• Search form

30.08.2017 | 16:32

Počinje javna rasprava o Strategiji razvoja kulture

Počinje javna rasprava o Strategiji razvoja kulture

Javna rasprava o Predlogu strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine počinje 1. septembra u Novom Sadu, a do kraja meseca biće održana i u Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici,  Kragujevcu, Nišu i Beogradu.

Na prvoj javnoj raspravi, koja će biti održana 1. septembra u 14 sati u Matici srpskoj u Novom Sadu, uvodna izlaganja imaće ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavlјević, te predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić i predsednik ogranka SANU u Novom Sadu akademik Stevan Pilipović. Među učesnicima će biti direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka dr Vuk Vukićević, akademik Miro Vuksanović, predstavnik Univerziteta u Novom Sadu Snežana Smederevac i drugi, najavilo je 30. avgusta Ministarstvo kulture.

Na pitanja i predloge učesnika javne rasprave odgovaraće pomoćnici ministra kulture i informisanja Aleksandra Fulgosi, Ivana Dedić, Asja Drača Muntean, dr Dejan Masliković i Olivera Živanović, te sekretar Ministarstva Igor Jovičić i poseban savetnik ministra kulture dr Dragan Hamović.

Po završetku uvodnih predavanja, kako je najavljeno, prisutni će imati priliku da postave pitanja i iznesu sugestije i predloge predstavnicima Ministarstva.

Nakon Novog Sada, planirano je da javne rasprave budu održane 4. septembra u Subotici, 7. septembra u Užicu, 12. septembra u Kosovskoj Mitrovici, 14. septembra u Kragujevcu, 18. septembra u Nišu i 28. septembra u Beogradu.

Ministarstvo kulture objavilo je bilo 1. juna Nacrt strategije razvoja kulture i pozvalo stručnu i najširu javnost, kao i sve ostale zainteresovane, da prouče taj dokument i preko sajta Ministarstva iskažu svoje sugestije, predloge i komentare.

Kao i Nacrt, i Predlog strategije sadrži opredeljenja države i definiše strateške prioritete i pravce razvoja kulture u Srbiji, nastojeći da uvaži, vrednuje, očuva i razvije “sve ono što je, kao živa i produktivna tradicija, svaka epoha i kulturno-civilizacijska formacija trajno priložila celini kulture građana Srbije i Srba na širem kulturnom prostoru”.

Prema tekstu Predloga strategije, dimenzije srpske kulture koje se prepoznaju i neguju su: slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti, koja podrazumeva da Srbija i u oblasti kulture očekuje značajnu potporu od evropskih ustanova, a “sama čini znatne napore da se unaprede svi vidovi kulturne saradnje i prožimanja”.

Kao načela strateškog razvoja kulture, navedeni su principi: opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture, zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina, unapređenje uzajamnog razumevanja i ravnopravnom uključivanju osetljivih grupa u kulturni život, kultura kao faktor drštvene kohezije, kulturni i jezički diverzitet i interkulturni dijalog, podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha, umetničke izvrsnosti, eksperimenta i inovacije, široka dostupnost kulture i ravnopravno i aktivno učešće u kulturnom životu, razvoj publike i kulturnih potreba svih građanana, a posebno dece i mladih, kulturna demokratija, amaterizam, participacija, zaštita i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine, razvoj međunarodne kulturne saradnje i doprinošenje ugledu zemlje u svetu, te savremeni modeli finansiranja i shvatanje kulture kao privrednog potencijala.

Kulturna politika bila bi zasnovana na: efikasnoj i promišljenoj zakonodavnoj aktivnosti, odgovornoj kadrovskoj politici, autonomiji subjekata u kulturi, principu aktivnog učešća građana i stručne javnosti u procesu donošenja odluka, transparentnim procedurama donošenja odluka, principu strateškog upravljanja u kulturi, praćenja i vrednovanja, analizama, istraživanjima i statistikama u oblasti kulture i saglasju sa drugim sektorima državne politike.

Kao prioriteti, navedeni su razvoj kadrova, razvoj infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja, a pored njih, definisano je i sedam prioritetnih područja, posvećenih opštim ciljevima: razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora.

Strategija definiše i pet oblasti kulturnog razvoja, u kojima će, pored tih sedam opštih ciljeva, biti ostvarivani i ciljevi posebno vezani za te oblasti, a to su: kulturno nasleđe, savremeno stvaralaštvo, digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, međuresrono i međusektorsko povezivanje i saradnja različitih nivoa vlasti, te međunarodna saradnja.

Predlogom strategije predviđeno je i povećanje budžetskih sredstava za kulturu od po 0,1% godišnje kako bi u 2027. godini bilo postignuto učešće na nivou od 1,5 do 1,68% ukupnog državnog budžeta.

Najavljujući nedavno javnu raspravu o Predlogu strategije, ministar Vukosavlјević izjavio je da su pristigli brojni komentari, među kojima je “nemali broj razumnih i dobronamernih, koji će s velikom pažnjom biti razmatrani prilikom izrade konačne verzije dokumenta”.

Povodom kritičkih ocena, koje su se čule u javnosti, Vukosavlјević je rekao da su došle od “manjeg broja bivših kulturtregera, uglavnom bliskih Demokratskoj stranci (DS), koji su se za vreme svojih mandata uglavnom bavili naplatom honorara za nikad napisane, a kamoli predložene strategije razvoja kulture”. Ocenio je da su to “paušalne i neargumentovane ocene, zasnovane isklјučivo na prevaziđenim ideološkim obrascima i na politikantskom sagledavanju dokumenta za čiju izradu su konsultovane brojne relevantne ustanove kulture, institucije, civilni sektor i pojedinci”.

Nacrt Strategije razvoja kulture oštro je kritikovan na javnoj diskusiji koju su krajem juna organizovali DS i Pokret slobodnih građana, ocenjujući da bi predloženi tekst trebalo povući zbog niza manjkavosti, ali i zbog vrednosnog okvira koji je opisan kao reakcionaran i nacionalistički.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Zoran Popovic, Autoportret, u svojih 5 godina i 7 meseci. Omamljujuci miris zemlje i trave u leto 1950.
Video
13.11.2017 | 16:23

Kritika na delu predstavlja: UVUU i Galerija Reflektor

Galerija Reflektor u Užicu, koja je počela rad tokom proteklog leta u nekadašnjoj kasarni u Krčagovu, u organizaciji Udruženja vizuelnih umetnika Užica (UVUU), pauziraće tokom zime, a za proleće najavljuje nastavak ambiciozno planiranog programa.