Preminula Lidija Pilipenko
Proslavljena srpska balerina i koreografkinja Lidija Pilipenko preminula je 3. jula u Beogradu u 83. godini, saopštilo je Narodno pozorište.
Lidija Pilipenko posvetila je ceo život baletu i Narodnom pozorištu u kojem je stvarala - najpre kao balerina, a kasnije kao koreografkinja, a u dva navrata i kao direktorka Baleta. Bila je jedna od najvećih srpskih balerina, zvezda kojoj je aplaudirala publika dok je igrala na mnogim svetskim scenama, koreografkinja koja je mogla da radi u svim svetskim baletima samo da je živela u neko srećnije vreme, snagom svog umetničkog duha menjala je muzičku pozorišnu estetiku i uvela inovacije čak i u mjuzikl, koji posle njene pojave više nije bio isti na ovim prostorima.
"Njena posvećenost baletskoj umetnosti bila je nesvakidašnja, iskrena, maštovita, sa dubokom umetničkom porukom i zato će njeni baleti ostati nezaboravni, a njen doprinos ovoj umetnosti neizbrisiv", istaklo je Narodno pozorište u objavi na svom sajtu.
Rođena 1938. godine, igračku karijeru započela je još kao devojčica, učenica baletske škole. Posle specijalizacije u Londonu kod Ninet de Valoa, ceo svoj igrački staž provela je u Baletu Narodnog pozorišta, gde je vrlo brzo postala primabalerina. U Narodnom pozorištu nosila je repertoar igrajući u klasičnim baletima “Labudovo jezero”,” Žizela”, “Začarana lepotica”… Njene uloge u najznačajnijim naslovima imala je priliku da vidi i publika na mnogim scenama u inostranstvu (Tokio, Atina, Lozana, Pariz…). Posebno se pamti njena uloga u “Čudesnom mandarinu”, kao i izuzetnom domaćem baletu “Darinkin dar”, na muziku Zorana Hristića.
Po završetku igračke karijere posvetila se koreografskom pozivu i veoma brzo izbila na vodeće mesto. Posebnu inspiraciju je nalazila u delima domaćih kompozitora. Među njenim nezaboravnim koreografijama u Beogradu su “Banović Strahinja i “Jelisaveta” na muziku Zorana Erića, te “Večiti mladoženja” i “Izbiračica” Zorana Mulića u Novom Sadu.
Vrhunac koreografske karijere doživela je baletima “Samson i Dalila”, “Vaskrsenje” i “Dama s kamelijama”. Pored koreografije, Lidija Pilipenko radila je i libreto, a najznačajniju saradnju u tom smislu je ostvarila sa dirigentom Angelom Šurevim.
Kako je istaklo Narodno pozorište, njen koreografski rad u pozorišnim predstavama, kada je reč o mjuziklima u Srbiji, predstavljao je prekretnicu u pravom smislu te reči. Posle predstave “Priča o konju” u Pozorištu na Terazijama, u kojoj je kao koreograf sarađivala sa Miroslavom Belovićem i Vojkanom Borisavljevićem, mjuzikl više nije bio isti - postao je igrački bogat, ispunjen i osmišljen sa profesionalnim pokretima.
Tokom umetničke karijere sarađivala je sa plejadom izuzetnih umetnika kao što su kompozitor Zoran Hristić, reditelji Miroslav Belović, Mira Trailović, Jagoš Marković... baletski umetnici Duška Dragičević i Konstantin Kostjukov, dirigenti Oskar Danon, Đorđe Pavlović...
Igrala je i u filmovima “Kako su se voleli Romeo i Julija?”, Zvižduk u osam” i “Formula 1”.
Bila je direktor Baleta Narodnog pozorišta u dva mandata - 1992-1993. i 1997-2000. godine.
U jednom od intervjua, kazala je: “Danas razgovaram s Brehtom. Profesionalnost mora da opstane, škola, stalno učenje. Klasika neće umreti, to je jasno. Jednostavno rečeno ulaženjem u pravila, ti si već u klasici, neka niko ne kaže da sa školovanim igračem ne može da se uradi šta god želite. Treba istraživati književnost, slikarstvo, arhitekturu, muziku, vreme neće stati. Egzibicionizam iza koga ne stoji znanje opovrgava samo sebe. Treba da postoje eksperimenti, novi pravci, ali profesionalnost unutar malog broja ljudi će opstati".
Lidija Pilipenko dobitnica je niza nagrada, među kojima su i nagrada “Dimitrije Parlić” Udruženja baletskih umetnika Srbije za životno delo, nacionalno priznanje za doprinos kulturi Srbije, Nagrada na Bijenalu u Ljubljani, nagrade SIZ-a Beograda i Novog Sada, Nagrade i Plakete Narodnog pozorišta…
Bila je udata za Muharema Pervića (1934-2011). Neizmerno je volela sinove Igora (1967-2019) i Andreja i unuku Noaru.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
*Foto: NP
(SEEcult.org)