Počinje 43. BITEF

Predstava “Plavi zmaj” velikog kanadskog reditelja i dramskog pisca Robera Lepaža (Lepage), angažovani švajcarski komad “Airport kids”, “Pisac” o najpoznatijem norveškom piscu kvislingu Knutu Hamsunu, holandski “Logor” o Aušvicu, scenska verzija Marksovog “Kapitala”, “Odmor od povjesti” zagrebačkih “Bacača sjenki” i domaće predstave “Brod za lutke” i “Sanjari”, čine glavni program 43. Beogradskog internacionalnog teatarski festivala (BITEF), koji je posvećen umetnosti u vremenu krize kapitala, a počinje 15. septembra predstavom “Sutra” londonskog Sadler’s Vels teatra sa tibetanskim monasima iz manastira Šaolin.

Koselektori 43. BITEF-a Jovan Ćirilov i Anja Suša osmislili su ovogodišnju temu “Kriza kapitala - umetnost krize” kao kritiku korporativnog kapitalizma i njegovog sistema vrednosti, a izabrali su sedam stranih i dve domaće predstave koje dokazuju tezu da u umetnosti nema krize i izražavaju društveni angažman na nov način.

BITEF je i sam pretrpeo posledice krize kapitala, pa su i glavni i prateći program ove godine skraćeni u izvesnom smislu zbog nedostatka sredstava, ali se to nije odrazilo i na sam kvalitet predstava, a prema rečima Ćirilova na konferenciji za novinare 14. septembra, dostojanstveno će biti obeležena i 20-godišnjica smrti legendarne Mire Trailović, čijim je imenom nazvan i Gran pri za najbolju predstavu.

Povodom dve decenije od smrti Mire Trailović, u Muzeju pozorišne umetnosti biće otvorena izložba karikatura i crteža Ćirilova, a biće prikazan i film “Talijina smrt”.

Ćirilov je rekao da među karikaturama nema Mirine, jer nije nikada crtao likove koji su mu bili najbliži, osim svoje bivše supruge, ali tek posle razvoda.

BITEF će biti otvoren u Sava centru predstavom “Sutra” londonskog Sadler’s Vels teatra, u koreografiji Sidija Labrija Šerkaujia (Cherkaoui), dobitnika Specijalne nagrade na 39. BITEF-u za predstavu “Rien de rien” 2000.

Šerkauji u predstavi “Sutra”, s tibetanskim monasima Šaolan manastira, istražuje hinduističku mudrost Budinih sutri, a virtuozne pokrete vekovne tradicije kung-fua, tretira kao potragu za jedinstvom fizičkog i duhovnog, ugrađujući ih u svoje iskustvo evropske savremene igre.

Posle višegodišnjih pregovora, na BITEF-u će biti predstavljen i veliki kanadski reditelj i dramski pisac Lepaž (Lepage), i to najnovijim ostvarenjem “Plavi zmaj”, u izvođenju Ex Machine iz Kvebeka.

Dobitnik Evropske pozorišne nagrade 2007. godine, Lepaž nastavlja da se bavi sudbinom kanadskih Kineza koju je tretirao u svojoj čuvenoj predstavi “Trilogija zmaja”, a pre svega likom Lamontanja, koji odlazi u šangajski kvart Mongašan pretvoren, za vreme današnjeg kineskog privrednog buma, u umetnički centar.

Publika ipak neće moći da vidi i samog Lepaža, budući da je zauzet pripremom opere, a u predstavi “Plavi zmaj” pojaviće se njegova saradnica Mari Mišo (Marie Michaud), koja je je i koautorka “Zmajeve trilogije”.

Mari Mišo je rekla da je sa Lepažom “ekstremno dobro igrati”, napominjući da je u prvobitnu postavku predstave sa dva lika vremenom ubačen treći, koji igra Kineskinja Tai Wei Foo, unoseći i tradicionalnu kinesku kulturu, kao i nešto od savremenog kineskog društva koje je u velikim promenama.

Lepažov pomoćnik u režiji “Plavog zmaja” Feliks Dažne (Félix Dagenais) rekao je da je za tu predstavu, koja će biti igrana od 16. do 18. septembra u JDP-u, karakteristično da je krenula bez posebnog teksta, koji je stvaran tokom produkcije i menjan u svakom izvođenju na bolje, postajući sve pročisćeniji.

Publika BITEF-a videće i predstavu teatra Vidi iz Lozane “Airport kids”, u režiji Lole Arias i Štefana Kegija, koji je već gostovao u Beogradu, a govori o deci bez zemlje, koja žive na svetskim aerodromima.

Predstava “Airport kids” je primer pozorišnog angažmana u novoj formi, a Kegi je nedavno dobio Specijalnu nagradu Evropske pozorišne unije za nove forme u teatru.

