Potencijal kreativne ekonomije

Forum kreativne ekonomije biće održan 5. novembra prvi put u Beogradu u Privrednoj komori Srbije, a predstaviće Australiju kao zemlju koja ima najuspešnije modele upravljanja kreativnim sektorom i bogato iskustvo u modeliranju efikasnih politika njegovog razvoja. Forum obuhvata i sesiju o aktuelnim temama i ključnim pitanjima sa kojima se susreću međunarodne organizacije, a od značaja su za dalji razvoj kreativnog sektora, te sesiju posvećenu rešenjima u domenu javnih politika, odnosno preispitivanju ključnih pitanja razvoja kreativnog sektora u Srbiji.

Australija, kao “država u fokusu” prvog Foruma, još pre 18 godina je na eksplicitnom nivou prepoznala kreativne industrije kao moćno sredstvo društvenog i ekonomskog razvoja, a danas ima bogato iskustvo u dizajniranju javnih politika i programa koji su vodili stvaranju “Kreativne Australije” - otvorenom, jedinstvenom, živom, inovativnom i kreativnom društvu sa neograničenim potencijalima, najaktivnijem u polju kulture i kreativnih industrija.

U okviru sesije “Međunarodne prakse” gost je UNESCO-UIS koji će predstaviti najnovije koncepte i fenomene sa kojima se suočavaju donosioci odluka, istraživači i svi oni koji se bave planiranjem ekonomskog razvoja i razvoja kulture, a koje uporište pronalaze u kreativnosti, stvaralaštvu i talentu u domenu kulture, nauke i obrazovanja. Poslednji deo foruma - “Ka rešenjima u domenu javnih politika”, posvećen je kulturi i kreativnim industrijama u uslovima ekonomske krize, a cilj je da se što jasnije sagledaju izazovi sa kojima se suočava nacionalni kreativni sektor u uslovima ekonomske krize i prodiskutuju moguća rešenja.

Posebnost Foruma je i činjenica da će započeti gostovanjem australijskog prof. dr Dejvida Trozbija (David Throsby) sa Macquarie Univerziteta u Sidneju, najvećeg imena u oblasti ekonomike kulture, koji je veći deo profesionalne karijere posvetio utemeljenju i afirmisanju ekonomike kulture kao naučne discipline; konsultanta UNESCO, Svetske banke, UNCTAD i drugih međunarodnih organizacija u razvoju projekata i javnih politika u oblasti ekonomike kulture i kreativnih industrija.

Osim aktivnog učešća na međunarodnoj sceni, prof. Trozbi je i jedan od ključnih stručnjaka koji je učestvovao u razvoju australijskih javnih politika u oblasti kreativnog sektora, koje su vodile stvaranju ”Kreativne Australije”.

Srpsko izdanje njegove knjige “Ekonomika kulturne politike“ objavila je kuća Clio, a promocija će biti održana u završnici Foruma.

Trozbi će na otvaranju govoriti na temu “Kreativna Austrlija: okvir javnih politika”, a učesnicima će se prethodno obratiti mr Hristina Mikić iz Grupe za kreativnu ekonomiju, u ime organizatora, te australijska ambasadorka Helena Studdert i državni sekretar u Mionistarstvu kulture i informisanja Srbije Miroslav Tasić i potpredsednik PKS Mihailo Vesović.

Među učesnicima panela o kulturi i kreativnim industrijama u uslovima ekonomske krize biće državni sekretar Ministarstva privrede i finansija
Goran Petković, prof. dr Gojko Rikalovic sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predsednik Upravnog odbora B92 Veran Matić, koji je predstavnik kreativnih industrija u UO Privredne komore Srbije, te Dimitrije Tadić, savetnik u sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije.

U okviru Foruma kreativnih ekonomija, 6. i 7. novembra će, takođe u saradnji sa Privrednom komorom, biti održan i UNESCO-UIS seminar “Kulturna raznolikost, javne politike i kulturne industrije”, posvećen javnim politikama u svetlu doprinosa kulture i kulturnih industrija razvoju i raznolikosti kulturnih izraza.

Seminar je namenjen donosiocima odluka na lokalnom i nacionalnom nivou, analitičarima javnih politika, istraživačima i svima onima koji se bave planiranjem ekonomskog i kulturnog razvoja i evaluacijom i monitoringom javnih politika u tim oblastima.

