Pozicija žene danas i juče i sutra

Predstava “Šarlota Kasteli”, prema motivima drame “Gospoda Glembajevi” Miroslava Krleže, u adaptaciji i režiji Branislava Mićunovića, koji u fokus stavlja lik baronice potekle sa dna društva, biće premijerno izvedena 28. septembra u Beogradskom dramskom pozorištu, sa Isidorom Simijonović u naslovnoj ulozi.

Čuveni crnogorski reditelj Mićunović ističe da su bili inspirisani Glembajevima, ali da nisu radili tu dramu, već mu je dramaturškinja Dragana Tripković pomagala u pronalaženju organskih situacija za njegov koncept, a da pritom svaka rečenica ostane Krležina.

“Poštujem sve predstave Glembajevih koje sam video, ali niko nije zadro u to da je Šarlota Kasteli, kao jedna od najvažnijih dramatis persona, ustvari u promiskuitetnoj vezi s velikim brojem lica koja se kreću kroz taj komad. To mnogi teoretičari dokazuju”, izjavio je Mićunović 25. septembra na konferenciji za novinare u BDP-u.

Prema njegovim rečima, nije ništa dodavao onome što već Krleža nije sam tretirao.

“Ako je on izašao iz iskustva nordijske građanske drame, Strindberga, Vedekinda i Ibzena, onda je prirodno da kod Krleže osluškujete iste te erotsko-psihološke vibracije koje ti pisci izrazito imaju. Bilo mi je žao da se ta tema ne otvori”, naveo je Mićunović.

“Upustili smo se u tu priču i stigli dotle da Šarlota – kao naslov ili ona sama kao persona, ukazuje na poziciju žene danas i juče i sutra. Volim taj paradoks koji je u našoj predstavi - žena obeležena problematičnim moralom u suštini je mnogo moralnija, iskrenija i empatičnija od svog okruženja koje je ravnodušno. Govorim o ovom vremenu, o ravnodušju, o empatiji, o surovosti, ubistvu, o krvi, svemu onom što nas okružuje, pa i nju”, rekao je Mićunović.

Napominjući da je nemoguće ukratko pričati o Krleži, istakao je da je on i dalje, posle sto godina, ogromna persona, a ono što je pisao aktuelno je i danas, kao što su to sva velika umetnička dela.
“Od antike i Biblije, do klasicizma i Dostojevskog, sve je to živo i danas. Čovek se nije mnogo promenio. Ostale su iste teme da se njima bavimo kako bi on bio bolji, ako je moguće”, kazao je Mićunović, koji je i profesor na Fakultetu dramskihz umetnosti na Cetinju.

Opisujući saradnju kao “napornu, ali divnu”, on je rekao da su “glumci već preuzeli predstavu u svoje ruke”, posebno pominjući težak zadatak koji je imala Isidora Simijonović kao centralna figura.

Pohvalio je i upravu BDP-a zbog jakog ansambla, dobrog repertoara i angažovanja prve lige reditelja.

“Drago mi je da sam deo uspeha BDP-a”, dodao je Mićunović.

Isidora Simijonović je rekla da je za nju to bila “uzbudljiva borba, slojevita i inspirativna”.

“Šarlotina biografija, to odakle dolazi, njen put od siromašne devojčice do samog vrha društva za mene je vrlo inspirativan, uzbudljiv, i potresan. O tome smo razgovarali od prvog dana proba”, izjavila je ona, dodajući da su u tu adaptaciju vešto i hrabro ukumponovani i delovi drugih Krležinih tekstova.

“Reditelj nam je govorio da je važno da radimo na prelamanju između nečega što je s jedne strane klasik, a i omaž Krleži, jer se trudimo da zadržimo taj govor i lepotu njegove rečenice, dakle, da se izborimo sa formom, a da se s druge strane bavimo tim ljudima iz današnjeg ugla, da našim bićima radimo i budemo prisutni i kao mi lično. U tom prelamanju se dešava prepoznavanje stvarnosti”, rekla je Isidora Simijonović.

Dragana Tripković je izrazila zadovoljstvo zbog svog “vatrenog krštenja u srpskom pzorištu”, ocenjujući da pozorišna kultura u Srbiji “pripada samom vrhu naših balkanskih kultura”.

“Rad na tekstu bio je kompleksan zadatak i trajao oko godinu dana. Reditelj je od početka stvarao delo koje komunicira sa današnjicom. U građenju komada bavila sam se većinom Krležinog opusa, a pre svega tzv građanskim komadima, u koje uz Glembajeve spadaju ‘Leda’ i ‘U agoniji’. Koristili smo i druge Krležine drame, eseje, prozu i poeziju”, rekla je ona.

Imajući u vidu dosadašnje interpetacije Glembajevih, kako je dodala, bilo je važno da pronađu sopstveni put ka razrešavanju “koda Miroslav Krleža” i da sve te likove dovedu “u prostor onoga što današnji gledalac može da podnese i želi da vidi na sceni”.

Članove porodice Glembaj igraju Andrija Kuzmanović (Leon, sklon umetnosti), Marko Gvero (Ignjat, bankar i glava porodice), Dunja Stojanović (sestra dominikanskog reda Anđelika), Pavle Pekić (rođak Fabrici) i Amar Ćorović (njegov sin Puba), a u ansamblu su i Milan Zarić (advokat dr Altman) i Daniel Sič (sveštenik Silberbrant).

Scenograf je Aleksandar Denić, kostimografkinja Tatjana Radišić, kompozitor Stefan Ćirić, koji i svira klavir na sceni.

Predstava se igra na velikoj sceni BDP-a “Olivera i Rade Marković”, a prva repriza je 29. septembra.

(SEEcult.org)