput smanjenja poreske stope na promet umetničkiim delima, priznavanja ulaganja u umetnička dela kao poslovni rashod kompanija i obaveznog izdvajanja za umetničko opremanje novoizgrađenih objekata.
Učesnici panela razmotrili su i pitanja uticaja izmena zakona pre više od dve decenije na poslovanje umetničkog sektora i slobodnih umetnika, kao i izazove sa kojima se susreću umetnici, kako prilikom stvaranja, tako i plasiranja svojih dela.
*Naslovna fotografija: Bilge Can Gürer/Pixabay
(SEEcult.org)
