Potencijal i izazovi digitalnog doba

Potencijal IT sektora u Srbiji i neophodnost razvoja infrastrukture u toj oblasti, kultura i mediji u digitalnom okruženju, digitalna diplomatija, autorska prava nad medijskim sadržajima, tranzicija televizijske i filmske publike ka onlajn kanalima “na zahtev”, ekonomija deljenja i drugi trendovi digitalnog doba, teme su koje su obeležile 6. septembra početak regionalne konferencije “Digital” u Beogradu, koju petu godinu organizuje Color Media Communications.

Otvarajući dvodnevni skup u hotelu “Metropol”, ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević ponovio je stav o važnosti digitalizacije u oba resora, istakao aktivnosti koje je Ministarstvo započelo u toj procesu, kao i “velike zadatke” koji predstoje, među kojima je posebno apostrofirao afirmisanje upotrebe ćirilice na internetu.

“Da bismo zaštitili, sačuvali i afirmisali ćirilicu, moramo aktivnije raditi na otklanjanju prepreka za njeno korišćenje, stimulisati upotrebu internet domena, objava na ćilici i korisćenje ćiriličnog pisma na društvenim mrežama, medijskim, televizijskim i filmskim platformama, otvorenim enciklopedijama i drugim sredstvima za masovnu upotrebu informacione i komunikacione tehnologije”, rekao je Vukosavljević, koji je otvorio konferenciju "Digital 2018" sa državnom sekretarkom u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjanom Matić i britanskim ambasadorom u Srbiji Denisom Kifom.

Ističući da je potreban zajednički rad na “zadatku očuvanja i afirmisanja nacionalnog identiteta” kako bi pojedinačno sačuvane kulture mogle da se uklope “u bogat mozaik svetske kulture i svetskog kulturnog nasleđa”, Vukosavljević je rekao da je jedan od ciljeva digitalizacije u toj oblasti u Srbiji stvaranje virtuelnog digitalnog prostora u kojem su “srpska kulturna događanja prisutna, sadržaji popunjeni i bogatstvo nasleđa i savremenog stvaralštva predstavljeni najširoj domaćoj i stranoj javnosti”.

Ministarstvo kulture i informisanja, kako je dodao, pokrenulo je niz aktivnosti u cilju sistemskog uređenja digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, kojima bi trebalo da bude uređeno polje digitalizacije ne samo sa stanovišta standarda i tehničkih karaktersistika, nego i obima, prostora i utvrđivanja pravila, prioriteta, nivoa zaštite građe, dugotrajnog čuvanja digitalizovane građe…

Prema rečima Vukosavljevića, vrlo ohrabrujuće je što je identifikovana velika zainteresovanost IT sektora za saradnju sa sektorom kulture.

“Povezivanjem ova dva sektora, ali indirektno i sektora prosvete, turizma, privrede, trasiran je put ka kreiranju i pružanju novih usluga u kulturi namenjenih publici, a naročito mladim generacijama, verovatno i budućoj generaciji Z - kako se to kaže popularno, a naravno i svim ostalim - od A do Z”, rekao je Vukosavljević i dodao da digitalna transformacija u sektoru kulture podrazumeva i “prilagođavanje svim kanalima komunikacije, ne samo u smislu rada u digitalnom okruženju, već i u smislu objedinjavanja digitalnog marketinga, tj. društvenih mreža – Fejsbuka, Instagrama, Tvitera, blogova, i različitih drugih aplikacija, te elektronske uprave i prevođenja fizičkog, materijalnog oblika nasleđa u digitalno, što pogotovo važi za arhive i biblioteke”.

Povodom brzih tehnoloških promena u sferi medija, Vukosavljević je rekao da se time nameće potreba za “fleksibilnijim i gipkim zakonskim rešenjima na uočavanju postupaka i pravaca razvoja”. Takođe, kako je dodao, neophodna je “spremnost na živ i aktivan odnos prema praksi” koja se neprestano menja.

U jedan od tih ambicioznih ciljeva, kako je rekao, spada i izrada nove “medijske strategije koja, pored standardnih formata alata i okolnosti koje treba da definiše, treba da obrati pažnju na nove forme koje se tiču digitalnih medija, da definiše šta su ti mediji, kakva je njihova uloga i kako ostvaruju pravo na zaštitu i čitav niz okolnosti koji se tiču definisanja medijskog prostora u novim tehnološkim uslovima”.

Digitalizaciju kao “imperativ budućnosti” istakla je i državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, navodeći da prihod tržišta elektronskih komunikacija za 2017. godinu iznosi ukupno 191,2 milijarde dinara, odnosno 4,3% odsto BDP-a, te da je izvoz u sektoru IT industrije u prvoj polovini ove godine dostigao milijardu evra, sa 10% udela u BDP-u i očekivanom godišnjom stopom rasta od skoro 30%.

