Popovićev klasik o mentalitetu u verziji Savina u JDP-u
Predstava “Razvojni put Bore Šnajdera”, prema satiričnoj farsi o mentalitetu Aleksandra Popovića, biće premijerno izvedena 16. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), u režiji Egona Savina, koji je tim povodom podsetio na Popovićeve reči o potrebi praštanja.
“Svi smo mi ljudi grešni. Ne treba se svetiti. To je nesreća. Treba naučiti opraštati ljudima”, govorio je Pppović, a prema rečima Savina, to je ono što je u fundamentu svih njegovih dramskih dela.
Ističući da je Popović najplodniji srpski dramski pisac, sa više od 40 napisanih drama, od kojih desetak spada u sam vrh evropske dramske književnosti, Savin je ukazao 14. marta na konferenciji za novinare da je paradoksalno da je retko igran.
“Bora Šnajder” je jedno od njegovih kapitalnih dela, a retko je igrano. Imao je nesreću da ga napiše 1967. godine, u vreme socijalizma. On je pisac satiričnih farsi, a u ono vreme to nije naišlo na dobrodošlicu kulturne javnosti. Mnoga su mu dela zabranjivana. Ipak, preživeo je i ostaće, uz Steriju i Nušića, najznačajniji srpski dramski pisac, izjavio je Savin, koji je u različitim pozorištima uspešno režirao veći broj Popovićevih komada (Tamna je noć, Mrešćenje šarana, Smrtonosna motoristika...).
Zapitan “kako da napravimo klimu da Popović dobije značajnije mesto u našoj kulturi”, Savin je naglasio: “Niko nije sa toliko duše, sa toliko emocije, sa toliko znanja, veštine i umetničkog nadahnuća pisao o srpskom mentalitetu”.
Popović je, kako smatra Savin - pisac neimaštine u svakom pogledu.
“Svi njegovi špijuni, dupedavci, mutivode, prefakute, barabe, šegrti, četnici, žandari, lopovi, partizani – svi žude za vulgarnim obiljem koje nikada nisu ni videli. Svi su njegovi likovi od istog soja – danas odbačeni podanici, poniženi i izgladneli, pretvorni i lukavi, a već sutra bahati nitkovi, vlastodršci. Popović zna kako se fukara domogne vlasti i kako uspeva da je zadrži. Likovi ovih istorijskih basni su lekovito amoralni. Popović ih sve bez razlike brani i razume, često se ljuti na svoje likove, kao što se čovek ljuti na samoga sebe. To je ono neodoljivo i neponovljivo u njegovom delu. To je onaj čehovljevski, nepatvoreni humanizam kakav osetimo u evropskoj dramskoj književnosti jednom u sto godina. Njegova isceliteljska toplina zrači iz svakog njegovog dela. Aca je bio nostalgični lenjinista. To se oseća i u njegovom delu. Zato ga i treba igrati”, naveo je Savin u programu za predstavu “Razvojni put Bore Šnajdera”.
Naslovnu ulogu igra Nenad Jezdić, koji je izrazio “ogromno zadovoljstvo i ushićenje” zbog rada sa Savinom, dodajući da je proces bio težak, jer Savin “traži da se ogoliš potpuno, da sve porgešne naslage zbaciš sa sebe i da primiš nešto novo”.
“Na probi smo analizirali sve Acine pojavnosti u mentalitetu i došli do rečenice: To su ljudi koji celim svojim bićem veruju u ono što govore, ne razmišljajući da li je to istina. Sećam se i Egonove rečenice da je energija zablude dalekosežnija i veća od energije racija”, rekao je Jezdić.
“Tako i ovi likovi u sudaru s velikim idejama, koje su u osnovi plemenite i humane, i u sudaru sa svojim mentalitetom, zapravo suštinski ne uspevaju da se nose sa tim. Egon je rekao da je ovo predstava o onima koji grade i onima koji razgrađuju. Dakle, ne o onima koji ruše, rušenje je kratak proces, efikasan i brz, a razgrađivanje je dugoročna tema koja se proteže. Bora je zapravo naš rođak, predak, a postoji i danas. Ako mi kao pojedinci ne skupimo snagu da oprostimo, kako nas to Aca Popović poziva, ubeđen sam da ćemo i u vremenima koja predstoje imati šnajdere umesto profesionalce i znalce”, naveo je Jezdić.
