Predator najbolja knjiga
Nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije za 2010. godinu dodeljena je romanu “Predator” Vladimira Arsenijevića, u izdanju Samizdata B92 (2008), koji se nalazi i među 25 najčitanijih knjiga prošle godine u mreži javnih biblioteka. Nagradu je predstavnici Samizdata B92 uručio 28. februara, na Dan Narodne biblioteke Srbije, ministar kulture Nebojša Bradić, a odluku žirija obrazložio je upravnik NBS Sreten Ugričić, ističući da se pobednički naslov jednoglasno nametnuo već u prvom krugu selekcije.
Nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije za 2010. godinu dodeljena je romanu “Predator” Vladimira Arsenijevića, u izdanju Samizdata B92 (2008), koji se nalazi i među 25 najčitanijih knjiga prošle godine u mreži javnih biblioteka.
Nagradu je predstavnici Samizdata B92 uručio 28. februara, na Dan Narodne biblioteke Srbije, ministar kulture Nebojša Bradić, a odluku žirija obrazložio je upravnik NBS Sreten Ugričić, ističući da se pobednički naslov jednoglasno nametnuo već u prvom krugu selekcije.
Žiri je na kraju prvog kruga većanja konstatovao redak slučaj da je knjigu
“Predator” izdvojilo kao svog favorita svih sedam članova žirija, a knjiga “Kaja, Beograd i dobri Amerikanac” Mirjane Đurđević dobila je pet glasova.
Žiri je radio, inače, po metodologiji utvrđenoj na sednicama iz prethodnih godina: svaki od članova u prvom krugu žiriranja predlaže i obrazlaže po tri knjige izdvojene od 25 najčitanijih, koje smatra najboljim. Predsednik žirija se izjašnjava poslednji. U drugi krug ulaze dve knjige koje su dobile najviše glasova. U drugom krugu članovi žirija se definitivno opredeljuju za jednu od dve knjige koje su dobile najviše glasova u prvom krugu.
Članovima žirija je blagovremeno dostavljena na razmatranje lista 25 najtraženijih knjiga prema tradicionalnoj anketi sprovedenoj u mreži 175 javnih biblioteka u Srbiji tokom 2010. godine, jer se za nagradu kandiduje ravnopravno svih 25 knjiga sa te liste.
NBS javnosti daje na znanje tu listu, koja je osoben dokument savremenosti, kulture i preovlađujućeg čitalačkog ukusa.
Svi članovi žirija iskoristili su pravo da obrazlože predloge u prvom krugu izjašnjavanja, a vođena je i insirativna rasprava o svakom predloženom naslovu ponaosob, uključujući i komparativne uvide i interpretacije.
Osim romana Arsenijevića i Mirjane Đurđević, u prvi plan je kao najuspelija izbila i knjiga “Dnevnik Marte Koen: okultna pozadina komunističkog pokreta u Jugoslaviji 1928-1988.” Svetislava Basare.
Utvrđeno je da se, po prvi put od kada se nagrada dodeljuje u skladu sa novim Pravilnikom (2005), pobednički naslov jednoglasno nametnuo već u prvom krugu selekcije. Članovi Žirija su se izjasnili da ostaju pri svojim predlozima iz prvog kruga i doneli konačnu odluku da se nagrada NBS za najbolju knjigu domaćeg autora u mreži javnih biblioteka Srbije za 2010. godinu dodeli romanu “Predator” Arsenijevića.
Priznanje NBS sastoji se od povelje autoru i povelje izdavaču, kao i novčane nagrade autoru u iznosu od 100.000.
Žirijem je predsedavao Ugričić, a članovi su Svetlana Gavrilović iz NBS, direktorka Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva Dragana Tipsarević, direktorka Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” iz Beograda Stela Filipi-Matutinović, Marjan Marinković iz Biblioteke grada Beograda, Vladimir Arsenić iz Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu i Dragan Stojmenović iz Narodne biblioteke Bor.
Budući da su u žriju isključivo ljudi iz biblioteka, dakle pre svega predani
čitaoci, ali istovremeno znalci književnosti, pisci, književni kritičari i urednici književnih časopisa i književnih tribina, reč je o jedinstvenom sastavu među drugim žirijima književne scene u Srbiji.
Nagrada NBS dodeljuje se domaćem autoru za knjigu objavljenu prvi put u Srbiji u poslednje tri godine. U konkurenciji za nagradu učestvuju knjige koje su prema tradicionalnoj godišnjoj anketi sprovedenoj u mreži javnih biblioteka Srbije dospele na listu 25 natraženijih među čitaocima, i to bez obzira da li su već dobile, ili su kandidati za neku drugu nagradu.
Prema navodima Ugričića u tekstu obrazloženja odluke o nagradui (Dalje i brže - kuda?), u ovih 15 godina od uspeha prvenca “U potpalublju”, panker Vlajsa Arsenijević postao je pisac Vladimir Arsenijević - razvio se i razgranao - kako poetički po raznovrsnosti postupka i veštini elaboracije, tako i hemeneutički po dubini i širini razumevanja sveta i ljudi - zajednica i pojedinca.