Kao jedan od najvećih problema navela je nerazvijenu infrastrukturu, odnosno prevazilaženje digitalnog jaza ravnomernim uspostavljanjem širokopojasnog interneta, kojim je trenutno pokriveno 60% teritorije.

Resorno ministarstvo stoga vidi tri stuba za ubrzani razvoj, uključujući jačanje regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana, ulaganje u infrastukturu i ubrzani razvoj mreža kako bi svi servisi bili što zastupljeniji. Osim unapređenja telekomunikacione infrastrukture, kako je istakla, neophodno je i digitalno opismenjavanje i razvijanje digitalnih veština građana.

Britanski ambasador Denis Kif istakao je ulogu tehnološkog razvoja u oblasti digitalne diplomatije, prenoseći i sopstveno iskustvo u tom pogledu, uz ocenu da su se u evoluciji digitalizacije ključne promene dogodile u poslednje četiri godine. U tom periodu je, kako je rekao Kif, i sam je otvorio Tviter nalog, pisao blogove na raznim jezicima, vodio dijaloge na društvenim mrežama, upoznao “trolove”, fotografije sa njegovog telefona završile su u mnogim novinama, počeo je da koristi Instagram, britanska ambasada dobila je prvu aplikaciju...

Najburnija panel diskusija prvog dana konferencije “Digital”, u kojoj su pominjani i “foto-mafija” i moguća smrt medija, održana je na temu zaštite autorskih prava nad medijskim sadržajima, uz učešće asistenta na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu Srđana Maričića, novinara Dušana Mašića (BBC) i Aleksandra Jovanovića (Telegraf), advokate Uroša Nedeljkovića i Milana Jakšića, te blogera i onlajn stratega Dragana Varagića kao moderatora.

Glavna prepirka u diskusiji, koja je pokazala da je manje od polovine prisutnih u sali čulo za licencu Creative commons (CC), te da četvrtina i sama koristi piratske sadržaje na internetu, vođena je povodom tužbi koje su mnogobrojni fotografi podneli poslednjih par godina protiv pojedinih medija zbog nedozvoljenog korišćenja njihovih fotografija.

Aleksandar Jovanović je ocenio da je reč o višeslojnom sistemu problema i kanceru koji “preti da uništi sve medije u Srbiji”.

Fotografija je, prema njegovim rečima, postala “ne kamen, već stena spoticanja koja može da u naredne dve-tri godine da uništi najveći broj medija u Srbiji enormno velikim tužbama”. Kao primer je naveo poslednju tužbu koju je Telegraf dobio sa zahtevom za nadoknadu u iznosu od 100.000 evra, a podneo ju je čovek koga nije imenovao, a koji radi u marketinškoj službi jednog državnog preduzeća koje je koristilo njegove nepotpisane fotografije prilikom objavljivanja saopštenja o svom radu.

Prema rečima Jovanovića, mnogi fotografi su, pozivajući se na rupe u zakonu, koje je pronašla grupa advokata koja se specijalizovala za tu oblast, prestali zapravo da se bave fotografijom i dali se u potragu za svojim nepotpisanim fotografijama, pozivajući se na tarifu od 50.000 dinara po komadu, preuzetu od ULUPUDS-a.

“Stvar je toliko odmakla kontroli da su se pojavili softveri koji lociraju fotografije koje se multiplicaju na različitim nivoima…”, rekao je Jovanović, smatrajući da je reč o “foto-mafiji” koju “predvode advokati”, te da se novinske fotografije ne mogu smatrati umetničkim delom i da bi, kao u oblasti muzike (SOKOJ), trebalo da budu u određenoj bazi kako bi mediji mogli da ih ispravno potpišu kada to ne čine već ni PR agencije koje im šalju saopštenja sa foto materijalom.

Advokat Milan Jakšić rekao je da bi mediji, u slučaju da foto materijal ne dobiju od samog autora, trebalo da instistiraju da im PR agencije dostave svoj ugovor sa autorom fotografije.

Prema njegovim rečima, jedino što se traži je potpisivanje autora, odnosno nosioca autorskog prava, što znači da je autoru najbitnija stvar ne toliko autorska naknada, koliko mu je bitno da mu bude priznato autorstvo.

Što se tiče preuzimanja fotografija sa interneta, kako je dodao, svako takvo korišćenje automatski povlači dva vida kršenja autorskih prava – ako se ne potpiše autor i ako se potpiše neispravno, odnosno onako kako je na mestu preuzmanja već bilo nepotpuno ili izmenjeno. “Svesno dolazite tada u dva potencijalna problema”, rekao je Jakšić i preporučio medijima da koriste fotografije novinskih agencija ili angažuju svoje fotografe.

