Ponosna na prošlost, zagledana u EU budućnost
Srbija je obeležila 28. jula vek od početka Prvog svetskog rata svečanom sednicom vlade u Nišu, gde je pre sto godina primljen austrougarski telegram o objavi rata, upućen mesec dana nakon atentata Gavrila Principa na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu. Telegram objave rata, kao i stenografske beleške sa vanrednog zasedanja parlamenta Kraljevine Srbije u Nišu, održanog od 27. do 31. jula 1914. godine, istovremeno su izloženi u Skupštini Srbije u Beogradu.
Predsednik vlade Aleksandar Vučić poručio je u Nišu da se Srbija ponosi svojom istorijom, ali da želi da postane zemlja prosperiteta u kojoj se više neće ratovati.
Vučić je, kako je objavljeno na sajtu vlade, podsetio na ogromne žrtve u Prvom svetskom ratu, ali je istakao da je Srbija ponosna na činjenicu da sa nekadašnjim ratnim neprijateljima, kao i sa saveznicima, danas želi da ima najbolje moguće odnose.
“Bog i naš narod su nam tada dali pobedu, mnogo smo toga tada izgubili i voleo bih da se istorijom dičimo i da ne bude rata u našoj budućnosti, kao i da kroz mir gradimo bogatu zemlju i naciju u kojoj ćemo se ponositi radom i napretkom, a ne time koliko smo ljudi izgubili u nekom sukobu”, rekao je predsednik Vlade Srbije, koji prosperitet vidi u prikljucenju EU.
Sednica vlade, koja je u radnom delu smenila desetak direktora javnih preduzeća, održana je u zgradi Univerziteta u Nišu, gde je i 1914. zasedala vlada.
Tačno u vreme prijema depeše o objavi rata, u Skupštini Srbije u Beogradu otvorena je izložba “Juli 1914. U dokumentima Arhiva Srbije” koju će građani moći da pogledaju do 7. septembra, radnim danima, ali uz obavezno prijavljivanje (najkasnije dan ranije), na adresu edukacija@parlament.rs ili na telefon 3026 273.
Izložbu su otvorili predsednica parlamenta Maja Gojković i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić u 12.30 sati – kada je pre sto godina tadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić primio austrougarski telegram objave rata Srbiji.
Maja Gojković naglasila je da Prvi svetski rat predstavlјa opomenu za buduće generacije, kao i podsećanje i zahtev istorije da se neslaganja i sporovi moraju rešavati dijalogom.
“Današnja Evropa je mesto gde su razlike prednost: to je nit koja povezuje i čini evropsku zajednicu bogatijom. Tragični rezultati Velikog rata ukazali su put ka zajednici kakva danas postoji na starom kontinentu, koja garantuje mir i saradnju”, rekla je ona i izrazila nadu da će 21. vek biti prožet saradnjom, a ne sukobima.
Direktor Arhiva Srbije naveo je da su na izložbi predstavljena dokumenta bez kojih nije moguće napisati predistoriju Prvog svetskog rata, niti istoriju njegovog početka. Arhiv Srbije planira da narednih godina ostvari saradnju i realizuje zajedničke projekte sa pojedinim stranim srodnim institucijama, posebno sa austrijskim državnim arhivima, najavio je Perišić, ističući da su arhivi u svakoj državi “brana nasilјu nad istorijom i odbrana od nenaučnih tumačenja prošlosti, jer tumačenja mogu biti različita, ali činjenice su sadržane u dokumentima”.
Uz original telegrama objave rata Austrougarske Srbiji, posetioci imaju priliku da vide i obaveštenje srpskog poslanika u Beču o atentatu u Sarajevu, telegram saučešća predsednika srpske vlade Nikole Pašića ministru spolјnih poslova Austrougarske grofu Leopoldu Berhtoldu povodom atentata, izveštaje srpskih diplomatskih predstavnika o reakcijama na atentat, zapisnik sa vanrednog zasedanja Narodne skupštine Kralјevine Srbije u Nišu tokom jula 1914. godine, original ultimatuma koji je Austrougarska uputila Srbiji 23. jula 1914. godine, odgovor srpske vlade na ultimatum 25. jula 1914. godine i brojna druga arhivska dokumenta iz perioda julske krize.
Uz direktora Arhiva Srbije, autori izložbe su i Jelica Relјić, Ljubinka Škodrić i Aleksandar Marković, a stručni saradnici Veselin Milunović i Nikola Adžić.
Arhiv Srbije u februaru je priredio i izložbu na temu Prvog svetskog rata, a do kraja ove i tokom narednih godina najavio je više tematskih izložbi o Prvom svetskom ratu u zemlјi i inostranstvu, te više zbornika dokumenata.
Realizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije u okviru programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata.
(SEEcult.org)
