Premijera Ibzenove Hede
Drama Henrika Ibzena “Heda Gabler”, u režiji Snežane Trišić, biće premijerno izvedena 20. februara na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, a naslovna uloga, poznata i kao “ženski Hamlet”, poverena je Nataši Ninković. Komad “Heda Gabler” praizveden je 31. januara 1891. u Residenztheateru u Minhenu, a beogradska premijera, u režiji Velimira Živojinovića, održana je 14. septembra 1922. godine u “Manežu”, drugoj zgradi Narodnog pozorišta. Tada je naslovnu ulogu tumačila Marija Vara.
Drama Henrika Ibzena “Heda Gabler”, u režiji Snežane Trišić, biće premijerno izvedena 20. februara na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, a naslovna uloga, poznata i kao “ženski Hamlet”, poverena je Nataši Ninković.
Komad “Heda Gabler” praizveden je 31. januara 1891. u Residenztheateru u Minhenu, a beogradska premijera, u režiji Velimira Živojinovića, održana je 14. septembra 1922. godine u “Manežu”, drugoj zgradi Narodnog pozorišta. Tada je naslovnu ulogu tumačila Marija Vara.
U novoj verziji “Hede Gabler”, osim Nataše Ninković, igraju i Aleksandar Đurica (Jergen Tesman - Hedin suprug i državni stipendista kulturne istorije), Olga Odanović (Gospođica Julijana Tesman - njegova tetka), Anastasia Mandić (Gospođa Elvsted) i gostujući glumci Ljubomir Bandović (Sudija Brak) i Nebojša Dugalić (Ejlert Levborg).
Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović podsetio je na konferenciji za novinare 16. februara da su Ibzenovi komadi u javnosti “uvek izazivali velike bure”, dodajući da bi voleo da se o najnovijoj predstavi “puno govori, da bude tema najzanimljivijih pozorišnih razgovora i, pre svega, da je voli publika”.
Nataša Ninković, kojoj je Đurović poručio da od nje očekuje “poseban rezultat”, rekla je da je posle prvog čitanja bila veoma rezervisana prema tom komadu zato što joj mnoge stvari nisu bile jasne, ali i da je, posle određenog vremena, “sve došlo na svoje mesto”.
“Klasika traži ozbiljan pristup. Ona zahteva da se ti prilagodiš njoj i da pronađeš u sebi to središte, da vidiš šta je to i odakle ćeš da kreneš. Drago mi je što baš žena režira ovaj komad zato što mislim da tu, pored tih raznih analiza, postoje i neke stvari koje su potpuno iracionalne i pripadaju samo ženskom biću. Mislim da smo napravili ono što smo hteli i jako sam zahvalna upravi što mi je poverila ovu ulogu, ali i mojim kolegama na strpljenju i empatiji koju su imali”, dodala je poznata glumica.
Rediteljka Trišić rekla je da je u radu na predstavi “Heda Gabler” stekla veliko i značajno iskustvo, dodajući da je to i “veliki zadatak i velika odgovornost”.
“Srećom, naišla sam na ljude koji su sve to nekako umeli da prepoznaju, koji su me podržali i pomogli da to izvedem”, rekla je ona, napominjući da je, uprkos čitanju u savremenom ključu, ipak održana Ibzenova suština.
“Mislim da je to ono što je najdragocenije u ovoj predstavi. Uspeli smo da Ibzena pročitamo iz nekog iskustva i osećanja problema savremenog društva”, rekla je Snežana Trišić.
Dramaturg Slavko Milanović, osvrćući se na aktuelni koncept repertoarske linije Scene “Raša Plaović” da mladi reditelji rade klasična dela, ocenio je da je to odličan potez.
Prema njegovim rečima, mladi ljudi iz svoje perspektive i poimanja sveta mogu na veoma interesantan način da režiraju nešto “što deluje već kao neka okoštala prošlost, kao neko staro shvatanje sveta”.
Milanović je ocenio i da je drama “Heda Gabler” specifičan slučaj, jer je, prema klasičnoj teoriji i književnosti i pozorišta, “neprihvatljiva za umetničko obrađivanje”.
“Heda nije dovoljno ‘opšti slučaj’, jer je posebna i nije tipična žena. Ali, uprkost tome, ovaj komad već 120 godina očarava i publiku i glumce. Interesantno je da Heda privlači neodoljivo iako su svi protiv nje”, rekao je Milanović i dodao da je rediteljka uspela da se izbori sa svim problemima i zamkama i time “uspešno otvorila put svojim mladim kolegama za dalje”.
Scenografiju je uradio Aleksandar Denić, kostime je kreirala Katarina Grčić Nikolić, muziku je komponovala Anja Đorđević, dok je za koreografiju bila zadužena Tamara Antonijević.
Komad “Heda Gabler” izazvao je posle praizvedbe krajem 19. veka u Minhenu žestoke polemike, odbojnost i zgražanje. Nazvan je “odvratnom noćnom morom pesimizma” u kojoj su prikazane “najprljavije ljudske strasti”. Jedan kritičar je Hedu nazvao “monstrumom kakav se ne može naći u stvarnom životu” i “pobačajem” Ibzenove imaginacije. Ipak, “Heda Gabler” je neprestano na repertoaru svetskih pozorišta i ne prestaje da uzbuđuje duhove gledalaca i 120 godina nakon prvog pojavljivanja.
Ibzen je na margini drame zapisao belešku o Hedi: “Ubile su je konvencije i etikecija”.
Prema feminističkim studijama kulture, to su konvencije i etikecije: one čija je podela na javno i privatno “utemeljujući trenutak modernog patrijarhalizma” (Džudit Batler).
Ibzen je prvi pisac koji je ženu kao individuu (a ne reprezenta univerzalne ljudskosti) doveo u središte dramskog interesovanja. Veliki borac inidvidualizma anticipirao je u “Hedi”, jednoj od svojih poslednjih drama, ostavio iza sebe pitanje “etičnosti individualizma”. Sve što Heda želi je lični, egzistencijalni doživljaj smisla, “čin hrabrosti” koji “zrači lepotom”. Ali, tek samoubistvo Hedu izvodi na scenu - iz privatnosti u javnost.
U prvoj postavci “Hede Gabler” u Beogradu - pre gotovo sto godina, pored Marije Vare u naslovnoj ulozi, igrali su i Vladeta Dragutinović, Sofija Haritonović, Nadežda Crvenić, Dragoljub Gošić, Dobrica Milutinović i Persa Pavlović.
Sajt Narodnog pozorišta je www.narodnopozoriste.co.rs
(SEEcult.org)
