Poetika zemlje

Umetnici Božidar Mandić, osnivač Podorice bistrih potoka, i Đorđe Stanojević, osnivač i umetnički direktor projekta “Nature & Art”, predstavljaju se do kraja jula u Narodnom muzeju u Valjevu izložbom “Poetika zemlje”.

Umetnici Božidar Mandić, osnivač Podorice bistrih potoka, i Đorđe Stanojević, osnivač i umetnički direktor projekta “Nature & Art”, predstavljaju se do kraja jula u Narodnom muzeju u Valjevu izložbom “Poetika zemlje”.

Prema navodima umetnika, ostati veran zemlji znači ukočiti suicidnost savremenog sveta.

“Zemlja je nepatvorena jer tako nestaju ultimativne moći tehnološkog napretka. Baviti se zemljom, živeti sa njom, i oblikovati je filozofijom naznake su borbe za živo kretanje umetnosti. U njoj, takvoj, rađaju se nada i želja da sami sebe ne uništimo. Zemlja je element koji rađa i koji se odupire smrti.

Antejskom hrabrošću i bosim tabanima poetika zemlje postaje opozicija asfaltu i betonu. Ona je krik trpeljive istorije. Još niko nije pobio tezu da zemlja živi u čoveku. Da iz nje izniču biljke i autorska aktivnost. Zemlja je trajajuća potvrdnost. Umetničko poštovanje zemlje jedna je vrsta novog levičarstva u kojem se umetnik angažuje za opstanak planete.

Motika nađačava kibernetsku intelegenciju. Živimo u vremenu kojem su bol kosmosa i zemlje istog intenziteta. Čovek je nastao iz blata, umetnost iz čoveka”, poruka je Mandića i Stanojevića.

Mandić, rođen 1952. godine u Novom Sadu, osnovao je Porodicu bistrih potoka 1977. godine, a umetničko delovanje započeo je kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene.

Sredinom 70-ih godina 20. veka počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe "Januar-Februar-Mart", doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini).

Mandić se 1977. preselio iz Novog Sada u selo Brezovica podno Rudnika, gde je utemeljio prvu ekološko-umetničku komunu u Srbiji - Porodicu bistrih potoka.

Objavio je 15 knjiga i realizovao 12 samostalnih izložbi i teatarskih predstava.

Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio-televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista “Danas”.

Stanojević je rođen 1974. godine u Valjevu, a magistrirao je vizuelne umetnosti 2003. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Umetničko delovanje je započeo kao član grupe "Prosopon" 1997. Od tada je realizovao 11 samostalnih i brojne kolektivne izložbe u zemlji i inostranstvu. Od 2000. se bavi multimedijom i radio je kao umetnički direktor u nekoliko renomiranih beogradskih dizajn studija.

Dobitnik je nekoliko nagrada u oblasti vizuelnih umetnosti, među kojima je nagrada na jugoslovenskom bijenalu mladih u Vršcu 2000. i nagrada za najbolji vizuelni identitet Srbije 2007.

Stanojević radi kao predavač u oblasti likovnih umetnosti i dizajna. Piše kritiku i eseje, a angažovan je na brojnim projektima u vezi sa aktivizmom, umetnošću i ekologijom.

(SEEcult.org)