Nedeljković je dodao da bi mediji, kao i sve druge firme, trebalo da imaju pravnike, koji bi ih obučili kako da koriste sadržaje i ne povrede bilo čije autorsko pravo koje pripada korpusu intelektualne svojine.

Prema rečima Dušana Mašića iz srpskog servisa BiBiSi-ja, da se mediji bave izveštavanjem, ne bi objavljivali promo materijal PR službi i tako dolazili u situaciju da budu tuženi.

Taj PR marketing, prema njegovoj oceni, doneće smrt novinarstva.

BiBiSi, inače, kako je rekao, striktno vodi računa o objavljivanju fotografija koje prate tekstualni sadržaj, pa je tako nedavno vest o smrti Marijana Beneša ilustrovao samo bokserskim rukavicama, jer nije imao u arhivi, niti je mogao da nabavi odgovarajuću fotografiju preminulog. Uprkos oprezu, i sam BBC suočio se sa tužbom AP-a u iznosu od 400.000 funti za samo jednu fotografiju, a na kraju je i raskinuo globalni ugovor sa tom agencijom, jer traži da njena fotografija bude svega 15 dana aktuelna, a potom je potrebno obnavljati ugovor i stalno plaćati da bi mogla da ostane na serveru.

Mašić je posebno ukazao i na probem “copy paste” novinarstva, odnosno prakse pojedinih onlajn medija da preuzimaju tekstualne sadržaje drugih kako bi imali broj objava koji im može doneti posećenost dovoljnu za određeni komercijalni efekat, jer nemaju kapacitet za sopstvenu produkciju u tom obimu.

Posledica te trke medija za što više sadržaja, kako je dodao, jeste to da “maltene svi liče jedni na druge”, jer imaju isti sadržaj.

“Živimo u zemlji torenta, da se ne lažemo. Čak i u ovoj sali je to anktea pokazala… Imamo stotine dobrih zakona koji se ne primenjuju, imamo kodekse koji se ne primenjuju. Treba krenuti od najednostavnijeg kućnog vaspitanja, a to je da li ćes uzeti nešto bez pitanja”, rekao je Mašić, dodajući da praksa “copy-paste” novinarstva dugoročno vodi ka “ubijaju proizvođača sadržaja”.

“Ostaće samo oni koji organizuju sadržaj i oni koji ga izmišljaju, jer najjeftinie je izmisliti nešto”, ocenio je Mašić, koji je skrenuo i pažnju na potrebu medija da zaštite svoj brend, jer ne žele da se njihov sadržaj pojavi bilo gde.

“Zato je potrebno da usvojimo prvo pravilo – kada hoćeš nešto da uzmes – zovi”, rekao je Mašić i primetio da su pravila korišćenja na mnogim domaćim medijskim sajtovima nepotpuna – ako uopšte postoje, odnosno nedostaju im osnovni kontakti – broj telefona ili imejl adresa.

BiBiSi, s druge strane, ima na više od 30 strana pravila o prenošenju svoje produkcije, koja se “svode na jednu rečenicu: ‘Pitaj me’”.

Srđan Maričić ocenio je da bi obrazovanje moglo da pomogne u rešavanju problema zaštite autorskih prava u medijima, ali je ocenio da to mora da bude vrlo široka strategija, koja uključuje različita ministarstva i podrazumeva sveobuhvatno oglašavanje i kampanju u cilju edukacije i pojašnjenja “šta se sme, a šta se ne sme”.

“Vrlo brzo bi se tu uključile i kompanije za proizvodnju softvera. Svima je u interesu da se poštuju autorska prava. Jako mnogo nelegalnog softvera se koristi. To mora da počne od obdaništa, od osnovne škole… Tu temu poštovanja autorskih prava i sadržaja, svest o tome da je nečiji digitalni rad svojina, treba forisrati, negovati i održavati živom na svaki način”, rekao je Maričić.

Anketa sprovedena tokom duskusije pokazala je, inače, da piratske filmove i serije gleda redovno 32%, povremeno 48%, a nikada svega 20% prisutnih.

Uoči diskusije o autorskom pravu u medijskoj oblasti tradicionalno su se predstavili i direktori telekom kompanija u Srbiji, a interesantno predavanje održala je internet strateg Dragana Đermanović koja je budućnost ekonomije deljenja, koju vidi u dogledno vreme umesto današnje rental ekonomije, predstavila kroz pismo jedne Eve iz 2018. godine Evi u 1998. godini.

U okviru desetak panela i nekoliko studija slučaja i predavanja, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće, između ostalog, i o tržištu političkih konsultacija u digitalnom dobu, neizvesnostima u vezi sa generacijom Z, 20-godišnjici kompanije Google, strepnjama i nadama domaće IT scene, PR-u regionu malih budžeta, dominantne države i medijskog reketa…

Sajt konferencije je digitalconference.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)