Jezdić je pomenuo repliku kojom Popović završava “Mrešćenje šarana”, kada lik Gospave kaže: Svako treba da bude tamo gde mu je mesto.
“Ovo je plejada našeg karaktera, mentaliteta, gde dosta nas dobrano ne zna i ne prepoznaje gde mu je mesto”, izjavio je Jezdić o novoj predstavi.
Branislav Lečić (Piklja Širgić) dodao je da predstavu “Razvojni put Bore Šnajdera” ne bi mogli da urade tako kako su uradili da nisu bili u stanju da se nasmeju sami sebi.
“To smejanje sebi je vitalno važno, čak i na ličnom nivou. Funkcija ove drame i uopšte Ace Popovića je, kao što je i ovde dokazano, važna za mentalitet i za oslobađanje od raznih loših osobina i navika koje imamo, ako ništa bar da se smejemo tome, jer onda ima šanse i da to prevaziđemo”, rekao je Lečić.
Izrazivši zadovljstvo klimom u kojoj su radili, a koju je opisao kao radosnu, studioznu i bez sujete, Lečić je dodao je da je u predstavu “Bora Šnajder” doveo skoro pola svoje klase - studente druge godine glume na Fakultetu savremenih umetnosti.
Dramaturg Božo Koprivica istakao je da je Aca Popović “najveći jugoslovenski dramski pisac druge polovine 20. veka”, autor koji je “i na tradiciji narodne poezije i roker koji je prepoznao paranoju 21. veka”.
“Ova predstava će biti lek. To je predstava protiv prostaka. Reditelj i glumci su razmišljali o savremenom trenutku. Prepoznaće se taj primitivni svet koji je nahrupio u Beograd poslednjih 30 godina. Zasmejaćete se, ali će vam ostati knedla u grlu, jer je ovde predsednik limarske zadruge pretvoren u predsednika opštine, sve do predsednika kluba, raznih udruženja...”, rekao je Koprivica i ocenio da će gledaoci nakon predstave biti “spremni da pruže otpor primitivizmu”.
U velikom ansamblu su i: Radovan Vujović, Tamara Dragičević, Nebojša Milovanović, Milica Gojković, Irfan Mensur, Branka Šelić, Lazar Đukić, Ognjen Nikola Radulović, Đorđe Pantović, Luka Lopičić, Katarina Rajković, Anđela Kuzmanović, Dunja Antić, Jana Rokić, Lana Vukašinović i Rade Stojiljković.
Reditelj Savin je i scenograf, kostimografkinja je Lana Cvijanović, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.
Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović istakla je da je domaća klasika sastavni deo repertoara tog teatra, a da je Popović jedan od najvažnijih dramskih pisaca u Srbiji. Njegovi komadi igrani su u JDP-u dva puta – “Komunistički raj” 1986. u režiji Branislava Mićunovića i “Bela kafa” 1991, u režiji Branka Pleše.
Tamara Vučković Manojlović je takođe izrazila zadovoljstvo što Savin ponovo radi u JDP-u, gde je režirao čak 12 predstava.
“Razvojni put Bore Šnajdera” prvi put je izveden 1967. godine. Popović je iste godine nagrađen Sterijinom nagradom za najbolju savremenu dramu (u to vreme Jugoslovenske pozorišne igre). Prema izboru kritike, u konkurenciji od 710 drama na srpskom jeziku, “Razvojni put Bore Šnajdera” proglašen je najboljom dramom u periodu od 1944. do 1993. godine.
Prva repriza predstave “Razvojni put Bore Šnajdera” na sceni “Ljuba Tadić” JDP-a je 20. marta.
*Foto: Nebojša Babić, autor plakata: Mirko Ilić
(SEEcult.org)