Strani i domaći predavači, među kojima je i načelnik odeljenja za kulturu UNESCO- UIS Jose Pessoa iz Montreala, pokušaće da daju odgovore na pitanja: koji je globalni okvir u promeni javnih politika od “kultura za sve” novim konceptom “sve s kulturom”, na koji način kultura i kulturne industrije mogu postati investicija, a ne trošak javnih budžeta, koje su najnovije UNESCO klasifikacije kulture i kulturnih industrija i koja je njihova praktična svrha u vođenju kulturne politike, šta podrazumeva koncept “kulturne raznolikosti” i kako ga praktično implementirati u javnim politikama?, kako dizajnirati indikatore razvoja kulture i kako ih koristiti u javnim politikama, koje su UNESCO mere ekonomskog doprinosa kulture i kulturnih industrija i kako one mogu postati moćno sredstvo zagovaranja bolje pozicije ovog sektora na razvojnoj agendi, koja je uloga kulture u lokalnom ekonomskom razvoju i kako uskladiti ekonomske i kulturne principe lokalnog razvoja, kakvi su potencijali kulture i kulturnih industrija za novo zapošljavanje i samozapošljavanje i koja je njihova uloga u procesu brendiranja i prepoznatljivosti gradova, te kako lokalni kulturni resursi mogu doprineti privlačenju investicija u lokalnu zajednicu?

U Srbiji, inače, kreativni sektor učestuje u zaposlenosti sa 7,3 odsto, generiše oko 10 odsto bruto dodate vrednosti, a oko 96 odsto čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih. U kreativnom sektoru se ostvari oko 16,8 odsto od ukupnog godišnjeg prometa Srbije, a rast bruto dodate vrednosti prosečno je godišnje u intervalu od 7-12 odsto.

Prema navodima organizatora Foru,a kreativni sektor ima potencijala da bude razvojno tretiran, ali je nepohodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario.

Dosadašnje prakse javnih politika mogu se kvalifikovati kao nedovoljno adekvatne. Tako na primer, rezultati dobijeni primenom CEG modela za procenu makroekonomskih efekata realokacije investicija i zaposlenosti, primenjeni na srpskom kreativnom sektoru i privredi, pokazali su da je zbog loše investicione politike i politike finsiranja kreativnog sektora u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10 odsto vrednosti BDV u 2009. godini, te da ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5 odsto manji obim bruto dodate vrednosti nego što bise to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora.

Za razliku od Srbije, Australija spada među prvih 10 najrazvijenijih zemalja, a u poslednjoj deceniji veliki značaj u razvoju australijske ekonomije imaju kulturne i kreativne industrije.

To je sektor koji se nalazi na drugom mestu u Australiji po tempu razvoja, beležeći prosečan godišnji rast od 5,8 odsto u periodu 2000-2010.

Doprinos kulturnih i kreativnih industrjia BDP nacionalne privrede iznosi u proseku 35 miliona australijskih dolara, dok taj sektor zapošljava oko 440.000 ljudi.

Australija je država koja je prvi put afirmisala na eksplicitnom nivou koncept kulturnih inudustrija 1994. godine u strateškom dokumentu „Kreativna nacija: zajednička kulturna politika” koji mnogi autori nazivaju prvom eksplicitnom kulturnom politikom Australije iz razloga što ona nije sadržavala samo apstraktne narative, već i konkretne mere.

To je prvi dokument javnih vlasti u svetu koji je kulturne industrije prepoznao kao oblast javnih politika, pre svega kulturne politike.

Forum kreativne ekonomije zamišljen je kao instrument kontinuiranog dijaloga javnog i privatnog sektora, ali i između svih zainteresovanih strana koje učestvuju u definisanju i unapređenju okruženja za razvoj kreativnog sektora. Po ugledu na forume u starom Rimu, tako i Forum kreativne ekonomije, čiji je osnivač Grupa za kreativnu ekonomiju, predstavlja mesto za javne razgovore i važne diskusija o kreativnoj ekonomiji.

Nakon završetka Foruma, biće objavljen Zeleni papir o kreativnoj ekonomiji u Srbiji (Green paper on creative economy in Serbia) koji će, osim analize stanja, sadržati i izveštaj o primeni dobrih praksi i modela upravljanja kreativnim sektorom. Treba da posluži kao dokument kojim se uspostavlja putokaz i pokreće širi javni dijalog i konsultacije u oblastima od značaja za razvoj kreativnog sektora u Srbiji.

Sajt Grupe za kreativnu ekonomiju je www.kreativnaekonomija.net, a program Foruma se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)