“Imamo posla sa Arsenijevićevom naprednom verzijom 2.0 i taj upgrade žiri sa zadovoljstvom pozdravlja i konsenzusom preporučuje”, naveo je Ugričić.
Arsenijevićev “Predator”, kako je istaknuto, uvodi u srpsku književnost neke do sad neviđene perspektive, do sad netretirane tematske i problemske aspekte i motive.
“Uobičajeno je reći da dobra domaća literatura polazi iz ovdašnjeg, lokalnog prostorno-vremenskog sklopa, a da svojim estetskim kvalitetima uspeva da prekorači horizont porekla i da dosegne do univerzalnosti i sveobuhvatnosti značenja i razumevanja. U ‘Predatoru’ na delu imamo primer upravo obrnute perspektive - i to vrlo uspešan, atraktivan, poučan čak - jer priča ‘Predatora’ polazi od globalne, opšte, planetarne, aktuelno svetsko-istorijski zadate stvarnosti - porozne i porazne - u koju su, između ostalih elemenata i nivoa, vešto utkana i značenja koja se u tu celinu ugrađuju odavde, iz naše sredine to jest iz naše margine, iz našeg usuda to jest slučaja”, istakao je Ugričić.
Kao prepoznatljive nivoe stvarnosti i svesti ljudi i sveta, verzija 2.0 u “Predatoru” čine: perpetuum mobile potrošnje - robe, usluga, lica, ideja, prirodnih i društvenih zakonitosti, sveoprisutni nihilizam i fundamentalizam, hedonizam i nasilje, jezička, gastronomska i identitetska kakofonija i redudancija, politička manipulacija i anarhistička subverzija, stari i novi mediji, stari i novi ratovi, stari i novi običaji, stara i nova umetnost, stari i novi oblici narkomanije i ostalih proširenih domena zavisnosti, stare i nove banalnosti i uzvišenosti, stare i nove ljubavi i mržnje, stari novi zločinci i žrtve, stari i novi predatori i uljezi...
“Predator” ukazuje na paradoksalne, oksimoronske i groteskne posledice stanja stvari i sveta i ljudi u verziji 2.0, ma gde da se oni nalazili, živeli ili umirali. Kroz beskrajnu umreženost događaja, pojava, uverenja - svega sa svačim i svakoga sa svakim - kroz umreženost koje nismo ni približno svesni u meri u kojoj nas određuje - svet grabi dalje, opasno zanoseći u krivinama i riskantno naletajući na nepredviđene, često fantastične prepreke na putanji ka - kuda? Sve dalje i sve brže sve više - što više to bolje, nije uopšte važno čega, što dalje od bilo kakvog cilja i odredišta i što brže upravo tom putanjom”, naveo je Ugričić.
Sve je, kako je istaknuto, nesvodivo i neprevodivo i nepovezivo, a opet sudbinski upućeno na opštenje i uopštavanje - rečju, na komunikaciju, na razmenu, na bilo kakav kontakt. Sve i svi su u nesporazumu i raskoraku, a ipak svi smo zajedno i živimo kako znamo i umemo, mučimo se i uživamo, ne možemo jedni bez drugih - makar i kroz nasilje, koje se u krajnjoj instanci nudi i prima dobrovoljno, iz očajanja, ako je sve potrošeno bez ostatka i ako nije preostalo nikakve druge kopče niti smisla.
“Ta višedimenzionalna umreženost - ujedno višesmislena i besmislena, ujedno sveoprožimajuća i decentrirana i nehijerarhična - koju tako uverljivo i precizno dočarava Arsenijević u Predatoru, je li to mreža koja nas je ulovila i zarobila, ili je je to mreža koja nas spasava od definitivnog pada u ponor?”, naveo je u Ugričić u obrazloženju odluke o nagradi.
Arsenijevićeva knjiga, inače, nalazi se na 22. mestu liste 25 najčitanijih knjiga u mreži narodnih biblioteka u Srbiji u 2010. godini, a na prvom je roman Dejana Stojiljkovića “Konstantinovo raskršće”, u izdanju beogradske kuće “Laguna” (2009).
Prošle godine roman Vladimira Pištala "Tesla, portret među maskama", nagrađen NIN-ovom nagradom 2008. godine, proglašen je i najboljom, a ujedno je bio i najčitanija knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji u 2009.
Na listi 25 najčitanijih knjiga u 2010. godini našao se na šestom mestu.
Povodom Dana NBS, održana je i prezentacija novih onlajn servisa NBS (nove zbirke Digitalne biblioteke).
Novi softver omogućava korisnicima znatno bržu i kvalitetniju pretragu i korišćenje digitalnih dokumenata. Takođe, nova verzija je prilagođena za različite vrste pristupa internetu - od mobilnih telefona do HD ekrana.
Digitalne zbirke NBS sadrže više od 1,1 milion dokumenata, a u proseku imaju 250.000 poseta godišnje.
Kako je ranije najavljeno, NBS će za korisnike biti otvorena 6. aprila, kada obeležava dan kada je 1941. godine, prilikom bombardovanja Beograda, do temelja srušena njena zgrada na Kosančićevom vencu, a celokupni knjižni fond sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima nepovratno je izgubljen.
Sajt NBS je www.nb.rs
(SEEcult.org)
