• Search form

09.11.2019 | 16:17

Počast pulskom glasu razuma 90-ih

Počast pulskom glasu razuma 90-ih

Dokumentarni film “Tusta” o frontmenu pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule Branku Črncu (1955-2012) izazvao je veliko interesovanje publike na festivalu Slobodna zona, a reditelj i koscenarista Andrej Korovljev, koji je razgovarao s publikom posle projekcije 8. novembra u prepunom Domu omladine Beograda i 9. novembra u festivalskom programu Kafa sa autorima, kaže da je osećao potrebu da oda počast nečemu što je bilo više od same muzike.

“Ja sam iz Pule, isto kao i direktor fotografije Goran Legović. Odrastali smo na toj muzici, poznavali smo tog čoveka. Jednostavno, osećali smo potrebu da odamo počast nečemu što je za nas bilo puno više od same muzike ili neke poruke. Smrt Branka je prelomila da kažemo – idemo sad, moramo to odmah napraviti. Ali onda je proces trajao punih šest godina jer je bilo jako puno materijala”, rekao je Korovljev o motivima da uradi film “Tusta”.

Njegov emotivan i socijalno angažovan film, kroz arhivske materijale i intervjue sa članovima benda, kolegama i savremenicima, govori o neočekivanom proboju sredinom 80-ih godina i meteorskom usponu grupe čiji su članovi bili radnici brodogradilišta “Uljanik”, kao i o ograničavanjima i zabranama benda 90-ih godina usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj.

Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji posle raspada SFRJ (2000. godine u Hali sportova).

Prateći poslednje godine, raskol u bendu i preranu smrt Tuste, kroz dirljiva svedočenja članova porodice i prijatelja, film otkriva i njegovu manje poznatu intimnu, ljudsku dimenziju.

Prema rečima Korovljeva, dugo je sa montažerkom i koscenaristkinjom Vesnom Biljan sedeo u montazi i gledao šta bi i gde bilo najispravnije staviti kako bi otpratili dramaturšku celinu.

“Malo smo se slagali, malo ne. Pitali smo i saradnike da li bi neka pesma odgovarala na tom mestu, pogotovo producentkinju Nedu Frank koja odlično pozanje opus KUD Idijota. U finalnoij verziji učestvovali smo skoro svi”, naveo je Korovljev.

Prva montirana verzija trajala je čak pet sati. Videlo ju je dosta ljudi, a interesantno je da je većina rekla - odlično je, ali je kratko, nije sve rečeno, ima tu još milion priča, anegdota, to zaslužuje čitavu seriju…. Međutim, kako je dodao, bilo je neophodno napraviti još kraću verziju radi bioskopske distribucije, verziju koja će biti prijemčiva široj publici.

“U montaži smo puno pričali i o tome kome se obraća ovaj film – fanovima ili onima koji ne znaju puno o temi. Pričali smo i o čemu je ovaj film – o čoveku, o muzici, o heroju radničke klase? Bilo je teško prelomiti. Cilj je bio da film bude komunikativan za bioskopsku publiku”, naveo je Korovljev.    

Na pitanje zašto u filmu nema priče o uticaju KUD Idijota na mlađu generaciju, poput Goblina ili Ateist repa, Korovljev je rekao da su se bavili tom idejom, ali su zaključili da bi priča o nasleđu, o uticaju na pank i rok scenu i muzički i idejno, film odvela u drugom pravcu.

“Postao bi malo više klasični muzički dokumentarac koji puno više priča o muzici nego o ljudima koji su je stvarali”, dodao je Korovljev.
 
Govoreći o formi filma, naveo je da su kombinovali talking heads i arhivske materijale, kojih je pritom bilo u oskudici.

“Tu moram da kudim KUD Idijote, jer oni po nekoj internoj odluci nisu dozvoljavali snimanja njihovih koncerata. I snimaka gostovanja u medijima je jako malo, dugo su smatrani neprijateljima, podrivačima sistema. Bili smo jako ograničeni sa arhivom i jedva smo se čupali. Tako smo morali da idemo na taj podžanr dokumentaraca - talking heads. Jako oskudna arhiva predstavljala nam je problem. S druge strane, svi sagovornici pričali su na vrlo sugestivan i emotivan način, iz duše. Na kraju smo i mi osetili olakšanje, shvatili da je to prava stvar, jer to su sve ljudi koji su ih na iskren način doživeli, voleli, mnogo toga i zajedno proživeli, poput Petra Janjatovića koji je bo intimus KUD Idijota”, naveo je Korovljev.

U filmu govore i Boris Furlan, Dragan Kremer, Zoran Predin, Sejo Sekson, Goran Tanevski, Rambo Amadeus...

“Tusta” je hrvatsko-srpsko-makedonska koprodukcija, a osvojio je nagradu publike na Liburnia Film Festivalu, a svetsku premijeru imao je prethodno na 22. Motovun fim festivalu, pa je prikazan na Dokufestu u Prizrenu i drugim festivalima u regionu. Trenutno je i na programu 18. Festivala evropskog filma Cinedays u Skoplju.

Branko Črnac Tusta preminuo je u oktobru 2012. godine u 57. godini, nakon borbe s rakom pluća.

Prijatelji KUD Idijota širom regiona organizovali su bili u mesecima pre Tustine smrti humanitarne koncerte kako bi pomogli njegovo lečenje.

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, SIGNALizam, jedna moja avantura
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r