Poklon Legat Franklin
Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu svečano će predstaviti 8. juna poklon legat britanskog kolekcionara Ovena Franklina (Owen) - zbirku izložbenih knjiga i kataloga, koja je specifična i po raritetnim izdanjima o pionirskim javnim nastupima velikog broja značajnih umetnika, i to ne samo poreklom iz Velike Britanije i SAD. Mada se pasionirana upućenost i učestvovanje u likovnom životu Franklina pruža od ranih 50-ih godina u Londonu, težište izabranih izložbenih knjiga i monografskih kataloga pretežno datira iz poslednje tri decenije 20. veka.
Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu svečano će predstaviti 8. juna poklon legat britanskog kolekcionara Ovena Franklina (Owen) - zbirku izložbenih knjiga i kataloga, koja je specifična i po raritetnim izdanjima o pionirskim javnim nastupima velikog broja značajnih umetnika, i to ne samo poreklom iz Velike Britanije i SAD.
Mada se pasionirana upućenost i učestvovanje u likovnom životu Franklina pruža od ranih 50-ih godina u Londonu, težište izabranih izložbenih knjiga i monografskih kataloga pretežno datira iz poslednje tri decenije 20. veka.
Zbirka je nastajala u zajedništvu sa njegovom suprugom Sonjom Franklin, koja potiče iz Beograda, pa tako njihovi naslovi uključuju i kataloge i probrana izdanja o delima savremenih umetnika ili o temama modernog stvaralaštva i nasleđa kulture vezanim i za južnoslovensko podneblje.
Prema navodima FLU, kataloški fundus podataka i raznolikih odraza savremene umetnosti upućuje u izvesnom smislu na utopijsko traganje za svešću, slobodom i preispitivanjem svetova oblika. Prožeta su pitanja idealizirane lepote, ideje krize, stanja prirode i efekata društva ostvarenih kroz poglede i tragove senzibilnog izbora.
FLU je, izražavajući zahvalnost za taj poseban dar Legata Franklin, izrazio i uverenje da će sačuvani primerci omogućiti profesionalan pristup, doživljaj i razumevanje umetnosti, i to ne samo prohujalih decenija izmenljivih etapa globalne kulture.
Kako je navedeno u tekstu povodom predstavljanja umetničkih dela iz zbirke porodice Franklin na aukciji moderne britanske i irske umetnosti u kući Sotbi u Londonu 2002. godine, Oven Franklin je svoje prvo delo kupio još kao 16-godišnji učenik. Bila je to potpisana litografija Maxa Ernsta, plaćena te 1950. godine svega tri funte.
Franklin je izrazit osećaj za umetnost nasledio je od roditelja: majke, Amerikanke Miriam Israels, koja je bila umetnica, i oca Cyrila, koji je posebno bio zainteresovan za muziku. Najveći uticaj izvršio je na Franklina njegov očuh, ruski avangardni vajar konstruktivizma Naum Gabo, za koga se njegova majka venčala kada su Franklinu bile tri godine.
Gabo nije imao sinove, ali je njegova prisna, otvorena i angažovana ličnost pobudila veliko poštovanje njegovog posinka, koji je kao tinejdžer odlučio da postane umetnik.
Gaboova reakcija je bila: "Bićeš izvrstan lekar, ali umetnik drugog ranga. Zato, pre postani lekar". Takve reči imale su trajnu posledicu, te je Oven otišao na studije medicine (Cambridge i UCH). Međutim, kao zaveštanje svoje ljubavi prema umetnosti, kreativnost je usmerio jednako i u medicinu i u kolekcioniranje umetnosti.
Tokom ratnih godina, Gabo i Miriam su živeli u obalskom mestu St Ives, pa je tako Oven upoznao mnoge umetnike kornvolske škole (Peter Lanyon, Ben Nicholson, Barbara Hepworth, Alfred Wallis, Bernard i Janet Leach, John Wells, Alexander Mckenzie i Derek Guthrie). U to vreme počeo je da sakuplja njihova dela kojima je bio strastveno naklonjen tokom čitavog života, te je stvorio i prisne odnose s nekolicinom umetnika.
Rešeni pacifista, umesto odlaska u vojsku, požrtvovano je radio tri godine (1958-1961) kao hirurg u britanskom Hondurasu.
Na povratku u Englesku, posetio je Gaboove u državi Konektikat i tamo upoznao Ričarda (Richard) i Sju Rodžers (Sue Rogers) i Normana i Vendi Foster (Wendy), takođe ljubitelje modernizma. Oven je ubrzo dao arhitekti Rodžersu prvi londonski angažman (na kući u Murray Mews u Camden Townu).
Sredinom 60-ih venčao se sa Sonjom Čačija, studentinjom iz Beograda, koju je upoznao po njenom dolasku u London, gde je usavršavala jezik. I njen očuh je bio umetnik, jugoslovenski slikar Vladimir Radivojević.
Vođeni sličnostima koja su oboje delili prema umetnosti i zajedničkim humanističkim stavom, Oven je napustio hijerarhiju hirurške medicine i prešao na opštu lekarsku praksu u londonskom Kilburnu, dok se Sonja angažovala u dobrovoljnim aktivnostima i počela da radi u novinarstvu, pišući prevashodno o pozorištu.
Zajedno su počeli da stvaraju izuzetno široku i raznovrsnu zbirku - u rasponu od plemenske umetnosti do savremenog slikarstva i skulpture.
Franklini su bili i rani pokrovitelji Signals galerije tokom 60-ih, te su prvi u Londonu kupovali dela međunarodnih umetnika kao što su Cruz Diaz, Camargo, Soto, Marcello Salvatori i Li Yuan Chiea.
Postali su krajem 60-ih i bliski prijatelji s Nicholasom i Fionom Logsdail, osnivačima Lisson galerije, koji su ih približili krugovima najnovije savremene umetnosti.
Tako je u narednim godinama njihova zbirka postala bogatija za dela “Lisson” umetnika (Peter Schmidt, Donald Judd, Robert Ryman, Sol Lewitt, Dan Flavin, Peter Joseph, Richard Long, John Hilliard, Bob Law, Tony Cragg, Anish Kapoor, Roger Ackling, Dom Sylvester Hovedard, Ken Cox i Bill Culbert).
Posle penzionisanja, Oven je ispunio svoju želju iz mladosti i posvetio se stvaranju sopstvene umetnosti, a preminuo je 1995. godine, svega 46 dana od svoje prve izložbe u Alternative Arts galeriji u Londonu.
(SEEcult.org)
