Premijera Kuće na početku nove sezone Zvezdara teatra
Predstava “Kuća”, prema prvom dramskom tekstu poznatog glumca Nebojše Ilića, u režiji glumačkog doajena Vojislava Brajovića, premijerno će 8. oktobra doneti na scenu Zvezdara teatra priču o tri generacije jedne porodice, rasejanju i osećanju šta je to dom.
Direktor Zvezdara teatra Dušan Kovačević izjavio je da je to “jedna lepa kamerna drama prožeta sa malo fantastike” i da je u žanru i duhu većine predstava koje se igraju u tom pozorištu.
“Ta priča, čiji je naslov konkretan, realan, ali i simboličan, može da se priča iz više uglova, tako da će svaki gledalac videti svoju priču. Priču o našem raseljenju i tom velikom problemu koji nas prati ceo 20. vek”, izjavio je Kovačević 5. oktobra na konferenciji za novinare.
“Reč je o tome da smo mi kao narod ceo 20. vek i četvrtinu 21. veka u potrazi za identitetom kuće. Mi zapravo pokušavamo da definišemo to šta je naša kuća i gde je, i kolika je okućnica i koliko nas ima i zašto smo takvi kakvi jesmo, ili nismo. Ovo je konkretna priča koja se tiče nas, naših seoba, odlazaka, da li iz socijalnih razloga, želje za usavršavanjem, spoznajom novog sveta... tek, više od jedne trećine našeg naroda je u inostranstvu. Ova priča je o tome kako jedna porodica koja je u rasejanju ne zna tačno kako se oseća tu gde je ta njihova kuća. Ta kuća je mobilna u smislu da kada ste u inostranstvu fali vam ova kuća ovde, a kad ste ovde imate osećaj da bi bilo bolje da ste negde drugde”, rekao je Kovačević.
Radnja se dešava u Torontu, Beogradu i malom selu u Srbiji, a u predstavi igraju Branimir Brstina (deda), Nebojša Ilić (otac) i Ivana Zečević (ćerka).
Nebojša Ilić je istakao kako ga je oduvek interesovalo pitanje “stranstvovanja”, dodajući da je na gostovanjima u Kanadi često razgovarao s prijateljima koji su tamo stranci, te zamišljao sebe u toj situaciji.
“Kakav bih ja bio čovek kada bih otišao negde drugde, da li bih bio isti čovek, tako ‘presađen’ iz jedne zemlje u drugu?”, zapitao se Ilić, ali je primetio da ne mora da ode u Kanadu da bi se osećao kao stranac, jer ni u Beogradu već ne prepoznaje neke delove grada.
“Tu vidim kako vreme nekako prebrzo ide, da me pretiče, i na nivou običaja i na nivou komunikacije. Svet se tako brzo menja, ne stižem da ‘izmetabolišem’ sve te promene i onda se često osećam kao stranac. I kad sam sam sa sobom postoji taj osećaj ‘stranstvovanja’. Imao sam potrebu da kroz taj hrišćanski uvid pokažem da ovo što vidimo nije sve, da smrti nema i da smo nekako svi u jednoj kući”, rekao je Ilić.
Ipak, kako je naglasio, dok je pisao nije “filozofirao”, nego se trudio da komad bude komunikativan, duhovit, emotivan, a zatim je, zahvaljujući sugestijama Duška Kovačevića i kolega, napravljen ram za lepršavu i energičnu scensku igru.
“Pisao sam i ranije, neke dijaloge i manje scene. U ovaj komad sam utkao svoja iskustva. Budući da sam naturščik, nemam dramaturške alate. Nisam se toliko bavio smišljanjem stvari nego sam se trudio da iz sebe dam ono što imam”, rekao je Ilić.
Vojislav Brajović je u Zvezdara teatru 2015. godine režirao veoma uspešnu predstavu “Voz” (prema drami Kormaka Makartija). Režiju novog komada prihvatio je na poziv Ilića i Brstine.
I za njega je jedna od glavnih tema ove predstave rasejanje, koje nas “vraća na to da imamo želju da se vratimo kući, ili se pitamo šta je naša kuća”.
“Video sam da imam veliku odgovornost da ovaj divan tekst pretvorimo u predstavu. U njemu ima magičnog realizma, inspirativnog. Naša predstava ne želi da impresionira nego da probudi najplemenitije emocije, od smeha do suza, da se zamislite, a i vidite šta je ta veština glume, da vas obraduje i da vašoj duši nešto donese”, rekao je Brajović.
Branimir Brstina je rekao da je u Ilićevom tekstu odmah “prepoznao pozorište koje voli” i tematiku koja im je zajednička u razgovorima, ali da ga je prvo zabrinula misao ko će to da režira.
“Neobičnost je da smo Nebojša i ja isto pomislili, a to je da je Voja taj koji treba da režira ovaj komad. U ovom poslu dobro je kad imaš od koga da učiš, bilo da je to u iskustvu kakvo ima Voja ili mladosti kakvu ima Ivana. Vojino iskustvo, znanje i dar su razlog što ova predstava obećava, a verujem da će biti i više od toga”, izjavio je Brstina.
Svoj lik je opisao kao strogog i šarmantnog dedu koji se pravi da sve zna kako bi sina i unuku podstakao da i oni saznaju što više.
Mlada glumica Ivana Zečević je zahvalila na ukazanom “poverenju, strpljenju i ljubavi” bez koje ne bi lako i emotivno prošla kroz ceo proces.
“Pozorište je za mene najveća strast, nešto što me je oslobodilo. Ovaj tekst mi je dopustio da osetim neke duboke emocije koje mi je značilo da izgovorim. Predstava se tiče svih nas. Te emocije su duboke, porodične i esencijalne. U dosadašnjem radu dešavalo mi se da ne znam, ali u ovoj predstavi tačno znam šta i zašto igram”, izjavila je Ivana Zečević, dodajući da je njen lik buntovna, pametna, čista devojka željna prave emocije, ljubavi i slobode.
Scenu i kostime kreirala je Jelisaveta Tatić Čuturilo, kompozitor je Vojislav Aralica, producent Dragiša Ćurguz.
Premijerom “Kuće” počinje 39. sezona Zvezdara teatra, koji je otvoren 8. oktobra 1984. godine čuvenom predstavom “Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača, s Vojislavom Brajovićem u glavnoj ulozi.
“Kuća” je 92. premijera Zvezdara teatra, a igra se na Novoj sceni. Reprize će biti 10, 17, 21. i 28. oktobra.
*Foto: Boško Karanović
(SEEcult.org)