Političnost naših života

Satirična predstava “Klošmerl”, u režiji Kokana Mladenovića, prema romanu Gabrijela Ševaljea o sukobu građana postavljanja javnog pisoara na glavnom gradskom trgu, biće premijerno izvedena 23. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu.

“Radnja se zbiva 1923. u malom gradu na jugu Francuske gde nova ambiciozna gradska vlast umesto ratnog memorijala, kakve su pet godina nakon Velikog rata već svi podigli u svojim mestima, odlučuje da u pokušaju modernizacije napravi impozantni javni WC na centralnom gradskom trgu, a ispred katedrale. I to je uzrok svih komičkih kalambura i kompletne satire u ovoj predstavi, jer čitav grad kreće da se deli na urinofiliste i urinofobiste, dok se sve ne završi u građanskom ratu i masakru”, izjavio je Mladenović 16. aprila na konferenciji za novinare.

“To se sve dešava tamo negde, daleko i davno, a ja ne želim ni da pomislim šta bi bilo kada bi se dešavalo ovde i u današnje vreme”, rekao je Mladenović.

Dogovor sa upravom BDP-a bio je da se ekipa drži ogromnog satiričnog potencijala samog romana, rekao je Mladenović i dodao da su, ipak, paralele neminovne, ne samo sa nama danas.

“I naše okruženje i čitav svet idu u pravcu potenciranja upravo tih devijacija koje roman donosi - zloupotrebe političkog delovanja za lične svrhe, viška političkih ambicija koje se lome preko sudbina nekih naroda, sumanutih arhitektonskih projekata koji ruže neka mesta, a nema potrebe da postoje uopšte i tako dalje. Sve to postoji u ovom romanu i meni će biti drago ako smo uspeli da napravimo vrlo zabavnu predstavu koja ima vrlo jasan satirički potencijal, bazirano na onome što je Ševalje napisao. A prepoznavaće se i ovi i oni. Mi se prepoznajemo i u Domanoviću, i u Steriji, pa ćemo se verovatno prepoznati i u Ševaljeu, ali nije nam namera bila da potenciramo političnost same priče”, izjavio je Mladenović.

Prema njegovim rečima, spektakularnost predstave podseća na to što se dešavalo u Klošmerlu, ali i u našim životima.

“Stalno su neki izbori, postizborna, predizborna, vanredna stanja, glasanja, konferencije za novinare. Ta političnost celog događaja, koja je prisutna u našem životu, prisutna je i u ovoj predstavi”, izjavio je Mladenović.

Ističući da je cela ekipa uložila ogroman napor, Mladenović je ocenio da je proces rada bio sasvim neuobičajen za srpsko pozorište.

“Nadam se da ćete videti nešto što bi trebalo da bude pozorišni podvig. Jedan vrlo estetizovan, vrlo zahtevan dramski teatar koji podrazumeva posebnu estetiku, da o nekim stvarima koje su nam važne kao građanima i ljudima progovorimo na jedna vrlo sofisticiran način. Taj način podrazumeva beskrajno naporne pripreme, odricanja tokom par meseci, filigranske glumačke i poslove saradnika”, rekao je Mladenović.

Kako je objasnio, pokušali su da iz obilja građe, iz romana koji ima oko 500 strana prikažu najvažnije događaje.

“To je jedan brehtovski otklon od svega nevažnog. A taj otklon podrazumeva vrlo poseban scenski ejzik, koji ima jako mnogo i scenskog pokreta i mnogo čistih replika, čistih emocija. Roman smo doneli na prvu probu i krenuli da ga istražujemo, kroz improvizacije, kroz biranje najdominantnijih stvari. Ovo nije vrsta predstave u kojoj neko dobije gotov tekst. Ovde krećemo od romana koji istražujemo kroz razne scenske eksperimente. Sve je nastalo na probama i završna forma se mora smatrati zajedničkiom radom svih nas”, rekao je Mladenović.

Naveo je da je na sličan način radio i predstave po romanima “Na Drini ćuprija” Ive Andrića i “Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova.

Kompozitorka Irena Popović Dragović izjavila je da je “proces bio zanimljiv, kao i uvek kada se radi sa Kokanom – energetski i buntovno”, ali je dodala da još uvek “sklapaju” predstavu.

Glumac Marko Živić našalio se da je proces tako naporan da je “umro na probi još juče” i da više ne može da govori. “Ovo je jako važan i komplikovan proces. Za mojih 46 godina ne verujem da sam prošao takav. A verujem u sve dobre energije koje smo uložili da ispričamo priču. Mi i spavamo ovde. Verujem u ovu stvar. Zahvalan sam BDP-u i celoj ekipi”, rekao je Živić.

I dramaturškinja Maša Stokić skrenula je pažnju na specifičan način rada.

“Kokan je jedan od retkih ljudi kod nas koji rade na taj način, što podrazumeva neke dramaturške tehnike, ali i tehnike inscenacije, koje se u svetu već dugo primenjuju. To je scensko istraživanje. Za sve nas je bilo interesantno da se igramo na nov način i to je ono što je dragoceno”, rekla je Maša Stokić.

Dramaturg je bio i Dimitrije Kokanov, a svo troje zajedno potpisuju dramatizaciju romana “Klošmerl”.

U velikom glumačkom ansamblu su, pored Marka Živića, i Paulina Manov, Jovo Maksić, Aleksandar Jovanović, Vesna Čipčić, Branko Janković, Milica Zarić, Ivan Tomić, Milica Milša, Milorad Damjanović, Anja Alač, Slađana Vlajović, Boba Stojimirović i Nikola Malbaša.

Scenografiju je kreirala Marija Kalabić, kostime Dragica Laušević, scenski pokret Andreja Kulešević. Za scenski govor zadužen je dr Dejan Sredojević, a za video radove Goran Balaban.

Nakon premijere, prva repriza je 30. aprila.

*Foto: BDP

(SEEcult.org)