Ponovo na BITEF-u gostuje i zagrebačka trupa Bacači sjenki, koja je osvojila Specijalnu nagradu za predstavu “Ex-pozicija” pre dve godine, a sada će izvesti predstavu “Odmor od povjesti”, u kojoj nema priče, niti vidljive glumačke igre, već samo prepuštanja gledalaca polusnu i slobodnom maštanju o “intimnoj povjesti koja nas miluje, jer smo od stvarne potpuno izluđeli”.

Bacači sjenki izvešće tu predstavu, čiji su autori Boris Bakal i Katarina Pejović, u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” 20. i 21. septembra.

Norveška predstava “Pisac” o najpoznatijem norveškom piscu kvislingu, Knutu Hamsunu, biće izvedena i u Beogradu i u SNP-u u Novom Sadu, a prema navodima Jo Stromgren teatra iz Bergena, to je pokušaj da se dobitniku Nobelove nagrade, optuženom za veleizdaju, dopusti ponovni razgovor sa nekim ko pripada trećoj generaciji posle njega i ko možda drugačije gleda na uvek prikriveno minsko polje koje priziva slobodu mišljenja i govora.

Povodom predstave “Pisac”, u Ateljeu 212 biće održan 23. septembra i okrugli sto “Kvinslinzi i umetnost”, koji će voditi Milan Vlajčić, a među učesnicima će biti Kokan Mladenović, Siniša Kovačević, Dragoljub Mićunović, Borka Pavićević, Branimir Stojanović Trša i Želimir Žilnik.

Mladenović je najavio da će Atelje tim okruglim stolom početi seriju intrigantnih polemika tokom nove sezone, a sledeća tribina biće 5. oktobra - na godišnjicu demokratskih promena, a pokušaće da odgovori kako se petooktobarska energija pretvorila ni u šta.

Među predstavama u glavnom programu BITEF-a, biće i “Logor” holandskog Teatra Hotel Modern iz Roterdama, u kojoj je upotrebljeno 2.000 lutaka, a bavi se temom Aušvica, najvećeg stratišta u Drugom svetskom ratu. Dva animatora, stvaraoca te predstave, prikazuju lutkama sudbinu nekoliko miliona žrtava najvećeg genocida u istoriji čovečanstva.

Predstava “Logor” je obišla svet, a Hotel Modern ju je specijalno obnovio za 43. BITEF.

Nemački Šauspilhaus iz Dizeldorfa predstaviće u završnici scensku verziju Marksovog “Kapitala”, koju su režirali Helgard Haug i Daniel Wetzel u okviru projekta Rimini-protokol, koja najviše i odgovara temi 43. BITEF-a.

Rimini projekat je poznat po predstavama u kojima ne igraju ni glumci ni amateri, već ljudi koji se bave temom koju pozorište obrađuje. U predstavi “Kapital” oni ih nazivaju “specijalistima”. Oni su germanisti, romanisti, slavisti, istoričari, novinari, električari, elektroničari i prodavci u supermarketu sa sklonošću ka politici. Na svoj način bave se aktuelnošću Marksovog “Kapitala” u trenutku kada se i ekonomisti vraćaju Marksu da bi možda potražili spas za liberalni kapitalizam.

Domaću scenu na 43. BITEF-u predstavlja nagrađivana drama “Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Ane Tomović i produkciji Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koja je pobedila ove godine na Sterijinom pozorju, a bavi se sudbinom ženskog bića u savremenom svetu.

U “Brodu za lutke” uživo će nastupiti poznati hrvatski muzičar Darko Rundek, koji je i autor muzike za taj komad.

Druga domaća predstava na 43. BITEF-u je komad “Sanjari” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, retko izvođeno delo međuratnog pisca Roberta Muzila, u režiji Miloša Lolića, koji je istražio večne teme čovekove osećajnost, nudeći inovativno delo svetskog modernizma.

Predsednik žirija 43. BITEF-a je Patris Pavis (Patrice), a članovi Roland Šimelfening (Schimmelpfennig) iz Nemačke, Oliver Frljić iz Hrvatske, Vladimir Aleksić i Maja Pelević.

Nakon proglašenja pobednika 43. BITEF-a i zvaničnog zatvaranja “Kapitalom”, 26. septembra u Sava centru gostovaće i Dojčes teatar iz Berlina predstavom “Bure baruta” Dejana Dukovskog, u režiji Dimitera Gočeva (Gotscheff), koprodukcijom Bitef teatra sa Bijenalom u Veneciji i Berliner Festspiele, u kojoj igra i Birgit Minihmajer (Minichmayr), koju je nemačka kritika progasila glumicom sezone.

Iako ove godine neće biti programa “Show case”, koji je obuhvatao domaće u duhu BITEF-a, sačuvani su programi “Polifonija” (deset predstava u popodnevnim satima) i “BITEF na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Grad Beograd podržao je BITEF sa 32 miliona dinara, što je na nivou prethodnih godina. Ministarstvo kulture dalo je 11 miliona, a vojvođanske i novosadske vlasti 2,5 miliona.

BITEF su pomogli i strani kulturni centri, a Jat Airways je glavni i praktično jedini sponzor.

Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program festivala nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)