Pokretanje Platforme Zapadnog Balkana za kulturu

Ministri kulture zemalja Zapadnog Balkana dogovorili su se na sastanku u Tirani, kojem je prisustvovala 27. juna i evropska komesarka Marija Gabriel, o pokretanju regionalne platforme za kulturu, koja bi trebalo da doprinese unapređenju saradnje.

Prema rečima ministarke kulture i informisanja Srbije Maje Gojković, Platforma za Zapadni Balkan u kulturi ima značajan potencijal u procesima evrointegracija, koje su prioritet čitavog regiona. Zato i njeno pokretanje, kako je istakla, ima značajan potencijal razvoja regionalne saradnje na planu kulture i “može predstavljati jedan od njenih ključnih oslonaca, posebno kroz sinergiju sa drugim regionalnim inicijativama”.

Među važnim inicijativima u tom kontekstu pomenula je i inicijativu Otvoreni Balkan, dodajući da je značajno što je u okviru nedavnog samita Srbije, Albanije i Severne Makedonije na Ohridu potpisan važan dokument o saradnji upravo u oblasti unapređenja kulturne saradnje.

Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabriel i generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Temis Hristofidu, koji su otvorili ministarski sastanak, takođe su istakli značaj nove inicijative.

“Oduševljena sam što mogu da najavim pokretanje ministarske Platforme Zapadnog Balkana za kulturu! Kroz razmenu najbojljih praksi i iskustava, dovešće naš zajednički posao u oblasti kulture na novi nivo. Radujem se jačanju naše saradnje”, izjavila je Marija Gabrijel.

Zapadni Balkan, kako je istakla, integralni je deo Evrope, kao i geostrateški prioritet EU.

“Fokus našeg prvog sastanka sa ministrima kulture zemalja Zapadnog Balkana bilo je pokretanje regularnog političkog dijaloga u oblasti kulture i kulturnog nasleđa. Kultura nije samo nasleđe i zajedničke vrednosti. To je ekosistem inovacija koje su katalizator našeg ekonomskog razvoja. Zato nastavljamo da podržavamo kulturne i kreativne sektore na Zapadnom Balkanu kroz programe Kreativna Evropa, Erasmus+, kao i akcije finansirane kroz pretpristupne fondove. Postavljamo ministarsku Platformu za kulturu radi unapređenja saradnje sa EU i unutar regiona. Ona će poslužiti za razmenu iskustava, dobrih praksi i umrežavanje”, istakla je Marija Gabriel u objavi na društvenim mrežama, dodajući da su predviđeni ministarsku sastanci svake dve godine, kao i operativni dva puta godišnje.

Marija Gabriel izrazila je i očekivanje da će ministarska Platforma za kulturu Zapadnog Balkana biti dobar primer regionalne saradnje.

“Kultura zbližava ljude, smanjuje distancu i različite istorije. Udružujemo snage da podržimo kreativne inicijative i kulturno nasleđe za dobrobit mladih i ostalih građana”, dodala je.

Foto: Marija Gabriel Fb-printscreen

Maja Gojković je, povodom teme sastanka “Uloga mladih u zaštiti i promociji kulturnog nasleđa u kontekstu Evropske godine mladih”, naglasila da su teme mladih i kulturnog nasleđa čvrsto povezane i da je Evropska godina mladih dobra prilika da se potvrdi posvećenost saradnji po ovim pitanjima, ističući da je veće uključivanje mladih moguće obezbediti kroz projekte koji jačaju njihovu aktivnu ulogu, kroz razvoj kulturnih potreba dece, kao i kroz jačanje kapaciteta omladinskih organizacija.

Među glavne zadatke u tom okviru saradnje istakla je zaštitu kulturne baštine od svih vrsta izazova i oblika ugrožavanja, dodajući da je važno napraviti konkretan korak u rešavanju ovih pitanja, saopštilo je MKI.

“Kulturna baština u našem regionu u dugom periodu izložena je različitim oblicima ugrožavanja, što jasno prepoznaju i međunarodne organizacije, kao što je, pre svega, UNESKO.  Pored direktnog ugrožavanja kulturnog nasleđa, iz političkih ili vandalskih motiva,  na delu je i ilegalna trgovina kulturnim dobrima koji vode poreklo iz regiona. Istovremeno, mi se nalazimo na ruti za krijumčarenje umetničkih dela koja vodi od Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi”, rekla je Maja Gojković i naglasila da je važna saradnja u iskrenom pokušaju da se ova pitanja reše, kao i da je istovremeno jasno da bez uključenja mladih u sve aspekte te saradnje, teško da se na duži rok mogu savladati problemi sa kojima se suočavamo.

Povodom uloge mladih u zaštiti kulturnog nasleđa, Maja Gojković je ukazala da podaci govore da u Evropi opada interesovanje za studije koje su u vezi sa zaštitom kulturnog nasleđa, da se oseća nedostatak mladih u oblastima kao što je arhivistika, bibliotekarstvo, konzervacija stare i retke knjige i tekstila, te da je i na regionalnom planu potrebno osmisliti i koordinisati posebne mere za podsticanje mladih da se okrenu posebno ugroženim profesijama. “Te mere, u dogovoru sa ministarstvima prosvete, mogu da budu posebne stipendije kao i volonterski programi sa mogućim zaposlenjem najkvalitenijih učesnika po njihovom završetku. Uporedo sa tim, potrebno je raditi više na podizanju svesti najmlađih o značaju nasleđa. U saradnji sa lokalnim muzejima i ustanovama kulture, moramo razviti savremene pedagoške programe i finansijski ih podržati”, rekla je Maja Gojković.

