Preminula Ljudmila Zikina
Velika pevačica bivšeg Sovjetskog Saveza i Rusije Ljudmila Georgijevna Zikina, koju su Francuzi prozvali ruskom Edit Pjaf, preminula je 1. jula u Moskvi od posledica infarkta, tri nedelje nakon što je proslavila 80. rođendan. Zikina je za života postala legenda i znamenje ruskog naroda, poput Jurija Gagarina i Valentine Tereškove.
Velika pevačica bivšeg Sovjetskog Saveza i Rusije Ljudmila Georgijevna Zikina, koju su Francuzi prozvali ruskom Edit Pjaf, preminula je 1. jula u Moskvi od posledica infarkta, tri nedelje nakon što je proslavila 80. rođendan.
Zikina je za života postala legenda i znamenje ruskog naroda, poput Jurija Gagarina i Valentine Tereškove.
Rođena u Moskvi, u porodici radnika i medicinske sestre, velika pevačica, kojoj je pođednako ležala i lirika, i drama, sa istom lakoćom i šarmom interpretirala je folkorni materijal i osvajala dela savremenika, asocirajućih pesmama na beskrajne prostore ruskog sela.
Njeni biografi ističu da je u mladosti svirala harmoniku u amaterskim muzičkim družinama, ali je profesionalno anagažovanje nije privlačilo.
Kao i njene vršnjake 30-ih godina prošlog veka u Sovjetskom Savezu, više su je privlačila “jača” zanimanja: avijacija, motori, pa čak i fudbal.
Za vreme rata, radila je kao bravar i medicinska sestra, a kao učenica škole za radnička zanimanja, posle rata pobedila je na sveruskom konkursu mladih talenata i dobila anagažman u horu “Pjatnjicki”, koji joj je zamenio više muzičko učilište.
Međutim, kada joj je umrla majka, Ljudmila Zikina je izgubila glas i ponovo se vratila u proizvodnju - ovog puta u štampariju. Tek nakon godinu dana, ponovo je mogla da se bavi pevanjem, pa je postala član hora Svesaveznog radija i tako je počela njena blistava muzička karijera.
Njene pesme znala je cela zemlja: “Teče Volga”, “Orneburška marama od perja”, “Krećemo na odmor”, “Raste u Volgogradu breza”, “Letim nad Rusijom” i druge.
Značajno iskustvo dobila je prilikom gostovanja u Parizu, gde su je uputile vlasti da pokaže “trulom” Zapadu kakva je sovjetska umetnost.
Posle jednog koncerta, iza kulisa je prišao da joj čestita slavni Marsel Marso, saopštavajući joj da su je Francuzi već prozvali ruskom Edit Pijaf.
Nekoliko godina kasnije, za vreme jednog od mnogobrojnih gostovanja, sa slavnom ruskom pevačicom želeli su da se upoznaju i legendarni Bitlsi. Kada su seli u jednom restoranu za sto, jedan od njih zapevao je rusku “Ivanušku”, a razagaljena Ljudmila predložila im je i “Kaljinku”.
Izgleda čudno, ali buduća zvezda broj jedan sovjetske estrade nikada nije prestajala da uči. Tako je 1969. završila muzičko učilište “Ipolitov-Ivanov”, a 1977. u 49. godini i Institut “Gnesini”. U to vreme već je bila narodni umetnik SSSR-a (1973), laureat Lenjinove nagrade (1970), a formilrala je i Državni akademski ruski narodni ansambl Rusija.
U knjizi “Ja vas volim” popularna pevačica je sakupila mnogobrojna pisma koja su decenijama stizala na njenu adresu od obožavalaca različitih uzrasta, nacionalnosti i zanimanja.
Uvek je s negodovanjem reagovala kada su je zvali “zvezda”. Iako je pevala najlepše pesme o svom narodu i zemlji, nije volela slavopojke o sebi. Nikada nije zaboravila da kaže da se oseća kao svaka druga obična žena iz radničke porodice.
Poslednjih godina bavila se društvenim i humanitarnim aktivnostima, pa je predsedavala međunarodnim dobrotvornim fondom “U ime sveta i čoveka”.
B. Rakočević