Maja Gojković je istakla i da MKI posvećuje izuzetnu pažnju pitanju sprečavanja ilegalne trgovine kulturnim dobrima i uključeno je u podizanje kapaciteta MUP-a, Uprave carina i Tužilaštva radi efikasnije zaštite kulturnih dobara u zemlji i na graničnim prelazima, kao i da je urađena posebna baza podataka za ukradena i nestala kulturna dobra i da je u novom Zakonu o kulturnom nasleđu uvedena prvi put obaveza za evidentiranje nestalih i ukradenih kulturnih dobara.

Među važnim projektima koji vrednuju zajedničko evropsko nasleđe Maja Gojković je istakla titulu Evropske prestonice kulture, koju 2022. godine nosi i Novi Sad pod sloganom “Za nove mostove”.

Kulturno nasleđe, kako je istakla, potrebno je učiniti delom kulturne svakodnevice i jačati svest o tome da je poštovanje kulturnog nasleđa temelj uzajamnog poštovanja i poverenja. “Moramo imati poverenje u mlade i njihovu sposobnost da grade mostove saradnje i da duboko razumeju raznolikost i povezanost kulture i nasleđa u našem regionu. Samo je potrebno govoriti jezikom koji oni razumeju i na način koji je mladima blizak”, poručila je Maja Gojković, koja je i potpredsednica Vlade Srbije.

I ministarka kulture Crne Gore Maša Vlaović poručila je da će Ministarstvo kulture i medija u narednom periodu učiniti dodatne napore da zainteresuje mlade za oblast kulturne baštine i da će sa ustanovama kulture raditi na digitalizaciji i inoviranju sadržaja u cilju njihove veće dostupnosti.

Crnogorska ministarka je kazala da je sa kolegama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije razmenila iskustva o kulturnim politikama koje su na snazi, sa posebnim akcentom na modalitetima za njihovo unapređenje.

“Saglasili smo se da je u tom procesu veoma važna podrška Evropske komisije koja kroz mehanizam Upravljačke platforme za kulturu uspostavlja još jedan osnov za razvoj regionalne saradnje u ovoj oblasti istovremeno osnažujući svaku od država Zapadnog Balkana da predano radi na promociji sopstvenog kulturnog identiteta”, istakla je Maša Vlaović, saopštilo je crnogorsko Ministarstvo kulture i medija.

Posebna pažnja na sastanku, koji će biti nastavljen 28. juna, a organizuju ga Evropska komisija i albansko Ministarstvo kulture, obrazovanja i sporta, bila je posvećena temama u vezi sa zaštitom i očuvanjem kulturne baštine u kontekstu borbe sa klimatskim promenama i prirodnim katastrofama kao najznačajnijim izazovima savremenog doba.

Posebno je, kako je dodala crnogorska ministarka, bilo reči o ulozi koju mladi imaju u očuvanju nematerijalne kulturne baštine i tradicionalnih zanata, kao i o značaju edukacije mladih u cilju njihove orijentacije ka profesijama iz oblasti kulturne baštine. Obaveza Ministarstva kulture je da uvede inovativne pristupe u proces očuvanja tradicionalnih zanata, stvaranjem adekvatnih uslova za njihovu samoodrživost, a samim tim pospeše interesovanje mladih da razvijaju znanja o nematerijalnoj kulturnoj baštini i da se bave njenom zaštitom i valorizacijom, rekla je Maša Vlaović, koja je na marginama ministarskog sastanka razgovarala sa Marijom Gabriel i upoznala je sa vizijom i prioritetima Vlade Crne Gore u oblasti kulture i modalitetima implementacije zajedničkih projekata kulturnog i kreativnog sektora sa zemljama regiona i EU.

Sastanak je, kako je istakla, bio prilika da naglasi "uverenje u nastavak značajne podrške koju Evropska komisija pruža Crnoj Gori u procesima političkih, ekonomskih i društvenih reformi, s naglaskom na ulogu kulture kao faktora povezivanja i saradnje na evropskom i širem nivou”.

I ministarka Severne Makedonije za kulturu Bisera Kostadinovska-Stojčevska ocenila je da ministarski sastanak u Tirani predstavlja ključan događaj u zajedničkim naporima za unapređenje saradnje, ističući da i mladi treba da se aktivno uključe u te procese.

Ministarka kulture Albanije Elva Margariti, deleći fotografiju na Tviteru sa koleginicama iz regiona i EU, posebno je istakla značaj unapređenja svesti i beskompromisne borbe protiv ilegalne trgovine kulturnom baštinom u čvrstoj saradnji nadležnih u zemljama u regionu.

Nakon promovisanja prve ministarske platforme za Zapadni Balkan u kulturi, 28. juna sledi sastanak o regionalnoj platformi u oblasti istraživanja, inovacija, obrazovanja i obuke. Takođe, biće predstavljen izveštaj o statusu životne sredine i klime na Zapadnom Balkanu, a ključne teme o kojima će biti reči odnose se na kulturno nasleđe, saradnju akademskog i poslovnog sektora i inovacije i učenje u kontekstu održivosti životne sredine.

*Foto: Dario Konstantinović/MKI

(SEEcult.org)